Култура

Не заборавите да перете руке!

Како ће се друштво у процесу имунизације променити? Није искључено да ћемо ми доживети један нови цивилизацијски импулс у смислу Норберта Елиаса.

La civilisation n’est pas encore terminée*. Baron d’Holbach

Хуманист Еразмо Ротердамски описује у својој Diversoria стање у једном немачком дому у 16. веку: „Осамдесет до деведесет људи седе једни покрај других, прости људи покрај богатих и племства, мушкарци, жене и деца, сви измешано. Свако чини оно што мисли да је потребно: један пере своју одећу и ставља је на пећницу, други пере руке. Али чинија са водом је тако „чиста” да је потребна једна друга да би се руке опрале од претходне воде. Мирис белог лука и других снажних зачина су у ваздуху; свуда се пљује; један чисти своје чизме на столу. Онда ће софра бити постављена. Свако умаче свој хлеб у заједничку супу, гризе га и поново умаче. Просторија је угрејана преко мере и сви се зноје и отиру свој зној.“

Часопис о васпитању и образовању деце и одраслих „Благодарјеˮ

-Идеја да животом којим живимо васпитавамо друге, а образом образујемо основна је порука часописа Благодарје. Зато једини пут ка васпитању и образовању других води преко превазилажења сопствених „неваспитаностиˮ и мањкавости. Бити стално на том путу најбољи је васпитни програм и упутство како за нашу децу, тако и за све оне са којима живимо, рекао је гост Радија Беседе, уредник часописа о васпитању и образовању деце и одраслих Благодарје г. Ивица Кузмановић.

Јустинијанска куга

Поглед на први пример историјски документоване пандемије и историји света

Под називом „Јустинијанска куга” (The Justinianic Plague/ Justinianische Pest/ Peste Justinienne) реч је  о пандемији у времену источно-римског цара Јустинијана (527– 565.г.), која је, сходно историчарима, избила 541. у Египту, да би 542. досегла Константинопољ и потом се проширила на целокупну позноантичку област Медитерана. Пандемија је можда индиректно допринела на крају антике неуспелој Јустинијановој Restauratio imperii и важи за највећу епидемију између северне и севернозападне Европе у медитеранском простору и Ирану. Све до 770. г. појављивала се у нередовним таласима у апокалиптичким размерама. Сходно данашњим сазнањима, реч је била о куги. Избијање заразе у години 542. после Христа затекла је разорено Римско царство, све до појаве Арханђела Михаила папи.

Први том антологије православне арапске књижевност на руском

Издавачка кућа Православног хуманистичкогуниверзитета светог Тихона објавила је први том публикације „Антологија књижевности православних Арапа“, јавља Патриархиа.ру.

Јединствена научна збирка превода сачињених углавном са арапског језика, фрагментарно или у потпуности садржи дела значајних аутора и важне историјске документе.

Уводни чланци на почетку овог тома пружају представу о његовим општим проблемима, а предговор сваког превода излаже  свеобухватне податке о одређеном делу узимајући у обзир најновија достигнућа у области арапско-хришћанског истраживања. Коментар који прати све текстове, чини да буду што јаснији чак и лаику. Књига ће бити корисна и стручњацима и свима који су заинтересовани за хришћански Исток.

Делфин Орвије: „Размишљања о питању антисемитизма“

(Delphine Horvilleur: „Réflexions sur la question anti-Semite“ Grasset, Paris 2019). 

Антисемитизам? Једна рабинка нуди одговор

Питање антисемитизма је веома актуелно у Европи. Физички насртаји на људе са „кипом”, атентат у Халеу у Немачкој, убиства Јевреја у Француској, јачање „питање антисемитизма”, можда у Немачкој више но другде, имајући у виду холкауст и „елиминаторски антисемитизам” о коме је средином осамдесетих година писао Данијел Голдхаген и чија је књига – „Hitler's Willing Executioners: Ordinary Germans and the Holocaust“ - изазвала једну од најдубљих контраверзи у историографији послератне Немачке.