Култура

Златно перо Зорици Зец

У оквиру Глумачких свечаности Миливоје Живановић у Пожаревцу шеснаести пут по реду је додељена награда за књижевни рад Есеј о глумцу

Овогодишња добитница Златног пера  је Зорица Зец, књижевник (редовни члан УКС), издавач, новинар, сарадник Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве, и више медија у земљи и иностарнству.  

- Награђени есеј о глумцу под насловом Биљана Ђуровић као Каролина Нојбер или Дијалог уметника и света отвара питања дијалога уметника и света, уметника и човека, запитаност уметника над животом, казивала је Биљана Миловановић Живак, председник жирија. Награда је уручена у Свечаној сали Скупштине општине Пожаревац, а састоји се из Златног пера и новчаног дела. 

Дан сећања на бомбардовање Народне библиотеке Србије

Дан сећања на бомбардовање Народне библиотеке Србије
Дан сећања на бомбардовање Народне библиотеке Србије
Дан сећања на бомбардовање Народне библиотеке Србије
Дан сећања на бомбардовање Народне библиотеке Србије

Многобројни Београђани са књигама у рукама сабрали су се 6. априла 2013. године на Косанчићевом венцу, где је пре 72 године у нацистичком бомбардовању до темеља разорена и спаљена Народна библиотека Србије. Поред министра културе и информисања г. Братислава Петковића, скупу су присуствовали и Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Атанасије, управник Библиотеке Српске Патријаршије мр Зоран Недељковић, управник Народне библиотеке Србије г. Дејан Ристић, као и представници дипломатског кора, иностраних културних центара и установа културе.

Библиотека Српске Патријаршије на Косанчићевом венцу

Против одлуке Министарства културе Републике Србије да позитивно одговори на иницијативу Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја да на месту пострадале Народне библиотеке на Косанчићевом венцу буде подигнута Библиотека Српске Патријаршије први се огласио Радио „Слободна Европа”. За овим медијем, чувеним по залагању за заштиту српских националних интереса, јавили су се и други медији и појединци, међу њима и неколико запослених у Народној библиотеци Србије, заступајући мишљење да Библиотеци Српске Патријаршије није место уз Патријаршијски двор, Саборну цркву, стару зграду Богословског факултета и Конак књегиње Љубице, и то на земљишту које делом припада Српској Православној Цркви, с обзиром на то да се ту налазила задужбина епископа Никанора Ружичића. Чињеница је, такође, да се сва наведена здања налазе на подручју најстаријег компактног српског насеља и вароши Београда и да би изградњом Патријаршијске библиотеке био допуњен историјски континуитет поменутих садржаја, а све то би представљало јединствену амбијенталну целину. Полазимо, стога, од претпоставке да међу актерима малициозних ставова нису све сами борбени атеисти који се јеже на сваки помен Цркве него да има и оних који једноставно не знају шта за српски народ и уопште за нашу културу представља Патријаршијска библиотека.

Византија: Задивљујућа историја једног средњевековног царства

Eнглескиња Јудит Херин, професорка византологије на Кингс колеџу у Лондону, од 1991. на Принстонском универзитету у Америци, доајен своје струке, ауторка више књига о историји, култури и уметничкој историји у распону од јелинизма до Византије, прихватила се огромног подухвата да напише потпуну историју хиљадугодишњег средњовековног царства, чијем је изучавању сав свој академски живот завештала.

Тај подухват је остварен у најбољем маниру англосаксонске историографије – кроз кристалну стилистичку јасност, документарну прегнантност и наративну стручност– да се живо и сликовито представе успони и падови у историји Византије са приповедачким тежиштима око неколико тематских целина груписаних на хронолошкој осовини - о храму Света Софија, о иконоборачком сукобу или крсташким ратовима, да споменемо само неколико најважнијих.

Отварање библиотеке и ризнице храма Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву

Отварање библиотеке и ризнице храма Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву
Отварање библиотеке и ризнице храма Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву
Отварање библиотеке и ризнице храма Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву
Отварање библиотеке и ризнице храма Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву

У четвртак сирне седмице, 14. марта 2013. године, у парохијском дому ваљевске Старе цркве свечано су отворене преуређена библиотека и ризница. Овом догађају, веома важном за културни живот града Ваљева, између осталих присуствовали су и начелник колубарског округа г. Војислав Јовановић, директор Матичне библиотеке "Љубомир Ненадовић" г-ђа Зорица Милинковић, директор Народног музеја Ваљаево г. Владимир Кривошејев, као и представници локалних медија.

Зорица Зец: Волф, пут ка истини

Београд, Армон 2011. 216 стр. 21 cm ISBN: 978–86–84917–23–4

Необичан роман у неуобичајена времена. Када бисмо говорили најкраће о роману, могли бисмо да кажемо:

Била једном једна аустријска новинарка Наталија Крајсвег, пуна мржње према српском народу; много је чинила и трудила се да се о Србима чује лоше. Oдакле толика мржња према Србима? Tо је најпре мржња према православљу. А зашто? Зато што је атеиста из ње доживео највећи пораз. Из такве атеистичке породице, њен муж Волф упознаје православну Српкињу, Магдалину, која утиче на њега да се крсти и ступи у Православну Цркву. Рецимо да је у питању само крштење, али није – њен муж се замонаши у неком српском манастиру, и штавише узвиси се до таквог смирења да добија велику схиму!

Ирод. Цар у Светој земљи

Цар Ирод I, који важи за највећег инфантицида, детеубицу, односно починиоца витлејемског чедоморства, стоји и данас на врху листе најбезобзирнијих и најомраженијих личности у светској историји. У диференцираној биографији Ернстa Балтрушa - Ernst Baltrusch: Herodes: König im Heiligen Land, München 2012 – професора историје старог света на Универзитету у Берлину – а који се профилисао историјским радовима из jеврејске и античке историје – излаже се развој и успон Ирода до “цара Јевреја” и „трећег човека“ у Imperium Romanum.Таква каријера је била могућа само зато што, по речима Јосифа Флавија, цар Август „никоме другоме након Агрипе није у тој мери подарио своју благонаклоност“. Ирод је знао коме има за свој положај да захвали, те је владао сходно интересима Рима. Зачуђујуће је, ипак, у којој је мери знао да спретно контролише и влада у царству препуном политичких, културних и религиозних посебности, разлика и сукоба.