Култура

Селма Лагерлеф: Бекство у Египат

А кад они отидоше, а то анђео Господњи јеви се Јосифу у сну и рече:
Устани, узми дијете и матер његову, па бјежи у Египат,
и буди ондје док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.
И он усташе, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат.
(Јеванђеље по Матеју, 2, 13-14)

Негде далеко, у једној пустињи на Истоку, расла је пре много година једна палма која је била веома стара и веома висока... Стојећи тако осамљена и посматрајући пространу пустињу око себе, угледа она једног дана нешто што је нагна да од чуда стане њихати свој лиснати врх. Са краја пустиње ишле су две људске прилике. Палма је познавала сав пустињски народ, а тај човек и жена који су се приближавали били су странци и нису имали ни камиле, ни шатора, ни меха с водом. Палма која је била далековида, као што је то обично старији свет, видела је да је жена носила у наручју дете које је спавало главе наслоњене на њено раме.

Бадњи дан

На­ве­че Бад­њег да­на, на Бад­ње ве­че, ло­жи се бад­њак. Ово мла­до др­во, обич­но хра­сто­во, сим­во­ли­ше Хри­ста и ње­гов ула­зак у свет. Ло­же­ње бад­ња­ка пред­ста­вља то­пли­ну Хри­сто­ве љу­ба­ви. За­тим, бад­њак је под­се­ћа­ње на др­во ко­је су па­стири до­не­ли у пе­ћи­ну и ко­је је пра­вед­ни Јо­сиф за­ло­жио ка­ко би се тек ро­ђе­ни Бо­го­мла­де­нац за­гре­јао у хлад­ној пе­ћи­ни. Има још јед­но ту­ма­че­ње: бад­њак је на­го­ве­штај Хри­сто­вог стра­да­ња и Ње­го­вог Кр­ста. Сла­ма ко­ја се уно­си у ку­ћу под­се­ћа­ње је на ону сла­му из ја­са­ла на ко­ју је Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца по­ло­жи­ла тек ро­ђе­ног Го­спо­да. Та­мјан ко­јим се ка­ди ку­ћа, као и да­ро­ви ко­ји се ста­вља­ју у сла­му, под­се­ћа­ње су на да­ро­ве ко­је су до­не­ли му­дра­ци са Ис­то­ка и њи­ма да­ро­ва­ли Но­во­ро­ђе­ног Хри­ста.

Рене Пфајлшифтер: „Позна антика. Један Бог и много владалаца“

(Rene Pfeilschiftrer. Die Spätantike. Der eine Gott und die viele Herrscher“,2., durchgesehene und aktualisierte Auflage, 2018)

Након што је Римско царство (Imperium Romanum) било равно половину столећа потресано најдубљим кризама, Диоклецијану (284-305) је пошло за руком да стабилизује царство. Тиме отпочиње епоха позне антике. Иако се под Диоклецијаном и његовим сувладаоцима наставља потчињавање хришћанства, нова вера ће се убрзо развити у државну религију. Ову епохалну промену прате многи сукоби са паганским(многобожачким) ставовима. То време карактеришу и сеобе народа, при чему варварима полази за руком да оборе царство на Западу (476), док је на Истоку Цариград још дуго прослављао своје тријумфе. Но инвазија ислама ће и ту означити прелом и дубоку цезуру чије се цивилизацијске последице и данас осећају.

Вече сећања на великог духовника оца Лазара Острошког

Вече сећања на великог духовника оца Лазара Острошког
Вече сећања на великог духовника оца Лазара Острошког
Вече сећања на великог духовника оца Лазара Острошког
Вече сећања на великог духовника оца Лазара Острошког

У дупке пуној биоскопској сали Културног центра Требиње уприличено је вече посвећено блаженопочившем архимандриту Лазару Аџићу, игуману манастира Острог. 

За нови космополитизам

Стефан Вајднер, ”Изван Запада. За ново космополитско мишљење” (Stefan Weidner: „Jenseits des Westens. Für ein neues kosmopolitisches Denken“), Hanser Verlag, München.

Стефан Вајднер, дугогодишњи шеф-редактор часописа Гете-Института "Art & Thought / Fikrun wa Fann" који се објављује на енглеском и арапском, представља нам се есејом и пледоајеом за ново космополитско мишљење. Вајднер вели да смо ми навикнути да Европа и Америка доминирају светом. У време глобализације појављају се нове велике силе са политичким и привредним амбицијама и проблематизују ”западне” моделе објашњења света. Прогрес, секуларизација, либерализам: зашто би начела наше историје идеја имала важење на целокупном глобусу? Стефан Вајднер пледира да се концепти света из Арабије, Африке или Кине узимају озбиљно. ”Запад” не сме бити уверен да ће читав свет раније или доцније преузети његове представе. Нама је потребно космополитско мишљење да би се замисао о културној доминацији превазишао.

Зајечар: Хуманитарна акција у Гостопримници

У оквиру хуманитарне акције „Један пакетић – пуно љубави“, у Гостопримници је 22. децембра 2018. године одржана аукција осликаних уникатних шоља, које су намењене да буду пригодан поклон за предстојеће празнике.

Биографија Блаженог Јеронима

Алфонс Фирст: ”Јероним. Аскеза и наука у позној антици” (Alfons Fürst: "Hieronymus". Askese und Wissenschaft in der Spätantike), Herder Verlag, Freiburg 2016

Kолерик са мизантропским цртама, борбени пропагандист за aскетске идеале, вишестрани и продуктивни писац, језички геније, ревносни преводилац и оригинални научник – сва ова својства се хармонично сливају у личности Оца Западне Цркве  Блаженог Јеронима (347–419). Неки извори тврде да је био ексцентричан. Потицао је из далматинске провинције, иако је стицао каријеру у метрополама позног античког света – Риму, Константинопољу, Антиохији – да би се у другој половини свога живота накнадно обрео у провинцији, овога пута у Витлејему у Палестини. Благодарећи свом знању јеврејског језика, он је као једини телог свога времена знао да у хришћанску егзегезу укључи јеврејско знање о Библији.