Култура

Морамо бити свјесни себе како би памтили своје жртве

„Двадесети вијек представља наставак просветитељске идеје раскршћавања са оним што је означавало хришћанско наслеђе Европе. Злочини који су се дешавали у XX вијеку имали су обиљежје процеса еманципације. Када говоримо о злочину или геноциду у XX вијеку, страна која је вршила злочине наступала је са еманципаторском улогом, односно настојањем да модернизује или мијења неко друго друштво чак и кроз геноцид“, казао је историчар Томаш Дамјановић гостујући у Интернет литији у оквиру које се говорило на тему културе сећања на српске жртве ратних злочина у XX веку.

О неизбежности религија

Како један атеиста побија мишљења других атеиста

Тим Крејн: „Значење вере. Религија са становишта једног атеисте“ (Tim Crane, The Meaning of Belief. Religion from an Atheist's Point of View. Cambridge, Mass.:  Harvard  niversity Press,  2017). 

Савремена дебата о религији сугерише утисак да и верујући и неверујући опште једни мимо других. Британски философ Тим Крејн нуди у својој на сав глас хваљеној књизи The Meaning of Belief. Religion from an Atheist's Point of View излаз из пат-ситуације. Крејн показује да је посреди основна погрешка већине атеиста да религију сматрају оним што она зацело није. Атеисти нагињу томе да религију сматрају неком врстом „примитивне космологије” и долазе до закључка да су верујући ирационални и биготни. Крејн нуди, као алтернативу, појимање религије као некакав феномен који се конституише кроз „религиозни импулс и смисао за нешто што превазилази опажајни свет”, са једне стране, и „кроз идентификацију са једном социјалном групом и њеним практикама”, са друге. Није истинитост или погрешност религије предмет валоризације (вредновања), већ значај вере у животу људи. Тиме он омогућује атеистима да заузму један интелектуално одговорнији и делотворнији став у односу на религију. Религија не изумире, она је зацело неизбежна. Тим Крејн се опире паушалним предрасудама о религији и њеној негацији. Када атеист предузме да испитује значење вере, он мора да рачуна са скепсом обеју група: верници сумњају да он ишта разуме, атеисти не види повод да ишта објашњавају, будући да све одбацују што је религиозно. Тако се британски философ Тим Крејн ипак упушта у коштац са темом која погађа у нерв нашег времена. 

Поново засијало злато на студеничком Распећу

Током 2019. године завршена је још једна радна сезона конзерваторско-рестаураторских радова на фрескама у Богородичиној цркви у Суденици. Бројна видљива и невидљива оштећења на површини фреске као и у дубоким пукотинама зидова, трагови су времена, страдања и трајања. Заштитом и учвршћивањем ових места продужен је век овом вредном сликарском остварењу из 13. века.

„Свети Руске Цркве у борби против епидемија“

Издавачка кућа Московске Патријаршије објавила је књигу под насловом „Смилуј се на мене, Господе, јер сам немоћан...": Свети Руске Цркве у борби против епидемија“, преноси Патриархиа.ру. Аутор је владика балахишински Николај, главни уредник издавачке куће Московске Патријаршије.

Књига говори о руским светима 19-20. века који су показали подвиг љубави према Богу и својим ближњима у најтежим животним условима - у време пошасти, галопирајућих епидемијских болести. Не плашећи се ничега и никога осим Господа, неки свети Божји прискакали су у помоћ оболелима, а други су смирено  подноси патње  и болест.

Објављен 57. том „Православне енциклопедије“

Априла 2020. године, Црквени и научни центар „Православна енциклопедија“ објавио је следећи, 57. свезак „Православне енциклопедије", преноси Седмица.Ру. Нови свезак наставља да објављује чланке са који почињу словом „П“.

Том почиње чланак о Погановској икони Матере  Божје, у Србији, и завршава се чланком о часопису „Православни преглед". Значајан део овог тома заузимају чланци о манастирима Покрова Пресвете Богородице. Нови свезак Православне енциклопедије садржи велики број чланака посвећених појединим личностима. Значајно место у њој заузимају блокови чланака „Поликарп" и „Порфирије“ посвећени подвижницима са овим именом.