Култура

Срби између Фирентинске и Европске уније

Срби између Фирентинске и Европске уније
Срби између Фирентинске и Европске уније
Срби између Фирентинске и Европске уније
Срби између Фирентинске и Европске уније

Поводом 570 година од почетка Фераро-фирентинског концила 1438. године у Ферари, који је због епидемије куге у том граду убрзо био премештен у Фиренцу, где је и окончан 1439. године под именом Фирентинске уније, као и поводом 140 година Берлинског конгреса (1878.) и 20 година од почетка отимачине Косова и Метохије евроатлантским дипломатским, политичким и војним насиљем, у Херцег Новом је 4. августа 2018. године уређен округли сто на тему „Срби између Фирентинске и Европске уније -  религијски, културни и политички  аспекти европских покушаја ‘решавања’ српског верског и националног питања“. Учествовали су умировљени Епископ херцеговачки Атанасије (Требиње), др Милош Ковић (Београд) и Желидраг Никчевић.

Отворен пети Трг од ћирилице у Херцег Новом

Отворен пети Трг од ћирилице у Херцег Новом
Отворен пети Трг од ћирилице у Херцег Новом
Отворен пети Трг од ћирилице у Херцег Новом
Отворен пети Трг од ћирилице у Херцег Новом

Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије благословио је 3. августа 2018. године у порти храма Светог Вазнесења Господњег на Топлој почетак „Трга од ћирилице”, јединствене манифестације посвећене очувању српског писма, језика, духовности и културе, која се већ пет година заредом одржава у Херцег Новом.

У име града Херцег Новог скуп је поздравила гђа Данијела Ђуровић, потпредседница Општине, док је свечано слово о старој топаљској општини изговорио др Горан Комар. Догађају је присуствовао конзул Републике Србије у Херцег Новом г. Зоран Дојчиновић. На почетку вечери владику Методија и све присутне је поздравио архијерејски намесник херцегновски протојереј-ставрофор Радомир Никчевић.

Стефан Првовенчани у књижевности и историографији

Стефан Првовенчани у књижевности и историографији
Стефан Првовенчани у књижевности и историографији
Стефан Првовенчани у књижевности и историографији
Стефан Првовенчани у књижевности и историографији

Изложба под називом „Стефан Првовенчани у књижевности и историографији“ отворена је 27. јула 2018. године и спомен кући војводе Гавра Вуковића у Беранама. Приликом отварања изложбе су говорили Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије и г. Дамјан Ћулафић. Догађају су присуствовали Епископ пакрачко-славонски г. Јован, званице, беранско свештенство, монаштво и публика. Изложбу организују Центар за културу у Беранама и Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори са циљем обележавања осамсто година од утемељења српске државности у средњем веку.

Промоција књиге Владимира Пиштала на Црквини

Промоција књиге Владимира Пиштала на Црквини
Промоција књиге Владимира Пиштала на Црквини
Промоција књиге Владимира Пиштала на Црквини
Промоција књиге Владимира Пиштала на Црквини

Књига „Сунце овог дана - писмо Андрићу“, аутора Владимира Пиштала, промовисана је 26. јула 2018. године у Требињу. Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије истакао је на промоцији да је Пиштало један од најбољих српских писаца и да је његова свака нова књига све значајнија и све боља.

Црногорско-руски односи кроз вјекове

Црногорско-руски односи кроз вјекове
Црногорско-руски односи кроз вјекове
Црногорско-руски односи кроз вјекове
Црногорско-руски односи кроз вјекове

У оквиру манифестације „Дани руске културе“ која се одржава у Беранама, 23. јула 2018. године у Галерји Полимског музеја одржан је округли сто на тему „Црногорско-руски односи кроз векове“.

Стогодишњица „Дана молитве за Србију“ у Вашингтону

У Вашингтону ће се од 25. до 28. јула 2018. године одржати низ манифестација поводом обележавања 100 година савезништва између Србије и Сједињених Америчких Држава, односно одлуке америчког председника Вудроа Вилсона да се 28. јула 1918. године у знак захвалности српском народу и војсци за допринос у Првом светском рату завијори застава Србије на Белој кући у Вашингтону, прогласи "Дан молитве за Србију" и да се звона свих цркава у САД огласе у част Срба погинулих у Првом светском рату.

Мајка војводе Бојовића - хероина свога доба

Векови пролазе, али оно што се не мења јесте жеља мајке да својој деци пружи највише што може. Баш таква је прича о Ради, мајци великог српског војводе Петра Бојовића. Војвода јесте био јунак, али је и његова мајка била херој. Шта је све за децу урадила записала је у Дневник њена ћерка Милена Бојовић и ти записи део су изложбе "Велике наде мајке Раде" у Завичајном музеју у Новој Вароши. Удали су је 1837, са петнаест година, за Перута, у честиту и вредну породицу Бојовић, у нововарошко село Мишевићи. Био је то за Раду шок, после кога је уследила напорна сеоска свакодневица, а потом и њена највећа радост - деца.