Култура

Јапански иконограф живописао у Финској

Музеј Финске Православне Цркве у Куопију организовао је изложбу радова сликара и наставника иконографија Петроса Сасакија, коме је пошло за руком да оснажи православни животопис у овој земљи. Петрос Сасаки је православни Јапанац, рођен 1939. године на острву Хушу. Завршио је богословску академију у Токију 1961, а 1964. отишао је у Атину да проучава уметност и овде остао до 1967. године. У Атини је срео финског студента Јована Сепелу (умро 2017.г.) и постали су пријатељи. Јован Сепеле је познат нарочито по томе што је превео велики број књига са грчког на фински. За ђакона је рукоположен 1967, а за свештеника у Грчкој у јуну 1972. године. Финац је казвао о свом пријатељу предстојатељу Финске Православне Цркве, архипископу Павлу (умро 1988.г.), ту је ободрио младог Јапанца да дођу у Финску да се ту даље бави иконографијом.

Дан Николе Тесле у Едмонтону

Градоначелик Едмонтона г. Дон Ивесон прогласио је 10. јул Даном Николе Тесле. Едмонтон је тако постао први град у Канади у коме ће 10. јул прослављати у част Николе Тесле. Тим поводом градоначелник Ивесон приредио је пријем за амбасадора Србије у Канади г. Михаила Папазоглуа и Његово Преосвештенство г. Митрофана, Епископа канадског.

Успех Камерног хора из Источног Сарајева

На престижном 37. Интернационалном фестивалу и такмичењу хорова у Превези у Грчкој, Камерни хор смера за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, под руководством диригента мр Рада Радовића, освојио је златну медаљу у главној категорији „А“- Мешовити хорови духовна музика; златну медаљу у „Г“ категорији- Програм по слободном избору; као и специјалну награду за најбоље извођење православне духовне музике (М. Тајчевић: Причасно), што је једина специјална награда по статуту такмичења.

Благо височке цркве

Удружење грађана „Височани и пријатељи“ Брчко, у сарадњи са Српском Православном Црквом - Црквеном општином Брчко, организовало је представљање књиге протојереја-ставрофора др Ранка Билинца „Благо височке цркве“(Издавач „Дабар“, 2019). Књига др Ранка Билинца представља, и тако је треба и читати, као још једну, оригиналну по приступу, потврду и доказ утемељен на непобитним и сачуваним историјским изворима о постојању и страдању Срба у предјелима гдје су они сада сведени, у бројном смислу, на ниво статистичке грешке.

Духовни живот српске науке

Александра Нинковић Ташић одржаће у суботу, 13. јула 2019. године у 20 часова, у Никшићу предавање на тему Духовни живот српске науке. Предавање у организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори одржаће се просторијама Друштва црногорско-руског пријатељства Свети Георгије. Истражујући живот и рад знаменитих научника, какви су, Михаило Пупин, Никола Тесла и Милутин Миланковић, Александра Нинковић Ташић већ годинама упознаје стручну, али и најширу јавност са мноштвом неправедно занемарених, заборављених, или, што је и најчешћи случај, скривених страница једног духовног искуства из којег израста етичка и научна  снага не само споменутих, већ и других српских научника, чије портрете налазимо у новој књизи Звездобројаца, при чему, Руђер Бошковић, Атанасије Николић, Иван Ђаја и Јован Цвијић припадају истим анђеоским низовима српске науке и духовности са којима нас је Александра Нинковић Ташић и до сада упознавала.

„Мисионарска писма“ Светог Николаја Велимировића на француском

Saint Nicolas Vélimirovitch, Lettres missionnaire [Missionary Letters, by Saint Nikolai Velimirovich. Translated from the Serbian by Lioubomir Mihailovich, “Grands spirituels orthodoxes du XXe sièce” series, Editions des Syrtes, Geneva, 2019, 483 p.

Ова писма су имала неколико издања, од којих је свако додавало још писама. Владика Николај их је почео објављивати у малом часопису који је основао 1932. године, када је био епископ oхридски и битољски. Под насловом Мали мисионар, овај часопис се појављивао једном месечно три године и доносио је неколико писама у сваком броју.

Ова писма, и друга писана касније, саставио је епископ Николај између 1937. и 1941. године, када је био епископ жички.

Владика Јован посетио Националну библиотеку у Загребу

Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован посетио је 4. јула 2019. године Националну и универзитетску библиотеку у Загребу, где се од 1992. до 2007. године налазила Библиотека Епископије славонске.