Пост

Хришћански пост - његова потреба и смисао

ЛитургијаПост као привремено или трајно одрицање од неких јела и уздржавање од извесних навика присутан је, у разним облицима, у свим религијама и кроз целу историју човечанства од праисторије до данас. Најчешће је то био израз кајања и туге, или покушај прочишћења и постизања вишег духовног ниовоа ради умилостивљења Творца, а не ретко је пост био саставни део припреме за неке религиозне обреде и ритуале. Но нас овде, пре свега, занима хришћански пост и његова примена, потреба и смисао.

Свети Јефрем Сирин о посту

Заволи сиромаштво Христово како би тамо богат постао Божанством Христовим. Заволи пост најдивнији - дјело веома поштовано и богоугодно. Пост је кочија што узноси на небо. Пост рађа пророке, законодавцима мудрост даје. Пост је души одбрана добра, тијелу поуздани сустанар. Пост је оружје одважнима, школа подвижницима. Пост одбија искушења, он блиста на подвигу побожном. Пост је одважност у биткама. Пост је кротио силу огњену. Пост је затварао раље лавовске. Пост узноси молитву на небо. Пост је мајка здравља. Пост је младости поука, украс стараца, путницима пратилац добри.

Панајотис Нелас: Евхаристија – охристовљење живота и преображење творевине у црквену заједницу

ЛитургијаБожанствена Евхаристија јесте живот у свеколикој његовој пуноти. „После миропомазања приступамо к Причешћу као потпуном испуњењу живота. Они који га задобијају од тада више не оскудевају ни у чему што је неопходно за блаженство коме стреме". Јер (у Евхаристији) ми не учествујемо напросто у смрти и Васкрсењу Господњем као новостворене личности, нити, пак, пуко примамо динамизам нашег новог битија. У Божанственој Евхаристији све то бива овозглављено и оцеловљено будући да „примамо самог Васкрслога... самог Доброчинитеља, сами Храм на коме је заснован свецели круг благодати".

Пост - веза срца са Богом

ПостПост је виновник бестрашћа, отпуштење грехова и блаженство раја.

Свети Јован Лествичник

Пост значи слабљење везе срца са светом и јачање везе срца са Богом.

Владика Николај

Недеља четврта поста - средопосна

И одговарајући један из народа рече: Учитељу, доведох теби сина свога у коме је дух неми.
И кад год га ухвати ломи га, и пену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да га истерају; и не могоше.
А он одговарајући рече: О роде неверни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
И доведоше га њему; и кад га виде дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
И упита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас.
А Исус му рече: Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује.
И одмах повикавши отац детета са сузама говораше: Верујем, Господе, помози мојему неверју!

А Исус видевши да се стече народ запрети духу нечистоме говорећи му: Душе неми и глухи, ја ти заповедам, изиђи из њега и више не улази у њега!
И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи говораху: умрије.
А Исус, узевши га за руку, подиже га; и устаде.
И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истерати?
И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеде да ко дозна,
Јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човечији бити предан у руке људи, и убиће
а, и када га убију, трећег дана васкрснуће.

Крстопоклона недеља

КрстУ суботу треће недеље Великога Поста, од давних времена, на средину цркве се износи крст, а четврта недеља Великога Поста која следи после тога назива се Крстопоклоном недељом. Знамо да је Велики пост припрема за Страсну седмицу, за дане у које се Црква сећа страдања, распећа и крсне смрти Исуса Христа. Изношење крста на Крстопоклону недељу има за циљ да нас опомене на крајњи циљ нашег интензивног и продубљеног хришћанског живота којим живимо у те великопосне дане. У вези са тим умесноје да се још једном присетимо места које Крст - као главни и узвишени символ Хришћанства - заузима у хришћанској вери. Тај символ има два - међусобно уско повезана - значења. Са једне стране, то је Крст Христов као онај одлучујући догађај којим се завршава земаљски живот и служење Господа Исуса Христа. То је прича о чудној и страшној људској мржњи према Ономе Који је све Своје учење усредсредио на заповест о љубави, Који је сву Своју проповед усредсредио на позив на самоодрицање и саможртвовање у име те љубави. Пилат - римски управитељ Јудеје - коме су привели ухапшеног, пребијеног и попљуваног Христа говори: "Овај човек никаква зла није учинио". Међутим, то је изазвало само још бучније урлање руље: " Распни Га, распни Га!".