Култура

О двема књигама о новомученику Александру Шморелу

Новопросијавши новомученик Александер Шморел (1917-1943) причислен је лику локално поштованих светитеља у Берлинско-германској епархији Руске Заграничне Цркве. Новомученик Александар Шморел је једини мартир и светитељ немачко-руског порекла у 20. веку. Као Немац са очеве и Рус са мајчине стране био је подједнако у обема културама социјализован. Православна вероисповест његове мајке се сливала са правдољубивошћу оца немачког порекла. Његово одлучно одбијање нечовечне и безбожничке идеологије националсоцијалиста, његова одважност и његова спремност на жртву изничу из његове хришћанско-православне вере. Александар Шморел је први новомученик прослављен након васпостављеног канонског општења и јединства између Московске Патријаршије и Руске Заграничне Цркве.

Мишићеви дани у Мионици

Од 15. до 22.  јула 2017. године по 21. пут одржавају се Мишићеви дани у Мионици. Свечаности поводом отварања Мишићевих дана у обновљеној сали Културног центра поред представника Владе Републике Србије присуствовао је и Епископ ваљевски г. Милутин, представници Војске Србије и делегација општина из окружења.

Представљена књига „Да се не заборави“ Љиљане Рабреновић

Представљена књига „Да се не заборави“ Љиљане Рабреновић
Представљена књига „Да се не заборави“ Љиљане Рабреновић
Представљена књига „Да се не заборави“ Љиљане Рабреновић
Представљена књига „Да се не заборави“ Љиљане Рабреновић

У суботу, 15. јула 2017. године, у манастиру Ђурђеви Ступови представљена је књига „Едмонтонски Видовдан - Да се не заборави“, аутора Љиљане Рабреновић. Љиљана Рабреновић, иначе рођена у Беранама, послије завршених студија на Факултету политичких наука у Сарајеву, одсјек за журналистику, радила је као новинар у престижном листу „Политика“. Деведесетих година отишла је у Канаду гдје је радила као главни и одговорни уредник и водитељ српског радио програма Отаџбина. Са групом ентузијаста 1998. основала је магазин „Видовдан“. Активно је учествовала у организовању протеста против самопроглашења независности јужне српске покрајине и против НАТО бомбардовања СР Југославије. Објавила је роман „Заблуда“.

Лутерова Библија: Историја непријатељског преузимања

Ниједна књига није чешће и више превођена но што је то Библија; она, у међувремену, постоји у преводима на 2817 језика. Аутор Карл-Хајнц Гетерт, умировљени професор књижевности на универзитету у Келну, приповеда нам у драмaтуршки напето написаној књизи ”Лутерова Библија. Историја непријатељског преузимања”  (Karl-Heinz Göttert: Luthers Bibel. Geschichte einer feindlichen Übernahme. S. Fischer Verlag, Frankfurt am Main 2017) управо о историји тих превода.

Поводом 500 година Реформације

Изложба  „Der Luthereffekt. 500 Jahre Protestantismus in der Welt“ у берлинском Martin-Gropius-Bau драгоцен је доживљај не само са религиозно заинтересоване посетиоце. Витенеберг је почетком 16. века био на ”периферији цивилизације”. И мимо те чињенице Мартин Лутерова револуционарна мисао проширила се у најкраћем времену у целокупној Европи. Лутер је 1517. г. објавио своје тезе, две године доцније о њима су дискутовали научници у Паризу, Прагу, Амстердаму, а 1521. и у Лондону.

Православни манастири Републике Српске

У просторијама Епархијске библиотеке „Свети Јустин Ћелијски“ уприличено је представљање монографије „Православни манастири Републике Српске“, аутора Марка Ромића из Бања Луке. Поздравну ријеч, критички осврт на дјело и кратке бесједе Рајка Танасијевића и оца Радивоја Круља читалачка публика је дочекала са одушевљењем, а сам аутор са захвалношћу.