Пост

Истина о тзв. „хиландарском колачу”

Последњих година у Србији се шири такозвани „Хиландарски колач" или „Хиландарски квасац". Због злоупотребе имена Хиландар у датом случају, неопходно је да се манастир Хиландар огласи по том питању.

Деведесетих година прошлога века делио се квасац за колач под именом „Амишки колач пријатељства", а 1999. године под именом „Острошки хлеб љубави". Такође 2003. године понавља се иста превара под именом „Хлеб пријатељства из Хиландара". У последње време поново у Србији почиње да кружи квасац за тзв. „Хиландарски колач".

У манастиру Хиландару постоји пекара и у њој се пече обичан хлеб, углавном полубели или црни хлеб. Током мешења хлеба се користи куповни суви квасац у паковањима од по пола килограма, који се углавном набавља у Србији. Дакле, не постоји никакав „Хиландарски квасац". Значи, током мешења хлеба у Хиландару као састојци за хлеб се користе: брашно, вода, со и обичан куповни квасац, понекад се смеса обогати семенкама неких биљака. Никада се у справљању хлеба у Хиландару не користи млеко и јаја.

Преподобни Јустин Ћелијски о посту и молитви

Постећи постом - постом душе и тела - душа пости од свакога греха, уздржава се од свакога греха, од гњева, од пакости, од зависти, од злобе, од оговарања, од осуђивања, од похоте, од среброљубља. Ослобађа се од свакога греха. А пост тела је уздржавање од хране. Пости тело да не брекћу страсти у њему, него да се смирава постом. Ето, тако нас Света наша Црква припрема за Свето Причешће.

Праштање је изнад поста

Има јунаштва над јунаштвом и подвига над подвигом. Свети Епифаније Кипарски позвао на ручак Илариона Великог, па да би показао што веће гостољубље према свом знаменитом госту изнесе на трпезу печено пиле и понуди. Рекне му Иларион: „Опрости, но од када се замонаших не једох ништа заклано!" На то Епифаније: „А ја од када се замонаших не легох никад у постељу докле најпре не опростих противнику своме!" Удивљен Иларион рече: „Твоја је врлина, свети Владико, већа од моје!" - Ово је велика поука за све нас. Превасходна је ствар пост, али је још превасходнија опраштање увреда. Постом се човек вежба за великодушност, а опраштањем увреда показује великодушност. Оно претходи овоме, но само оно не спасава без овога.

Није карактеристично за Православље да верници праве спискове својих грехова

Представници највише јерархије Руске Православне Цркве изразили су сумњу у то што верници праве спискове грехова и потврдили су да то није карактеристично за православно предање. "Православље има духовни, богослосвки и пастирски став према греху што не подразумева било какву стриктну и одређену регулативу и уредбе. Да ли су спискови заиста потребни?" Ово је изјава оца Игора Вижанова, секретара Одељења за спољне послове Руске Православне Цркве.

Патријарх Павле: Да не будемо робови греха!

ПатријархДве су слободе, браћо и сестре, и два ропства. Једно је слобода ова светска, овога света, а друга је слобода греха. Једно је, дакле, ропство у овом свету од људи злочинаца, и уопште од оних силника овога света, а друго је ропство од греха.

Сигурно је да смо ми и тела, да смо и земаљски, и треба нам слобода у овоме свету. Колико је за наш народ и за друге правдољубиве и истинољубиве народе, потребна слобода! Али ми смо и душе и за нас је потребна слобода од греха. Она прва слобода, као и живот, проћи ће и пролази. Али слобода греха, слобода праведника никада, и она нас уједињује са свима светима у Царству Небеском.

Водити рачуна дакле да не будемо робови греха. Ви знате и по себи и по другима какво је то ропство. Најмање, да тако кажем, страсти које добијемо - колико је то ропство! Узмите само пушача, пијаницу, да не говоримо о другим гресима, блуду и злочинима. Колико је то и какво робље!

Патријарх Српски Павле

Преузето из књиге Живот по Јеванђељу, Патријарх српски Павле, Народна и универзитетска библиотека у Приштини и Арс Либри, Београд,1998.


Плаштаница

ПлаштаницаПлаштаница је платно са извезеним или насликаним Христом непосредно после скидања са Крста. На плаштаници се налази представа скидања са Крста и полагања у гроб, а ту је и представа Богородице, Јосифа, Никодима и еванђелисте Јована. Плаштаница се износи у току појања стиховњих стихира на вечерњем богослужењу Великог Петка и полаже се увек заједно са Јеванђељем на средину храма на посебан сто.

О Великом Посту (трећи дeо)

У трећем и последњем дијелу чланка о Великом посту, који је преузет са сајта www.patriarhia.ru, у основним цртама, се говори о празницима и успоменама светих које празнујему у ово вријеме. Свака недјеља Великог поста посвећена је великим подвижницима и светитељима Православља као и значајним догађајима из историје Цркве. Последњи и велики дани поста, су преживљавање и подсјећање на Спаситељеве последње дане пред искупитељну жртву, распеће, смрт, полагање у гроб и силазак у Ад.

Празници, седмице и особености богослужења уз Велики пост

Велики пост чине Света Четрдесетница (првих четрдесет дана) и Страсна недјеља (тачније 6 дана пред Пасхом). Између њих је Лазарева субота (Врбица) и Улазак Господњи у Јерусалим (Цвијети). Тако Велики пост траје седам недјеља (тачније 48 дана).