Пост

Није карактеристично за Православље да верници праве спискове својих грехова

Представници највише јерархије Руске Православне Цркве изразили су сумњу у то што верници праве спискове грехова и потврдили су да то није карактеристично за православно предање. "Православље има духовни, богослосвки и пастирски став према греху што не подразумева било какву стриктну и одређену регулативу и уредбе. Да ли су спискови заиста потребни?" Ово је изјава оца Игора Вижанова, секретара Одељења за спољне послове Руске Православне Цркве.

Патријарх Павле: Да не будемо робови греха!

ПатријархДве су слободе, браћо и сестре, и два ропства. Једно је слобода ова светска, овога света, а друга је слобода греха. Једно је, дакле, ропство у овом свету од људи злочинаца, и уопште од оних силника овога света, а друго је ропство од греха.

Сигурно је да смо ми и тела, да смо и земаљски, и треба нам слобода у овоме свету. Колико је за наш народ и за друге правдољубиве и истинољубиве народе, потребна слобода! Али ми смо и душе и за нас је потребна слобода од греха. Она прва слобода, као и живот, проћи ће и пролази. Али слобода греха, слобода праведника никада, и она нас уједињује са свима светима у Царству Небеском.

Водити рачуна дакле да не будемо робови греха. Ви знате и по себи и по другима какво је то ропство. Најмање, да тако кажем, страсти које добијемо - колико је то ропство! Узмите само пушача, пијаницу, да не говоримо о другим гресима, блуду и злочинима. Колико је то и какво робље!

Патријарх Српски Павле

Преузето из књиге Живот по Јеванђељу, Патријарх српски Павле, Народна и универзитетска библиотека у Приштини и Арс Либри, Београд,1998.


Плаштаница

ПлаштаницаПлаштаница је платно са извезеним или насликаним Христом непосредно после скидања са Крста. На плаштаници се налази представа скидања са Крста и полагања у гроб, а ту је и представа Богородице, Јосифа, Никодима и еванђелисте Јована. Плаштаница се износи у току појања стиховњих стихира на вечерњем богослужењу Великог Петка и полаже се увек заједно са Јеванђељем на средину храма на посебан сто.

О Великом Посту (трећи дeо)

У трећем и последњем дијелу чланка о Великом посту, који је преузет са сајта www.patriarhia.ru, у основним цртама, се говори о празницима и успоменама светих које празнујему у ово вријеме. Свака недјеља Великог поста посвећена је великим подвижницима и светитељима Православља као и значајним догађајима из историје Цркве. Последњи и велики дани поста, су преживљавање и подсјећање на Спаситељеве последње дане пред искупитељну жртву, распеће, смрт, полагање у гроб и силазак у Ад.

Празници, седмице и особености богослужења уз Велики пост

Велики пост чине Света Четрдесетница (првих четрдесет дана) и Страсна недјеља (тачније 6 дана пред Пасхом). Између њих је Лазарева субота (Врбица) и Улазак Господњи у Јерусалим (Цвијети). Тако Велики пост траје седам недјеља (тачније 48 дана).

Преподобна Марија Египћанка

Преподобна Марија Египћанка је рођена око 344. године негде у Египту, а са дванаест година је побегла од родитеља за Александрију, где је живела развратно. Према њеним речима била је гоњена једино „неутаживом жељом и неукротивом страшћу". После седамнаест година оваквог живота, кренула је бродом у Јерусалим поводом неког хришћанског празника, не из верских разлога већ надајући се да ће у гомили ходочасника пронаћи нове љубавнике који ће моћи да задовоље њену пожуду. Превоз до светог града је плаћала својим телом. Приспевши у Јерусалим, наставила је да се раскалашно понаша.