Култура

Оксфорд 1918. као уточиште богословима избеглицама из Србије

Професори и студенти, међу којима је био и Јустин Поповић и 50 богословаца из Богословије Светог Саве у Београду, из током Првог светског рата окупиране земље нашло је прибежиште на колеџима Англиканске цркве у Кадесдону, Дорчестеру и Оксфорду.

У позадини се виде прозори изграђени у неоготском стилу, а испред њих у четири реда поређани српски богослови у оделима с краватама и лептир-машнама, њихови професори, православни свештеници и њихови домаћини: англикански теолози и професори. Година је 1918, а на фотографији су православни богослови који су управо положили матурски испит, што је овековечено снимком испред Кадесдонског теолошког колеџа код Оксфорда, где су избегли током Првог светског рата.

Први сусрети представника одбора „Просвјете“ у расејању

У организацији одбора СПКД Просвјетa у Аустрији, у Бечу су 8. и 9. септембра 2018. године одржани први сусрети представника одбора Просвјете у расејању. У свечаном простору у библиотеци храма Светог Саве одржана је прва седница представника одбора, а главне теме биле су координирање рада одбора Просвјете који постоје и делују у дијаспори, договор о заједничким пројектима и размена идеја и искустава.

Представљен Ратни дневник маршала Франше Д` Епереа

Представљен  Ратни дневник маршала Франше Д` Епереа
Представљен  Ратни дневник маршала Франше Д` Епереа
Представљен  Ратни дневник маршала Франше Д` Епереа
Представљен  Ратни дневник маршала Франше Д` Епереа

Ратни дневник маршала француског и српског војводе Франше Д` Епереа свечано је представљен у резиденцији француског амбасадора у Београду. Издавачка кућа „Прометеј“ објавила га је захваљујући професору др Војиславу Павловићу, директору Балканолошког института САНУ, који се обратио унуци славног јунака грофици Клод де Сен Пјер да уступи дедине ратне дневнике.

Царство небеско у нама

Иштите најпре Царство Божје и правду Његову, и ово ће Вам се додати (Мт 6,33).

Вратимо лекара Христа на наш континент

У молитви људи клекну из поштовања пред Господом. Али савремени европски човек не зна да клекне ни пред ким. Његова гордост и бес су довели дотле да је морал срушен, а материјално богатство гори у некој невиђеној ватри, па је само питање дана када ће изгорети. Шта се то десило да човек не зна коленопреклоно да тражи од Бога благодат и заштиту од свега што се никако другачије не може решити до само Божјом силом?

Врање: Представљен Технолошки Универзитет из Белгорода

На почетку нове 2018/2019. школске године, 3. септембра 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије примио је гђу Викторију Николајевну Рјапухину, директора Института за српски језик и комуникацију при Технолошком Универзитету у Белгороду, Руска Федерација. Опширније на интернет страници Епархије врањске.

Минхенско лето софистике

Појам софисте (sophistes) има у древној грчкој књижевности различиту семантичку примену. Он је од Пиндара и Хесиода синоним за ”веште мушкарце” који поседују или посебно знање или посебно искуство попут Седморице мудраца, општих политичара, судија, рапсода, пророка, философа. Ово својство у четвртом веку почиње да у 5. веку добија негативни призвук, те та ”способност” постаје ознака за виспреност и препреденост, онако као што их је Платон видео у својим дијалозима. Овде је реч о карактерима софиста, као што су Протагора, Горгија, Продик, Хипија или Тразимах. Од Платона је бављење софистиком и софистима било под великим моралним, политички и философским резервама. То је уједно и фасцинирајуће научно питање које са састоји у феномену ”пресократовског” времена.

Дани Републике Српске у Београду

Дани Републике Српске у Београду
Дани Републике Српске у Београду
Дани Републике Српске у Београду
Дани Републике Српске у Београду

У оквиру Дана Републике Српске у Београду у крипти храма Светог Саве у Београду 5. септембра 2018. године одржана је промоција пројекта Душу нису убили под покровитељством Удружења Српско-руски мост из Бања Луке, Представништва Републике Српске у Србији, храма Светог Саве и VDH Групе.