Саопштења

Делегација Одбора за Јасеновац СПЦ на Дану холокауста у Јерусалиму

Уочи Дана холокауста, у недељу 1. маја делегација Одбора за Јасеновац коју су чинили протосинђел мр Јован Ћулибрк, координатор Одбора, и монах мр Павле Кондић по посебном позиву је присуствовала централној свечаности у Спомен-установи Јад Вашем у Јерусалиму. На свечаности су говорили председник Израела Шимон Перес и премијер Бенјамин Нетанјаху, док је централни део свечаности било паљење шест меморијалних бакљи у спомен шест милиона страдалих Јевреја у току Другог светског рата. У име Јерусалимске Патријаршије скупу је присуствовао Архиепископ Константине г. Аристарх, генерални секретар Светог Синода, као и представници других хришћанских заједница у Светој Земљи.

Поглавари Православних Помесних Црква о Саборској одлуци о монаху Артемију

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве на својој седници од 14. априла 2011. године донео је одлуку:

"Узети на знање садржаје писама Његове Светости Патријарха константинопољског Г. Вартоломеја, Његовог Блаженства Патријарха јерусалимског Г. Теофила, Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила и Његовог Блаженства Архиепископа кипарског Г. Хризостома којима потврђују пријем извештаја Светог Архијерејског Синода да је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, својом одлуком АСбр. 20/зап. 54 од 19. новембра 2010. године, умировљеног епископа рашко-призренског Артемија лишио епископског чина и вратио у ред монаха."

Писмо Његове Светости Патријарха константинопољског Г. Вартоломеја

Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске

Поводом навода у појединим медијима да Митрополија Црногорско-приморска има планове за помпезно освећење обновљене цркве Рођења Пресвете Богородице из XV вијека на Светом Стефану, на којем би присуствовале високе званице и које би имало некакав нарочити карактер, обавјештавамо јавност да су такви наводи неистинити и плод су, бојимо се, злих намјера и нетрпељивости према Цркви појединих новинара и њихових „извора блиских Београдској Патријаршији" или извора блиских појединим политичким партијама.

Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске

Поводом Елабората Владе Црне Горе о оправданости реорганизације Народног музеја и Центра Његош, усвојеном на предлог Министарства културе, којим је планирано да се Црква Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру прогласи "маузолејем црногорских господара" и на небивали начин одузме од Цетињског Манастира и Митрополије Црногорско-Приморске, Правни савјет Митрополије је одлучио да предузме све неопходне кораке како би се Светиња заштитила и остала оно што је вјековима била - темељ и саставни дио Цетињског Манастира. Дужни смо да укажемо да је неодговорним односом према овом питању, јавност доведена у заблуду да је Црква на Ћипуру одузета од Митрополије и предата у надлежност Народном музеју Црне Горе.

Васкршња посланица 2011. године

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О ВАСКРСУ 2011. ГОДИНЕ

И Р И Н Е Ј

МИЛОШЋУ БОЖЈОМ
ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ НАЈРАДОСНИЈИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Христос воскресе!
Смрт однесе!
Вечни живот донесе!

Поздрављајући Вас, браћо и сестре, овим поздравом вечне радости, у његовој светлости и бесмртном значењу, ми, ваши епископи, сведочимо пред вама и пред свим људима велику и свету истину наше хришћанске вере и наше Православне Цркве. Обасјани светлошћу Христовог васкрсења, сазнајемо, наиме, да на земљи постоје само две врсте људи, две врсте верникâ: они који верују у живот вечни, који њиме и за њега живе; и поклоници смрти и ништавила. Свако од нас, свакога дана, свакога тренутка нашег земног живота, треба да се упита: у коју врсту од ове две спадам, којој врсти људи припадам? Припадам ли онима који су познали да су вечна и бесмртна бића; или онима који верују да смрт и ништавило чине њихов почетак и крај, прождирући коначно сва бића и све твари? Јесам ли у спасоносној заједници са онима који већ овде на земљи живе вечним животом и за вечни живот; или сам у жалосном друштву оних којима господари смрт? Зато се, уосталом, такви грчевито и држе само за пролазни живот, клањајући се – јавно или тајно – смрти и пролазности…