Култура

Желим да преведем збирку "вашијех дивнијех песама на енглески"

Желим да преведем збирку "вашијех дивнијех песама на енглески"

Народна библиотека Србије први пут је јавно изложила оригинално писмо Николе Тесле Јовану Јовановићу Змају из својих колекција. Писмо је изложено у специјалној комори у холу испред Централне читаонице.

Национална библиотека је саопштила да ће Теслино писмо бити изложено до 1.марта у оквиру активности на представљању најзначајнијих сегмената својих богатих колекција.

Константин - знамење анђела

У оквиру обележавања јубилеја Миланског едикта, у Нишу ће 27. фебруара премијерно бити приказана представа "Константин - Знамење анђела", у копродукцији Народног позоришта из Ниша и Народног позоришта из Београда.

Поводом јубилеја Миланског едикта, народна позоришта у Београду и Нишу најављују заједничку премијеру драме "Константин - знамење анђела". По оригиналној драми писца Дејана Стојиљковића, "Еп о Константину" режира Југ Радивојевић. Играју 22 глумца из Београда, Ниша, Крагујевца, Приштине, Зајечара, Крушевца и Лесковца.

РТС: Два цара, два Бога

Радио-телевизија Србије почиње емитовање документарне серије "313." посвећене 1.700. годишњици хришћанства. Прва епизода под насловом "Два цара, два Бога" биће емитована 17. јануара на Првом програму у 22 часа.

Два цара, два Бога наслов је прве од 14 педесетоминутних епизода документарне серије Радио-телевизије Србије посвећене 1.700. годишњици хришћанства. Емисија је на програму 17. јануара на Првом програму у 22 часа.

100 година од проналска Нефретете

Магично-мајестетична лепота са обале Нила и једна капитална студија о успону и паду древног Египта

Пре тачно сто година, 6. децембра 1912., у оквиру археолошких ископавања у египатској долини Амарни, немачки археолог Лудвиг Борхард је пронашао бисту египатске краљице Нефретете из 14. века пре Христа. Амарна је руина древног египатског града Ахетатона, који је основао Ехнатон (Аменхетеп IV) као престоницу новог монотеистичког култа и исповедања такозване теологије светлости бога Атона.

Готово 3360-годишњу „шарену главу“ мајестетичне краљице на Нилу, како је записао шеф-археолог Борхард у свој дневник „немогуће је описати, већ је ваља видети“. Тим јубиларним поводом, египатској first lady засењујуће лепоте посвећена је изложба под називом: „Im Licht von Amarna. 100 Jahre Fund der Nofretete“ - „У светлости Амарне. 100 година од проналска Нефретете“ у „Новом музеју“ у Берлину, која је отворена 7. децембра 2012. и која ће трајати до 13. априла 2013. Нефретете је постала икона-симбол овог музеја.

500. годишњица Рафаелове „Сикстинске мадоне“ - „најлепше жене на свету“

Рафаелова „Сикстинска мадона“, сакрална и култна слика (икона) -  названа „најлепшом женом на свету“ - за Дрезден је оно што је „Нефертити“ за Берлин или „Мона Лиза“ за Париз. Ова слика је, као и Леонардова „Мона Лиза“, једно од најпознатијих ремек-дела ренесансне уметности и једина Рафаелова олтарска слика у Немачкој. Рафаел (1483-1520), напоредо са Леонардом и Микеланђелом, репрезентује на идеалан начин зенит ренесансе у Италији.

Рафаел је по налогу Папе Јулија II. 1512./13.г. насликао „Сикстинску мадону“, величанствен мотив епифаније, за храм бенедиктинског манстира San Sisto у Piancenzi. Вазари је о њој са усхићењем писао - „cosa veramente rarissima, & singulare“. У Пјаћенци је ова икона стајала у олтару манастирског храма равно 250 година, а од 1754. у Дрездену, пошто ју је саксонски кнез и пољски краљ Август III. купио за 25 хиљада скудија. За овај јубилеј је сачињен и нови рам, сходно историјским примерима сакралне уметности у Италији око 1500.г., у стилу тзв. „табернакел-рамова“. Винкелман је 1755. био први који је величао не само сакралну визију ове иконе, насликане брзим потезом („alla prima“), већ и њену овострану димензију. Многи су у њој видели савршену манифестацију религиозности.

120 година Српске књижевне задруге

Српска књижевна задруга основана је 29. априла 1892. године (односно 16. априла по старом календару), у Београду, у згради тадашње Српске краљевске академије, у Бранковој улици број 15. Њени оснивачи били су Стојан Новаковић, Јован Јовановић Змај, Љубомир Стојановић, Љубомир Ковачевић, Светислав Вуловић, Андра Гавриловић, Љубомир Јовановић, Милан Ђ. Милићевић, Милан Јовановић Батут и други тадашњи српски значајни писци и научници. За првог председника Задруге изабран је историчар и филолог Стојан Новаковић, за потпредседника песник Јован Јовановић Змај, који је нацртао и познати знак СКЗ, за тајника (секретара) Љубомир Ковачевић, за књижничара Андра Гавриловић и за благајника Урош Благојевић.