Култура

Тврђаве на Дунаву

Ове монументалне творевине сматрају се најзначајнијим европским споменицима војне архитектуре

Петроварадин„Тврђаве на Дунаву" је још један пројекат коришћења богатог културног наслеђа Србије као ресурса одрживог развоја туризма и важан сегмент културног коридора југоисточне Европе. Покренуло га је Министарство културе у сарадњи са Министарством економије и Туристичком организацијом Србије.

Тврђаве су у прошлости биле најзначајнији војни објекти који су обезбеђивали одбрану, сигурност становништва, али и доприносили политичкој и војној доминацији на овом стратешки веома важном подручју.

Земаљско је замалена царство, а небеско увек и до века

ЛазовићМирослав Лазовић је професор Универзитета у Београду на Одсеку за зидно сликарство, носилац ордена Светог Саве, аутор бројних радова и педагог. Дуго година се бави сакралном уметношћу. У огромни атеље испод Панчевачког моста улазимо са Драганом Петровићем, његовим пријатељем, и питамо у чему га православно сликарство надахњује за велику уметност.

- За велику уметност потребна је велика надрационалност која је и основа духовне и уметничке инспирације. Велики део историје уметности испуњен је хришћанским мотивима. За мене бити човек значи бити хришћанин, каже Мирослав Лазовић.

Уметничка креација – продужетак

Драган ПетровићМр Драган Петровић, дуборезац, магистрирао је на мултидисциплинарним студијама Универзитета у Београду. Његов научни рад је био посвећен природи материјала. Дрво ће бити материјал који ће касније усавршити. Попут дуборесца Тилмана Рименшнајдера уткиваће непролазну лепоту у безобличну материју.

Бројна су места у којима су уметничка дела овог талентованог човека. Петровић је радио дуборез на Светој Гори у Испосници светог Саве, у Кареји. У Србији је радио цркве у београдским насељима Медаковић, Бежанијска Коса, Сремчица, Баново Брдо. Затим у Пиносави, Белушићу, Заклопачи, Котржи код Гуче... Кустуричин Дрвенград на Мокрој Гори украшен је бројним његовим радовима. Познати су Петровићеви дуборези у храмовима широм Републике Српске и Црне Горе, a најпознатији међу њима јесте иконостас у етно селу Станишићи код Бијељине. Радио је и у САД, Канади, Немачкој, Швајцарској, Енглеској, Холандији и Шведској. У Немачкој се издвајају дуборези у храмовима у Диселдорфу, Нинбергу, Аугзбургу, Берлину... У Америци је радио иконостасе у седам савезних држава, у градовима Butte, Fresno, Clearwater, Cudahy, Detroit, Portland, Chicago, Sacramento.

Народна библиотека део светске дигиталне библиотеке

народна библиотекаДиректор Народне библиотеке Србије Сретен Угричић потписао је у Вашингтону споразум са Конгресном библиотеком на основу кога се библиотека у Београду придружује светској дигиталној библиотеци, пројекту који су зачели Унеско и Конгресна библиотека.

Драма Земља Недођија, по тексту Св. Николаја Жичког

Сцена православне омладине ВДС-а извешће своју драму ''Земља Недођија'', по тексту Св. Николаја Жичког 26. Фебруара 2008. год. са почетком од 19 час. у сали О.Ш. ''Арчибалд Рајс'', на Карабурми. У представи ће се поред сталних чланова појавити и деца ометена у развоју, коју окупља и којој помаже у раду ђакон Угрин Поповић.

Мирослављево јеванђеље у Патријаршијској библиотеци

У четвртак, 17. јануара, представници издавачке куће "Досије", Вељко Топаловић и Бошко Савковић, донели су у Српску Патријаршију фототипско издање Мирослављевог Јеванђеља, дар Министарства вера републике Србије Патријаршијској библиотеци. У присуству Епископа жичког Г. Хрисостома и директора библиотеке мр Зорана Недељковића, вредан дар уручила је саветник у Министарству вера госпођа Невена Витошевић-Ћеклић.

Дар руског цара Његошу

Празнични минеј, који је Његош добио 1835. године од руског императора Николаја I, скоро 100 гoдина чуван на тавану цркве у Сељенама код Пријепоља

Његош Пријепоље - Малена црква Успенија Пресвете Богородице у Сељенама код Пријепоља из 13. века сведок је бурних догађаја из прошлости ових крајева. Али мало је познато да је на тавану овог храма пронађена једна изузетна књига, „Празнични минеј", штампана 1816. године у Москви, коју је руски император Николај I поклонио 1835. год. црногорском владару и песнику Петру Петровићу Његошу.