Култура

Јан Асман: Аксијално време. Археологија модерне.

У 6. веку пре Христа ступили су у различитим културним просторима света, независно један од других, философи и пророци који су превазишли митолошко мишљење: Конфуције и Лао Це у Кини, Буда у Индији, Заратрустра у Персији, пророци у ревном Израиљу и философи пресократовци у Грчкој. Ово време је Карл Јапсерс назвао «Achsenzeit» ”Аксијално време”. Аутор ове књиге, Јан Асман, проминентни египтолог међународног угледа, описује како историографи и философи почев од просветитељства примећују зачуђујућу истовременост ”култура-аксијалног времена”, видевши у њему духовне темеље модерне. Реномирани египтолог Јан Асман појмом времена као осовине/споне служи се појмом философа Карла Јасперса „Vom Ursprung und Ziel der Geschichte“ 1949, да би диференцирао различите типове културног сећања у Европи, као и у Индији и Кини сагледао у заједништву. Другачије но у случају Египта, досеже дотично културно сећање речених култура само до 6. или 8. века наше ере.

Историја Православне Цркве у Белгији

Центар за истраживање и друштвено-политичке информације објавио је L’Église orthodoxe en Belgique [Православна црква у Белгији] оца Сергија Модела (Courrier hebdomadaire #2399-2400,  60 стр., 12.40 евра).

“Православље је једно од шест верских заједница које је службено признала белгијска држава (с римокатолицизмом, протестантизмом, англиканиством, јудаизмом и исламом).

Овим правним статусом, који датира из 1985. године, православнима Белгије гарантују се три права: признавање (у почетку од стране Белгије, а данас три од региона и Заједнице немачког говорног подручја) одређених парохија, са платама за њихове свештенике и могућности за финансијску помоћ; могућност присуства у медијима (радио и телевизија), као и у болницама и затворима; и организовање курсева о Православљу у јавним образовним установама.

Из хиландарске ризнице: Нотни запис 15. Антифон јутрења Великог петка

У хиландарској библиотеци међу рукописним књигама чува се и рукописни нотни зборник (византијска нотација свакако) из XII века, У питању је Посни триод, а на фотографији је стихира која се вечерас пева на бденију приликом изношења Распећа.

Данас виси на дрвету, Онај који је на води земљу утврдио (трипут). Венцем од трња се крунише, Онај који je Цар Анђела. Лажном порфиром огрће се, Онај који је огрнуо небо облацима. Шамаре прима, Онај који је у Јордану ослободио Адама. Клинцима би прикован, Женик Цркве. Копљем би прободен Син Дјеве. Поклањамо се страдањима твојим, Христе. Поклањамо се страдањима твојим, Христе. Поклањамо се страдањима твојим, Христе. Покажи нам и славно твоје Васкрсење.

Књижевно друштво Раковица: Велики одмор бр. 4

Књижевно друштво Раковица: Велики одмор бр. 4
Књижевно друштво Раковица: Велики одмор бр. 4
Књижевно друштво Раковица: Велики одмор бр. 4
Књижевно друштво Раковица: Велики одмор бр. 4

На литерарном конкурсу „Божидар Тимотијевић“ награђени су ученици основних школа Раковице. У Центру за културу и образовање Раковица, у четвртак, 18. априла 2019. године, награђени су изванредни ученици - песници и прозаисти из основних школа са ове подручне београдске општине.

Да звуци воденичних чекетала никад не утихну

Да звуци воденичних чекетала никад не утихну
Да звуци воденичних чекетала никад не утихну
Да звуци воденичних чекетала никад не утихну
Да звуци воденичних чекетала никад не утихну

Амбијентално је дочарала крај 18. столећа у „Вуку Караџићу“, најбољој српској серији свих времена. Крај ње су „Приче из Непричаве“ онима који су одрастали осамдесетих година прошлог века причали великани регионалног глумишта Зоран Радмиловић и Милена Дравић. Дубље у прошлости, прва на речном току Топлице од њеног ушћа у Колубару, чувена „Јеремића воденица“ била је извориште пшеничног и кукурузног, у народу званог „пројиног“, брашна генерацијама у лепим колубарским селима.

У припреми Музеј Епархије зворничко-тузланске

-Епархијски музеј у Бијељини, који би требало да буде отворен следеће године садржаће богату збирку икона из 16. и 17. века и представљаће велико културно богатство српског народа, рекао је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије.

Владика Фотије је рекао да су у току радови на припреми експоната: -Радићемо темељно. Имамо богату колекцију икона, рукописа, књига и других експоната. Биће то један од најбогатијих музеја у Републици Српској и шире, рекао је владика Фотије после обиласка музеја са директором Секретаријата за вере Републике Српске г. Драганом Давидовићем и министром културе и информисања Републике Србије г. Владаном Вукосављевићем.

Јубилеј на Правном факултету у Београду

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, уз подршку Задужбине Студеница, на Правном факултету Универзитета у Београду  16. априла 2019. године одржана је свечана академија поводом 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве.