Култура

Храмовна слава у Ивановцима и сусрет са песником

Храмовна слава у Ивановцима и сусрет са песником
Храмовна слава у Ивановцима и сусрет са песником
Храмовна слава у Ивановцима и сусрет са песником
Храмовна слава у Ивановцима и сусрет са песником

На празник Преноса моштију Светог оца Николаја на узвишењу Камаљ у Ивановцима свечано је  и овог 22. маја лета Господњег 2020. прослављена храмовна слава цркве коју је подигао песник Милован Данојлић на размеђу два миленијума.

Аутори о видео-споту подршке из преко 30 земаља за СПЦ у Црној Гори

Изузетан видео-материјал обједињен у споту "Не дамо светиње – подршка из преко 30 земаља света", који је иницирао српски теолог Крсто Станишић, а реализовала екипа младих људи на челу са Георгином Станишић, привукао је огромну пажњу на порталу Ју-тјуб. Како је дошло до снимања и реализације овог веома захтевног подухвата и какав је одзив, за Радио Слово љубве АЕМ говори Крсто Станишић који се тренутно налази на докторским студијама теологије у Немачкој, као и проф. Георгина Станишић која је свој допринос дала монтажом видео записа који, како нам каже, и даље пристижу.

Мит о Ватикану

Бенјамин Левен, Лукас Вигелман (приређивачи), Мит о Ватикану (Mythos Vatikan von Benjamin Leven und Lucas Wiegelmann (Hrsg.),Herder 2019

Ватикан је јединствен. Ни у једној другој светској религији не постоји слична установа која на једном месту обједињује духовност и моћ, небеско и замаљско. Многе легенде попут дивљег бршљана пуштају своје изданке око Ватикана. Ватикан поседује аутономну државну територију и под својим сводовима чува небројена уметничких дела која припадају наслеђу човечанства. Папе су с Куријом, у току протеклих миленијума, саздали установу која је постала узор другим организацијама.

Марен Р. Нихоф: „Филон Александријски. Интелектуелна биографија”

(Maren R. Niehoff, Philon von Alexandria. Еine intellektuelle Biographie,Tübingen 2019)

Филон из Александрије  - Φίλων, латинизовано Philo Alexandrinus или Philo Iudaeus; јеверејски Yedidia (Jedediah) HaCohen ידידיה הכהן; * рођен око 15/10. пре Христа.; † умро око 40 после Христа - оставио једно од најопсежнијих и најсвестранијих дела антике, које осветљава јлинистичко јудејство, рано хришћанство и другу софистику.

Ипак су његова личност и интелектуални развој остали тајновити, јер је податке о себи врло ретко давао. Марен Р. Нихоф анализира његов плодни Œuvre у погледу у једном једином историјски фиксираном догађају у његовом животу, као предводника јеврејске мисије код римског цара Гаја Калигуле. Те римске године маркирају биографски и духовни заокрет. У Александрији је Филон био у јеврејској заједници у служби, узимајући живо учешће у дебатама о тачном смислу библијских текстова, примењујући методе егзегезе Хомера и решавајући текстуалне проблеме кроз платонске алегорије.

И кад ме не буде више

И кад ме не буде више
сунце ће нову зору будити
и зора ће у дан процветати,
да живот испуни све
и радост и лахор и руже те.