Пост

Недеља четврта поста - средопосна

И одговарајући један из народа рече: Учитељу, доведох теби сина свога у коме је дух неми.
И кад год га ухвати ломи га, и пену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да га истерају; и не могоше.
А он одговарајући рече: О роде неверни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
И доведоше га њему; и кад га виде дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
И упита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас.
А Исус му рече: Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује.
И одмах повикавши отац детета са сузама говораше: Верујем, Господе, помози мојему неверју!

А Исус видевши да се стече народ запрети духу нечистоме говорећи му: Душе неми и глухи, ја ти заповедам, изиђи из њега и више не улази у њега!
И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи говораху: умрије.
А Исус, узевши га за руку, подиже га; и устаде.
И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истерати?
И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеде да ко дозна,
Јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човечији бити предан у руке људи, и убиће
а, и када га убију, трећег дана васкрснуће.

Крстопоклона недеља

КрстУ суботу треће недеље Великога Поста, од давних времена, на средину цркве се износи крст, а четврта недеља Великога Поста која следи после тога назива се Крстопоклоном недељом. Знамо да је Велики пост припрема за Страсну седмицу, за дане у које се Црква сећа страдања, распећа и крсне смрти Исуса Христа. Изношење крста на Крстопоклону недељу има за циљ да нас опомене на крајњи циљ нашег интензивног и продубљеног хришћанског живота којим живимо у те великопосне дане. У вези са тим умесноје да се још једном присетимо места које Крст - као главни и узвишени символ Хришћанства - заузима у хришћанској вери. Тај символ има два - међусобно уско повезана - значења. Са једне стране, то је Крст Христов као онај одлучујући догађај којим се завршава земаљски живот и служење Господа Исуса Христа. То је прича о чудној и страшној људској мржњи према Ономе Који је све Своје учење усредсредио на заповест о љубави, Који је сву Своју проповед усредсредио на позив на самоодрицање и саможртвовање у име те љубави. Пилат - римски управитељ Јудеје - коме су привели ухапшеног, пребијеног и попљуваног Христа говори: "Овај човек никаква зла није учинио". Међутим, то је изазвало само још бучније урлање руље: " Распни Га, распни Га!".

Великопосна молитва Светог Јефрема Сирина

Велика већина верујућих људи везује Велики Пост, пре свега, за кратку молитву, познату под именом "Великопосна молитва св. Јефрема Сиријског"[1]. Ова молитва се чита на крају сваког великопосног богослужења и њу верници читају током Великог Поста код својих кућа, у својим појединачним молитвеним правилима. Може се рећи да та молитва боље, једноставније и краће од било чега другог изражава смисао и дух онога што Хришћани већ вековима називају Великим Постом. Ево како гласи та молитва:

''Господе и Владико живота мога! Духа лености, унинија[2], властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености[3], смиреноумља[4], дуготрпљења и љубави, даруј ми, рабу Твоме. Да, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове века. Амин''.

Недеља Православља - прва недеља Часног поста

У овај дан слави се спомен васпостављања поштовања икона - 843. године, за време царице Теодоре, и патријарха Методија, после дугог гоњења икона - у 8. и 9. веку, - и зато се ова недеља и зове Недељом православља, тј. Недељом праве вере. Како је све то било изложено је у Синаксару ове недеље. А у овај дан, помиње се и чудо са царем Теофилом, гонитељем икона, којем су опроштени греси, пошто се Црква молила за њега а он се по том покајао. Исто тако, после часова, а пре Литургије, или -пред крај богослужења, обавља - у овај дан, у саборном храму - надлежни архијереј тзв. Чин православља, тј. архипастир излази на средину цркве са свештенослужитељима који износе иконе Спаситеља и Богородице, и полажу их на аналогије (налоње). Саставом својим, Чин је - иначе - молебно и благодарствено пјеније, а главна му је мисао - молба за очување мира у Цркви, и за обраћање заблуделих на пут истине.

Литургија пређеосвећених Дарова

Сви свети Литургија пређеосвећених Дарова може се, без икаквог претеривања, окарактерисати као душа или центар великопосних богослужења. У неким старим богослужбеним рукописима позната је као „Литургија Четрдесетнице".

У ствари, то је служба која најбоље симболизује ово свештено доба године, време поста.