Епархијска саопштења

Саопштeње за јавност Епархије врањске

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на овогодишњем заседању канонизовао је Архимандрита, оца Јустина Поповића, ћелијског и врањског, односно унео је његово име у диптих светих Православне Цркве и његово прослављање (свечано проглашење за угодника Божијег) на саборној светој архијерејској Литургији у Храму Светог Саве на Врачару, у недељу 02. маја 2010. године, чиме је потврђено његово већ одавно постојеће молитвено поштовање у верном народу Божијем, не само у оквирима Српске православне цркве, него и у оквирима васељенског Православља. По одлуци Сабора, литургијски спомен Преподобног Јустина ћелијског и врањског, славиће се 1./14. јуна сваке године.

Саопштење Епархије рашко-призренске - 5. август 2010.

Саопштење Епархије рашко-призренске поводом одлуке КФОР-а да најзначајније светиње Српске Православне Цркве преда на заштиту Косовској полицији

Одлука команданта КФОР-а, немачког генерала Маркуса Бентлера, да изврши „предају" заштите манастира Грачанице Косовској полицији и тиме започне процес преношења одговорности за заштиту најзначајнијих светиња Српске Православне Цркве на Косовску полицију, у великој мери ће угрозити безбедност српских православних светиња на Косову и Метохији. И поред вишекратних упозорења да Косовска полиција не ужива поверење ни Српске Православне Цркве ни српског народа на Косову и Метохији због свог досадашњег односа према рушењу и уништавању српских светиња, нарочито у мартовском погрому 2004. године, донета је ова одлука највиших структура НАТО-савеза, очигледно политички мотивисана како би се из Покрајине свету послала порука о наводном побољшању безбедносне ситуације и прикрила горка истина о озбиљним кршењима људских права и верских слобода.

Oдговор на медијску кампању групе одбеглих монаха и бранилаца Дејана Виловског

Призрен-Грачаница, 28. јул 2010.

Поводом ко зна којег по реду „јавног писма" групе одбеглих монаха из Епархије рашко-призренске (уз уобичајена манипулисања именима и бројем дописаних „потписника"), као и поводом неодговорних ставова које у јавности и медијима износе ревносни „бранитељи" рашчињеног Дејана Виловског, Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска налази за потребно да још једном подсети јавност на став Цркве о овим питањима.

1. Монаси и монахиње који су самовољно и противно црквеним правилима напустили своје манастире и приватно се настанили на територијама других епархија без благослова тамошњих архијереја налазе се у статусу црквено-канонских преступника. По одлуци местобљуститеља Епархије рашко-
-призренске и косовско-метохијске митрополита Амфилохија против одбеглих клирика већ је покренут црквено-судски поступак и у току је припрема оптужницâ. Одбеглим монасима биће пружена прилика да буду саслушани од стране Епархијског суда и дата могућност да се врате у своје манастире и мирно живе у својим светињама, у складу са монашким заветима које су дали.

Необjављени деманти дневном листу Курир

У броју 2454 Вашег дневног листа од 26. јула 2010. на страни 7. изашао је текст новинарке Катарине Мартић под насловом Зарађују на кварно - издавачка кућа Светигора продаје часопис-сликовницу, на којем пи­ше да „део прихода иде деци инвалидима у мана­стиру Света Пе­тка", иако тамо одавно нема деце. Обзиром на то да текст не одго­вара ни чињеницама ни истини, шаљемо Вам фотокопију доку­мента из кога се види да је Ма­настир Свете Петке Изворске у Из­вору код Параћина према договору са Светигором - из­давачком установом Митрополије Црногорско-приморске Српске Православне Цркве одо­брио штампу и дистрибуцију ча­сописа за децу „Коло", чијом се продајом (10% од цене сваког продатог примерка) - како стоји у до­кументу - „помаже штићеницима дома Манастира Свете Петке", да бисте, по Закону о шта­мпи, тај документ објавили заједно са овим реаго­ва­њем, као непобитни фак­тографски до­каз да су тврдње које је изнела Ваша но­ви­нарка нетачне, произвољне и зло­на­мерне.

Писмо Епископа Герасима поводом уклањања плоче жртвама усташких логора Слана и Метајна

Неколико дана након што је 26. 06. 2010 године у ували Слана постављена спомен-плоча за преко 8.ооо жртава усташких логора Слана и Метајна, непознати починиоци су ову плочу уклонили.

Сматрајући да живимо у демократској држави чија државност почива на антифашистичкој борби и која је као таква и призната од Европских народа и институција, недопустиво је да се уклони плоча која управо опомиње на једно од највећих зала и злочина почињених у новијој историји, гдје су људи само зато што су припадали једном другом народу и исповедали једну другу веру, били затварани, мучени и убијани на најсвирепије могуће начине,