Пост

О Великом Посту - 2. део

У наставку чланка «О великом посту» говори се о великопосној исхрани, молитвеном животу у овом периоду, посјећивању храма и причешћу Светим Христовим Тајнама. Подсјећамо да је чланак преузет са официјалног сајта РПЦ www.patriarhia.ru

О Великом Посту

Најсвјетлије, лијепо, поучно и узбудљиво вријеме у Православном календару је период Великога поста и Пасхе. Зашто и како треба постити, колико често посјећивати храм и причешћивати се у вријеме Великог поста, какве су особености богослужења у овом периоду?

Понеке одговоре на ова као и друга питања о Великом посту читаоц може наћи у продужетку (текста). Овај материјал је састављен на основу неколико публикација посвећених разним странама нашег живота у Великом посту.

Беседа о деци и њиховој похвали Господа

Господ и деца"Из уста маледеце и која сисају
учинио си себи хвалу насупрот
непријатељима својим" (Пс.8, 2).


При свечаном уласку Господа Исуса у Јерусалим, а потом и у самом храму, деца суузвикивала: Осана сину Давидову! Благословен који иде у име Господње (Мат.21). Изгледа, да ништа није тако раздражило старешине Јеврејске као овапохвала Исуса од стране мале деце. Чујеш ли шта ови говоре? упиташе Га онизлобно. А Господ им кротко одговори: да! зар нисте никад читали: из устамале деце и која сисају учинио си себи хвалу? Јасно је, дакле, као белидан, да се ове пророчке речи Давидове односе на то чудо, које се догодило приуласку Господа Христа у Јерусалим, тојест, на ову чудесну похвалу Господа одстране мале деце. Јасно је то из самог догађаја, јер како је пророковано, такосе буквално догодило. А јасно је и из тога, што се сам Господ при том догађајупозива на оно пророчанство цара Давида. Да је то једно велико чудо, надахнутоДухом Божјим и произведено силом и вољом Божјом, у то не може бити сумње. Доккнежеви и књижевници и старци и свештеници нису могли да познаду ХристаГоспода, дотле су Га мала деца познала и објавила. Ваистину, ово је чудо, прво,јединствено у целом Старом и Новом Завету, а друго - чудо ако не веће, нијемање од чуда васкрсења мртвих. Уосталом и при оном и при овом чуду дејствовалаје иста сила Божја, исти Дух и исти Промисао Божји. А ту силу и величанствославе Божје пророк је хтео нарочито да истакне догађајем са малом децом, којидогађај он ставља напоредо са дивљењем звезданој васиони, коју је та иста силаБожја саздала.

Тајна часнога Крста је тајна неизрециве Христове љубави према нама и неизрециве и дубоке наше љубави према Њему

Беседа Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија у трећу недељу поста у Цетињском манастиру

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Крст Ове треће недјеље часнога поста, драга браћо и сестре, поклањамо се часноме Христовоме Крсту. Као што је сам Бог у рају посадио дрво живота, тако је и у Часноме посту, Црква Божија у његовом средишту посадила Часни Крст животворни који нам открива свеукупну тајну часнога поста, водећи нас тајни Васкрса. У исто вријеме, Часни Крст нам открива и свеукупну тајну нашега живота, од Адама до данашњега дана. Часни Крст није ништа друго него је знамење Христово, знамење на коме је Господ пострадао, којим је побиједио смрт и којим је вратио човјека и људску природу оном изворном стању људске природе у којој је она била прије човјековог гријеха.

Пост је виновник бестрашћа

ПостКада човек напусти своје жеље, тада постаје близак Богу, и Бог прима његову молитву.

Ава Мојсије

Ова три залога су корисна: да се плашимо Господа, да се молимо и да чинимо добро ближњему.

Ава Пимен

Кроз пост, телесно и душевно преображавају се у духовно.

Архимандрит Јован Шаховски

О иконама - из Ороса Седмог васељенског сабора и из беседе о Правој вери, од Светог Саве

Орос вере Седмог васељенског сабора

...Ми се држимо неизмењиво свих црквених нама завестаних писаних и неписаних предања, од којих је једно и изображавање иконичког живописа, јер је сагласно историји јеванђелске проповеди, ради потврђивања истинитог и не привидног очовечења Бога Логоса ... Да се паралелно са знаком Часног и Животворног Крста постављају Часне и Свете Иконе, које су одговарајуће урађене од боја и мозаика и другог материјала, у светим Божијим Црквама, на свештеним сасудима и одеждама, на зидовима и даскама, у кућама и по путевима; и то: Икону Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, Пречисте Владичице наше Свете Богородице, Часних Анђела и свих Светих и Преподобних људи.

О иконоборству и победи иконопоштовања

Иконоборство (726-780 г.)

Да би своје дело на опорављењу државе извели до краја, Лав III и Константин V покушаше да изврше велики верски преображај. Они укинуше иконе, прогонише калуђере који су их бранили, и према озбиљном сукобу који су изазвали и који доби име иконоборство сачуваше у историји назив иконоборци.