Култура

Академија посвећена обнови сјећања на Хајдук Гојка на Гојаковцу у Церовици

Академија посвећена обнови сјећања на Хајдук Гојка на Гојаковцу у Церовици
Академија посвећена обнови сјећања на Хајдук Гојка на Гојаковцу у Церовици
Академија посвећена обнови сјећања на Хајдук Гојка на Гојаковцу у Церовици
Академија посвећена обнови сјећања на Хајдук Гојка на Гојаковцу у Церовици

По благослову Преосвећеног Епископа зворничко-тузланског г. Хризостома, у суботу по Митровдану, 9. новембра 2013. године, служена је света заупокојена Литургија у храму Светих апостола Петра и Павла на Гојаковцу у Церовици.

Опело пјеснику Јовану Дучићу

Опело пјеснику Јовану Дучићу
Опело пјеснику Јовану Дучићу
Опело пјеснику Јовану Дучићу
Опело пјеснику Јовану Дучићу

У Херцеговачкој Грачаници епископ Григорије, уз саслужење свештеника Саборног храма, служио је помен пјеснику Јовану Дучићу. Помену су присуствовали учесници „Дучићевих вечери поезије“, бројни грађани, као и представници Града Требиња, на челу са градоначелником Славком Вучуревићем. У галерији Херцеговачке Грачанице, након помена, јереј Дражен Тупањанин је отворио изложбу фотографија Божидара Витаса под називом „1700 година од Миланског едикта“. У наставку програма, пјесник Рајко Петров Ного надахнуто је бесједио на тему „200 година од рођења Петра II Петровића Његоша“. У програму су учествовали и глумци Небојша Кундачина и Биљана Ђуровић, гудачки квартет Академије умјетности из Бања Луке и Хор Херцеговачке Грачанице.

Владикa Григоријe: Андрићев поглед на Херцеговину

Иво Андрић из својих путовања по Херцеговини највише памти свјетлост, камен и споро, готово непримјетно протицање времена. По свјетлости се најбоље сјећа Херцеговине, свјетлости која сија и прожима све и налази се „у осмеху људи, на лицима младића и девојака у предвечерњој шетњи“. Она се прелама као златан, немиран одбљесак у чаши мостарске жилавке. Свјетлост је, по Андрићу, узрок што је овдје, у Херцеговини, човјек способан за живот, храброст и ведрину; због ње има „смисао за меру и стваралачки рад“.

Камен је за Андрића други симбол Херцеговине. Симбол постојаности–грађевина, али и људских живота, симбол трајања. Камен памти дуже и више од људских покољења; у њему је сабијена и сачувана историја – за оне који умију да је читају из „људском руком обрађеном и од употребе излизаном камењу некадашњих градова и здања“. Из камена се може одгонетнути историја једног „бившег града“, као што то писац чини „На камену, у Почитељу“.  На почитељском камену споро и лијено протицање времена у једном тренутку се потпуно зауставља, а вријеме и простор се стапају у једно. „Избледео је у бело-модром жару језичак небеске ваге. Ни знака ни бројке, ни писма ни гласа. Не зове се никако, не означава ничим и не бележи нигде оно што казује овај тренутак на камењу, међу камењем, под зенитским сунцем. Дан нема имена, време нема мере, свет је изгубио границе. У савршеној равнотежи мирују тасови постојања и непостојања.“

О Његошу и његовом учитељу Симу Милутиновићу Сарајлији

О Његошу и његовом учитељу Симу Милутиновићу Сарајлији
О Његошу и његовом учитељу Симу Милутиновићу Сарајлији
О Његошу и његовом учитељу Симу Милутиновићу Сарајлији
О Његошу и његовом учитељу Симу Милутиновићу Сарајлији

Поводом обиљежавања 200-година од рођења Петра II Петровића Његоша Црквени одбор никшићког села Драговољићи организовао је у суботу 26. октобра 2013. у тамошњем Парохијском дому трибину под називом “Његош и Сима Сарајлија“.