Култура

Еуген Вербер, глумац, преводилац, јудаиста...

Мирјана Белић-Корочкин-Давидовић и Радивоје Давидовић, Еуген Вербер, глумац, преводилац, јудаиста..., Београд 2014, стр. 307.

Еугена Вербера сам упознао 1992. године у Сокобањској улици где се налазио на рехабилитацији. Пре него што је узео у руке мој управо објављени кратки „Библијски речник“, запитао ме је, да ли сам име вође јеврејског народа и законодавца написао као Мојсије или Моше. Одговорио сам да је у традицији српског народа име Мојсије уврежено, да је оно у његовој крви, да га носе многа световна лица, а поготово монашка, међу којима достославни епископи, митрополити... А да не говоримо да имамо и презимена настала од овог  имена као што је Мојсиловић! А шта би било кад бисмо и остала библијска имена писали на изворном старојеврејском језику, па бисмо имали, за нас, рогобатне изговоре, као Хошеа (Осија), Хабакук (Авакум), Јошафат (Јосафат), Даниел, Јакоб и силна друга имена, и то не само лична, него  и топониме, орониме и др. Напоменуо сам и то да је преводилац Старога завета, чувени Ђура Даничић, иако је за свој превод имао као предложак Тремелијусов латински превод сачињен са старојеврејског (у 16. веку), није се двоумио него је сва лична имена и топониме донео према црквенословенској, односно руској Библији, а и то спада у наш српски идентитет, не само верски. Чувени библиста Вербер ме је пажљиво пратио, да би из срца казао: У праву сте, и то потпуно! Такав исказ може дати само човек широких видика и огромног знања.

Бернардин Шеленбергер : ”У сјају Божанске светлости. Православна мистика: тајна и изазов”

„Кад тамјана, иконе, воштанице – богати и тајанствени литургијски обреди Православне Цркве истовремено одушевљавају и надахњују хришћане Запада.“ Овим диктумом отвара аутор, а и издавач са њиме,  кратки увод у основе православне мистике. Погледајмо шта Шеленбергер, негдашњи монах трапист (1966-1983) у цистерцијанском реду, подразумева под православном мистиком. Аутор је и реномирани преводилац списа Томаса Мертона и других духовних штива и бави се већ 45 година православним богословским предањем.

Једном речју, аутор верује да православна мистика даје импулсе новој, живој и одлучној вери.

Нови бројеви часописа „Камбанка” и „Амвон”

Пред Васкрс изашли су из штампе нови бројеви ових часописа на бугарском језику, а садрже разне пробране теме саображене узрасту читалаца за које су и намењени.

У дечјем часопису „Камбанка“ (Звонце) на првимм страницама донет је васкршњи поздрав деци и омладини Митрополита Варне и Великог Преслава Јована. Лепо је описан значај празника Великог петка и Васкрсења Христовог; ту је и илустровано житије светих цара Константина и Јелене, библијска историја о Исаву и Јакову, објашњена је прича о милостивом Самарјанину и одштампана молитва анђелу чувару. Донети су и креативни и разнородни квиз задаци за малене читаоце, као што су ребуси, скривалице, лавиринти, тестови интелигенције, познавања библијске и црквене историје, укрштенице, коњић и др.

Чувајте свој православни идентитет

Жарко Видовић је историчар уметности, ликовни критичар, историчар цивилизације. Рођен је 1921. у месту Тешањ (Босна и Херцеговина). У Упсали је дипломирао на Филозофском факултету најпре историју филоСофије, затим историју уметности. Докторирао је 1958. у Београду. Учествовао је као добровољац у Априлском рату. Као цивил ухапшен је у Сарајеву октобра 1941. године. Био у затворима (прво немачком, па усташком) до 1942, кад је у великом транспорту пребачен у Јасеновац, одакле је депортован у логор код Нарвика у Норвешкој, из кога је побегао у Шведску. При повратку у Југославију, због својих ставова о демократији ухапшен је и затваран још два пута. Писао је и преводио за „Борбу“, „Културу“, „Књижевне новине“. Предавао на Универзитету у Загребу, одакле је због својих речи о србофобији био искључен, потом на Институту за књижевност и уметност. Бавио се истраживањем Његоша, затим православне уметности и културе, спада у елитне православне мислиоце.

Страсна недеља – Васкрс – Радоница : Како дочекати и провести

Да ли је потребно причестити се на Васкрс, постити Светле недеље и како регулисати своју исхрану у време Страсне седмице-своје искуство са нама ће поделити епископ Ирпенски Климент (Вечерја)

Како се ви односите ка томе што се неки људи не причешћују на Васкрс? Често се то дешава због тога што парохијски свештеник не саветује Причешће на Васкрс.