Култура

Светосавска академија у Матици српској

Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј присуствовао је 26. јануара 2018. године Светосавској академији у Матици српској, где је празничну беседу казивала др Светлана Томин, професор Философског факултета Универзитета у Новом Саду.

264 милиона деце не иду у школу широм света

Широм света 264 милиона деце не може да похађа школу. Њих 61 милион налазе се у годинама кад би требало да похађају основну школу. Римокатолички Каритас је скренуо пажњу на ове драматичне цифре на почетку своје фебруарске акције прикупљања финансија за децу у невољи. „Ова деца не могу ићи у школу јер су њихове породице сувише сиромашне, због тога што су школе преоптерећене или су превише удаљене или су избегла из рата и ратног подручја или живе у кризној области“, рекао је директор Каритаса за помоћ у иностранству Кристоф Швајфер.

Париз: Културни догађај у част Светог Саве

Париз: Културни догађај у част Светог Саве
Париз: Културни догађај у част Светог Саве
Париз: Културни догађај у част Светог Саве
Париз: Културни догађај у част Светог Саве

Културна манифестација у част Светог Саве у Српском културном центру у Паризу

На навечерје празника Светог Саве, 26. јануара 2018. године, и управо у част првог српског архиепископа, у Српском културном центру у Паризу организован је веома разноврстан и интересантно конципиран културни догађај. Манифестација се, наиме, састојала из три дијела, која су била пропраћена символичним успињањем дуж три нивоа зграде Центра, и у себи је објединила неколико еминентних излагача.

Долина Краљева - Епоха Немањића

Долина Краљева - Епоха Немањића
Долина Краљева - Епоха Немањића
Долина Краљева - Епоха Немањића
Долина Краљева - Епоха Немањића

У крипти цркве Светог Марка уочи Савиндана одржана је београдска премијера кратког филма и мултимедијалне видео презентације Долина Краљева - Епоха Немањића публицисте и дизајнера Душана Тодоровића, уз пратећу изложбу манастирске орнаментике чланица Бео етно визије из Београда.  Филм је визуелно и звучно оживео богато раздобље српског средњег века на модеран начин кроз савремену естетику.

Јашуњски манастири - драгуљи нашег наслеђа

Због својих историјских, архитектонских и уметничких вредности Јашуњски манастири Светог Јована Крститеља и Пресвете Богородице стављени су још 1947. године под заштиту Завода за заштиту споменика културе Републике Србије, а 1983. године проглашени су за културно добро од националног значаја.

Најстарији сачувани споменици у лесковачком крају су два манастира у Јашуњи, са храмовима Свете Богородице и Светог Јована, подигнути 1499. и 1517. године. У првим деценијама после пропасти српске државе 1459. године, црквено-уметничко стваралаштво замире. Тек крајем XV и почетком XVI века, када су се ратишта удаљила и турска власт коначно учврстила на Балкану, почиње да оживљава градитељска и живописачка делатност. Обнова манастира била је углавном дело истакнутих појединаца. Сачувани портрети ктитора показују њихову сталешку припадност. Тако су ктитори манастира Светог Јована и Свете Богородице у Јашуњи били чланови из угледне породице Кантакузин.