Култура

Игнатије Марковић, „Богословија Светог Саве“, изд. Богословије Светога Саве, Београд 2016, стр. 424.

Заслугом нашег црквеног историчара мр Игнатија Марковића добили смо изузеттно дело које нам говори о најстаријој школи у Србији, Богословији Светога Саве. Школу је основао Доситеј Обрадовић још 1810. године и довео образованог и ученог професора Викентија Ракића који је до тада боравио у Трсту. Школа је, нажалост, са пропашћу устанка престала да ради, али ју је 1836. године обновио Митрополит Петар Јовановић и од тада па надаље она ће имати изузетну улогу у просвећивању нашег народа  и широк спектар духовно-културног зрачења.

На самом почетку ћемо наићи на предисторију Богословије Светога Саве која је била прва средња школа устаничке Србије. То је била Доситејева и Викентијева Богословија од 1810. до 1813. године. Србима су били потребни образовани свештеници, монаси, учитељи за предстојећи национални и духовни преображај. О томе сведочи прота Матија Ненадовић описијући школу у своје време.

Kулт Пресвете Богородице у Боки Которској

У предвечерје великог празника Успења пресвете Богородице Госпођиндана, свечано је прексиноћ било у порти манастира Савина, чија је то и храмовна слава. На свету Lитургију окупља се мноштво народа, вјерника из Херцег Новог и цијеле Боке, а посебна част и радост да су народом и свештеницима били Слободан Бајић, конзул републике Србије у Херцег Новом и пјесник Гојко Ђого. Ту су била и дјеца са Косова и Метохије коју у Игало доводи НВО Сложно у невољи из Ниша. Организатори „Трга од ћирилице су овог пута термин уступили СПКД „Просвјета Херцег Нови, да поводом празника, у сарадњу са Колом српских сестара, приреди духовну академију. Славље је допуњено наступима црквених хорова „Свети Сава из Херцег Новог и „Рождество из Бијеле, као и бројних пјевача озбиљне музике.

У Галилеји откопана древна синагога

Можда је Господ Исус походио ову синагогу

Јерусалим, 29.8.2016. - Током археолошких радова у Галилеји откривена је синагога, једна од најстаријих у тој области, јавља Седмица ру.

Mеланхтон:Идеолог Реформације

Heinz Scheible: Melanchthon. Vermittler der Reformation. Eine Biographie. C.H.Beck, München 2016.

Филип Меланхтон је био један од најзначајнијих Лутерових савременика и сабораца. Професор грчког језика, ниског раста, који је тихо и замуцкујући зборио, биo је, дакако, уз Лутера, spiritus agens, комуникатор и харизматични посредник Реформације. Он је водио политичке преговоре и теолошке разговоре, вазда бивајући на путу и у покрету у реформатској мисији, састављајући небројена писма и популаризујући Реформацију као педагошко-просветитељски покрет.

Хајнц Шајбле, који је већ писао о Меланхтону, сада је, у предвечерје 500-годишњице Реформације, радикално ревидирао и проширио своју Меланхтонову биографију. Када је Меланхтон 1518.г., као двадесетједногодишњак из Тибингена дошао у Витенберг, четрнаест година старији Лутер је био њиме одушевљен описавши га као ”очаравајућег човека са надљудским особинама”. Брзо се развило дубоко пријатељство између сензибилног хуманисте Меланхтона и побуњеника теолога Лутера. Њихов однос је био тумачен моделима који су често били у раљама овешталих клишеа двоструких портрета. При томе је често улога Меланхтона као реформатора остајала недовољно осветљена, односно превиђана.

Споменица у част Чедомира М. Лучића

Књига Споменица научника и књижевника Чедомира М. Лучића представљена је 20. августа 2016. године у манастиру Косијерево. Чланове породице, пријатеље и поштоваоце научног дјела проф. др Чедомира Лучића, који је овоземаљски живот напустио прије двије године, као и учеснике промоције недавно објављене књиге, благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.