Култура

Министар Вукосављевић о вирусу фалсификовања српског идентитета

-У вези са информацијом да се на званичној интернет презентацији Европске уније односно у тзв. „углу за учење” налази податак да је Никола Тесла „чувени Хрват”, са жаљењем констатујем да се ради о већ безброј пута понављаном фалсификату који се упорно натура из одређених кругова у Хрватској са циљем бестидног својатања и кроатизовања српског културноисторијског идентитета, каже министар културе и информисања Србије г. Владан Вукосављевић у изјави коју је објавило Министарство на својој интернет-страници.

Свештеномученик дабробосански и которачки Божина Минић

Свештенство Митрополије дабробосанске, кроз сву голготску историју Српске Цркве, представља христолику парадигму небоземних пастира српског рода. Да је то тако доказ су канонизовани свештеномученици дабробосански пострадали у периоду од 1941 – 1945. године. Један од таквих из реда канонизованих свештеномученика митрополије јесте свештеномученик Божина Минић.

Свети угодник и страдалац Божина рођен је 25. децембра 1901. г. у Колашину, од родитеља Јакше и Јагоде Минић. Отац му је био барјактар народне српске војске. После завршена четири разреда гимназије, завршава и богословске науке у Српској православној богословији у Сарајеву 20. јуна 1926. године. Оцјене из свједочанства о Божини говоре да је био добар ђак изванредног владања. Вјенчао се Анком Јовановић из Сарајева у храму Св. Ап. Петра и Павла у Бијелом Пољу15. септембра 1925. године.

Виртуелни обилазак светогорских манастира

Виртуелни обиласци Свете Горе Атонске од сада су доступни на сајту https://mountathos360.com/en/. Сајт је омогућио виртуелне панораме од 360 степени за двадесет светогорских манастира, праћене кратком историјом и фотографијама. Панораме скитова, келија и три пећине биће доступне ускоро.

Сента: Храм Светог архангела Михаила

Стазе Православља овога пута воде нас на путовање обалом реке Тисе. Данашња емисија Летописи храмова у Епархији бачкој рађа се у самом центру града Сенте. Пред нама је уређена сеновита башта на источном делу главног трга у Сенти, а у њој главни јунак данашње приче – храм Светог архангела Михаила.

100 година од геноцида над Асирцима

Чланак под називом Година мача - Асирско-халдејски геноцид под Османским царством (1915-1918) појавио се у историјском делу мартовско-априлског броја (бр. 103) француског часописа Diplomatie affaires stratégiques et relations internationales. Чланак је написао Јозеф Јакуб, почасни професор политологије на Католичком универзитету у Лиону.