Култура

Јубилеј Храма Светог Василија у Москви

Јубилеј Храма Светог Василија у Москви

На данашњи дан, 1561. године завршена је изградња Покровског сабора, познатог као Храм Василија Блаженог. Храм, изграђен по наредби цара Ивана Грозног, био је сведок великих историјских промена у Русији и остао симбол руске престонице. Пре 450 година, на данашњи дан био је освештан Храм Василија Блаженог, саграђен по наредби цара Ивана Грозног, у част заузимања Казанског и Астраханског царства. Према легенди, цар је наредио да се градитељима храма, Барми и Постнику, ископају очи, да не би никада више могли да саграде тако леп храм.

Приватне библиотеке код Срба у средњем веку

Приватне библиотеке код Срба у средњем веку

Библиотеке средњег века нису, према нашим критеријумима, библиотеке са масивним фондовима. Ни читаоци, који наглас изговарају и прстом подвлаче прочитано, нису карактеристични за наше време.

Дворске, владарске, властеоске и друге приватне библиотеке, попут библиотека цара Константина II, Патријарха Фотија или његовог поштоваоца и ученика Аретаса у Византији, нису биле непознате у средњовековној Србији. Покушаји типолошког одређења наводе на закључак да се, слично византијској и западно-европској средњовековној традицији, у српским земљама, јасно издвајала два типа библиотека: приватне и манастирске. У прву групу убрајају се дворске библиотеке, односно библиотечке збирке владара, властелина, касније и имућнијих грађана, док другој групи припадају збирке при црквама, манастирима и њиховим испосницама. Пад Деспотовине (1459) и турско ропство прекинули су најаву епохе хуманизма и ренесансе код Срба, која се огледала и у развоју једног броја приватних библиотека.

Вечно чудо на Црвеном тргу

Вечно чудо на Црвеном тргу

У Русији у уторак почело обележавање 450 година од изградње храма Василија Блаженог, бајковите грађевине која је један од најупечатљивијих симбола Москве.

Русија слави 450 година Храма Василија Блаженог. 12. јула 1561. године освештана је бајковита грађевина која ће постати један од најупечатљивијих симбола Москве. Обележавање јубилеја започело је јуче свечаном литургијом патријарха московског и све Русије Кирила и трајаће наредна три месеца.

Пронађена досад непозната слика Леонарда да Винчија

Пронађена досад непозната слика Леонарда да Винчија

Реч је о слици на дрвету "Салватор Мунди" која приказује Исуса Христа који у једној руци држи глобус док другом благосиља и која се сматра једним од најзначајнијих открича у уметности у последњих 100 година

Као највећу сензацију, светски медији пренели су у среду вест да су стручњаци „Метрополитен“ музеја у Њујорку после анализа потврдили да је аутор до сада непознате слике на дрвету „Салватор Мунди“ („Спаситељ света“) - Леонардо да Винчи. Дело које је пре шест година, на аукцији предмета из једне заоставштине, купио конзорцијум америчких дилера уметнина, а за које се веровало да је безвредно, стручњаци „Метрополитена“ проценили су на 200 милиона долара.

1400 година стара фреска светог апостола Павла пронађена у древној римској катакомби

1400 година стара фреска светог апостола Павла пронађена у древној римској катакомби

Како саопштава ватикански весник L'Osservatore Romano, откривена је фреска из 6. века на којој је изображен лик светог апостола Павла. Италијанска информативна агенција ANSA назвала је ово откриће сензационалним.

Фреску су пронашли експерти током рестаурације у катакомби Сан Ђенаро (Светог Јануарија). Фреска је настала почетком VI века, али није у потпуности очувана. Истраживачи претпостављају да се поред иконе светога апостола Павла налазила и икона светога апостола Петра која није сачувана.

Извор: Епархија бачка

Eпископ Теодосије упутио писмо са изразима дубоке забринутости генералном директору УНЕСКО

Eпископ Теодосије упутио писмо са изразима дубоке забринутости генералном директору УНЕСКО

Епископ Рашко-призренски Теодосије упутио је писмо генералном директору Унеско у коме изажава забринутост због недавно одржане дискусије у Комитету за светску културну баштину у Паризу када је покушано је да се четири српска културна добра: Пећка Патријаршија, Високи Дечани, Грачаница и призренски храм Богородица Љевишка, преименују у косовску баштину. У свом обраћању Владика упозорава да се непотребним политизовањем питања српске културне баштине на Косову и Метохији она доводи у непосредну опасност.

Откривени остаци зграде из времена цара Соломона

Откривени остаци зграде из времена цара Соломона

У реону Старог Града у Јерусалиму, 21 јуна ове године, за посетиоце је направљена специјална платформа са које се могу видети рушевине које датирају из Гвозденог доба (зидине града, остаци капије и околних зградâ).

Ископавања су вршена у деловима древног Давидовог града и у подножју храмовне горе. Према речима археолога Ејлата Мазара са Хебрејског универзитета у Јерусалиму, зидови дугачки 70 метара, високи нешто више од једног метра изграђени су у десетом веку пре рођења Господа Исуса Христа. Исти научник тврди да је налазиште део комплекса који је саградио цар Соломон.