Посланица поводом осамстогодишњице аутокефалности Српске Православне Цркве (1219-2019)

 И Р И Н Е Ј,

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМ СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ, ПОВОДОМ ОСАМСТОГОДИШЊИЦЕ ЊЕНЕ АУТОКЕФАЛНОСТИ, УПУЋУЈЕ БЛАГОСЛОВ, ПОЗДРАВ И ОВУ САБОРСКУ ПОСЛАНИЦУ

Благодат Господа нашега Исуса Христа
и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа
 да буде са свима вама   (
II Кор. 13, 13).

У овој благословеној години испуњени смо светим осећањима и неизрецивом радошћу зато што нас је Господ удостојио да у њој саборно, сви заједно, архијереји, свештенство, монаштво и богољубиви народ, прославимо велики јубилеј – осамстоти рођендан наше Српске Православне Цркве! Тачно пре 800 година залагањем Светога Саве, највеће и најзначајније личности у историји нашег народа, Српска Православна Црква је добила своју самосталност, односно аутокефалију.

Свети Сава је толико тога урадио за шездесетак година свог овоземаљског живота да свако ко се удуби у његов живот, само надахнут благодаћу Божјом може да наслути одакле треба да започне своје казивање. Због тога и ми, српски архијереји и његови наследници, прибегавамо молитви коју је његов хагиограф и химнограф Теодосије уплео у акростих канона Светом Сави: Саву да похвалим, знања, Боже мој, даруј ми!

Дочек Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја у манастиру Жичи

Дочек Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја у манастиру Жичи
Дочек Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја у манастиру Жичи
Дочек Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја у манастиру Жичи
Дочек Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја у манастиру Жичи

У молитвеном трепету свештеног простора древног храма манастира Жиче којим је некада корачао и у коме је молитве узносио отац наш Сава, узнета је заједничка молитва у сусрет недељном дану који је овога пута и дан прославе величанственог јубилеја.

Епархија жичка и манастир Жича после осам векова домаћини су још једног великог догађаја – прославе осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве. У присуству Епископа жичког г. Јустина и архијереја Српске Православне Цркве, свечана вечерња служба је започела у 17 часова. Богослужио је архимандрит студенички др Тихон (Ракићевић), уз саслужење протођаконâ Стевана Рапајића и Александра Грујовића. Древним византијским напевом појале су жичке монахиње.

Патријарх српски примио Председника Јерменије

Патријарх српски примио Председника Јерменије
Патријарх српски примио Председника Јерменије
Патријарх српски примио Председника Јерменије
Патријарх српски примио Председника Јерменије

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 5. октобра 2019. године у Патријаршији српској у Београду председника Јерменије г. Армена Саркисијана.

Председник Јерменије је захвалио Патријарху српском г. Иринеју на срдачном пријему током кога су разговарали о актуелним проблемима са којима су суочени српски и јерменски народ, као и о могућностима да се исти превазиђу. Патријарх српски г. Иринеј је пожелео свако добро од Господа братском јерменском народу.

Епархија жичка: У сусрет јубилеју Српске Цркве

Епархија жичка: У сусрет јубилеју Српске Цркве
Епархија жичка: У сусрет јубилеју Српске Цркве
Епархија жичка: У сусрет јубилеју Српске Цркве
Епархија жичка: У сусрет јубилеју Српске Цркве

Предавање: Историја и културно наслеђе Жичке Архиепископије. Нови број Жичког благовесника.

Са благословом Преосвећеног Епископа жичког г. Јустина, у част 800-годишњице аутокефалности Српске Православне Цркве, Епархија жичка је организовала пригодни циклус предавања у храму Светог Саве у Краљеву.

У част јубилеја монографија о Епархији жичкој

Д. Даниловић, Г. Гаврић: Жичка Епархија – осам векова светосавског континуитета – историја, манастири, цркве)

Древна, осмовековна Светосавска Епархија Жичка је, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Жичког г. др Јустина, објавила импресивну монографију ”Жичка Епархија – осам векова светосавског континуитета – историја, манастири, цркве”, чији су коаутори Гордана Гаврић и др Драгољуб Даниловић. Рецензенти монографије су др Бранислав Цветковић и др Владета Петровић. О ликовно-графичко уређењу се старао Драган Пешић. На 320 страница великог формата је зналачки распоређен веома читљив и лепо написан текст са великим бројем фотографија које су беспрекорно одштампане.