Култура

Златни век у Шпанији. Веласкезова ера у сликарству и скулптури

El Siglo de Oro, такозвани златни век Шпаније, иде у најфасцинантнија поглавља историје уметности Запада. Управо у веку у коме је Шпанија стала да губи свој политички хегемонијални положај, уметност у Шпанији досегла је свој раскошни процват делима брилијантних сликара као што су Веласкез, Ел Греко, Зурбаран или Муриљо.

Изложба у Hypo Kunsthalle München, која је управо отворена  и која ће трајати до 26. марта 2017,  обухвата дела сликарства и скулптура и представља богату панораму шпанског El Siglo de Oro, који се изван Шпаније нигде другде не може срести. Прикупљено је укупно сто тридесет уникатних експоната из интернационалних збирки, међу њима и дела која се први пут излажу јавности.

Златни век у Шпанији - ово је предикат химничне историографије потоњих генерација. Када је Сервантесов Дон Кихот 1605.г. јахао кроз Ла Манчу, није се могао ни слутити сјај овог племенитог метала, иако је Шпанија у то време била у зениту своје империјалнe славе, са колонијама на готово свим континентима. Али пукотине су биле одвећ дубоке да би се империја могла спасти. Устанци у Каталонији и Андалузији, Сицилији и Напуљу, епидемије куге, тридесетогодишњи рат, петоструки државни банкрот, али, са друге стране, увек на располагању новац за велике сликаре, вајаре и скулпторе, декоратере власти, који се под пудерисаним перикама нису жалили за помањкањем налога за живописањем и општом делектацијом. Тиме смо закорачили у грандиозну панораму епохе и поносну параду великих декоратера моћи и власти, назване ”El Siglo de Oro”, којој је посвећена мајестетична изложба у минхенској Hypo-Kunsthalle: „Spaniens Goldene Zeit. Die Ära Velazquezin Malerei und Skulptur“. Другачије но у Холандији, у којој се ”златни” 17. век може описати као зачуђујућа синергија културних, привредних и социјалних снага, као глориозни наступ грађанске елите, дотле је шпански «Siglo de Oro» моћна инсценација уметности која је цветала насупрот растућој беди, те се са правом може говорити о ”златном чуду”. Оно што на овој изложби на сваком кораку чуди: како је под строгом пажњом Католичке цркве сликарство цветало, као што је то био случај на много слободнијим дворовима?

23. генерација питомаца Фондације "Привредник"

Свечаном академијом 18. новембра 2016. године у Градској кући у Новом Саду представљена је 23. генерација питомаца Фондације "Привредник" која финансијски и на друге начине помаже најбоље ученике и студенте. Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, који је председник Управног одбора Фондације, рекао је да ће у школској 2016/2017. Фондација имати 150 питомаца, од чега је њих 41 те вечери приви пут постало дипломцем те најстарије живе задужбине у српском народу, док су остали питомцима постали ранијих година и сада су својим радом, штедљивошћу и честитошћу продужили свој статус.

Златно перо Штајерске додељено Радију Слово љубве

Престижно признање Златно перо Штајерске припало је ове године, једногласном одлуком жирија, радију Архиепископије београдско-карловачке - Радију Слово љубве.

У образложењу за награду пише: Радио Слово љубве је епархијска радио станица Архиепископије београдско-карловачке. Радио Слово љубве се први пут огласио на празник Рођења Пресвете Богородице 21. септембра 2009. Радио је постао препознатив и јединствен у Београду. Радио има своје верне слушаоце како у Србији, тако и у окружењу и расејању.

Посебно издање часописа „Тома“ посвећено годишњици патријарха Кирила

Поводом 70. рођендана Његове Светости Патријарха Кирила, уредништво часописа „Тома“ и тв „Цариград“ припремили су специјални број посвећен патријарашкој служби Сверуског Патријарха.

У овом броју, у рубрици „Живот Цркве“ налазе се чланци: „Правила живота Патријарха Кирила“, „Мој Патријарх“, „Путовања и успомене Патријарха Кирила“, „Канонска територија Руске Православне Цркве“, а у рубрици „Живот Цркве/Фото“ објављено је 14 ретких архивских снимака Свјатјејшег Патријарха.

У раду „Правила живота Патријарха Кирила“ можемо се упознати са цитатима из говора Предстојатеља Руске Цркве који се тичу односа према ближњима, интернету, молитви, култури, праштању, комфору, слободи.