Наука

Ново оснивање ”Осткирхлихес Института” у дијецези у Регенсбургу

Надалеко чувени ”Осткирхлихес Институт” у Регенсбургу, на коме је више генерација православних, међу њима и десетине српских теолога, провело на академском усавршавању, између осталог и на пропедевтичким курсевима немачког језика, био је пре неколико година угашен. Али дефицит настао гашењем Института у екуменском свету врло брзо се осетио. То сазнање је вероватно био повод новој искри у настојању да се васпостави таква институција. Тако ће будући „Ostkirchliches Institut der Diözese Regensburg“ са тежиштем на академском дијалогу са православним и оријенталним Црквама бити званично установљен. 23./24. септембра 2016.г. у оквиру симпосиона ”Дијалог 2.0 – Да ли су православно-католичком дијалогу потребни нови импулси?”

Окончан Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“

Окончан Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“
Окончан Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“
Окончан Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“
Окончан Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“

Пета и шеста панел-дискусија Трећег годишњег скупа „Теологија у јавној сфери“

Пета панел-дискусија Трећег годишњег скупа „Теологија у јавној сфери“ одржана је трећег дана скупа, бавећи се односом теологије и културе, а под називом „Умјетност у храму“. Улогу умјетности у многим њеним видовима (просторном, визуелном, аудитивном, сценском, дигиталном…) и са њиховим прожимањима у храму, модератор Тамара Рајковић проблематизовала је у оквиру панел-дискусије, у којој су учешће узели: епископ проф. др Максим Васиљевић, архимандрит Иларион Лупуловић и проф. др Оливер Томић.

Отворен Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“

Отворен Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“
Отворен Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“
Отворен Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“
Отворен Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“

Свечано отворен Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“. Извештаји са панел дискусија. Отворена изложба икона „Икона у контексту XXI вијека“. Представљена књига „Гностички мит и мит о гностицизму“

У четвртак, 4. фебруара 2016. године, у сали Културног центра у Требињу свечано је отворен Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“. Том приликом, испред организатора скупа, Епархије захумско-херцеговачке и приморске, бројној публици поздравним ријечима најприје се обратио Андреј Јефтић, између осталог рекавши: -Ове године, имамо прилику да угостимо више од 20 угледних епископа, професора, стручњака и јавних дјелатника различитих академских биографија и различитих професија. Овај скуп је од самог почетка замишљен као мјесто сусрета различитих професија, нација, религија и конфесија, али и још важније као мјесто дијалога. Дијалог не доприноси само бољем разумијевању других и изградњи толеранције, како се то уобичајено говори, већ нам омогућава да нешто научимо. Једни о другима, сами о себи, и заједно нешто о свијету и времену у коме заједно живимо. Усуђујем се рећи да је прошло вријеме када је првобитни задатак теологије у односу на друге науке био да их руководи и подучава. Данас је, сматрам, ствар обрнута: теологија је у обавези да ослушкује друге науке и да се од њих учи. То не значи да теологија више нема шта да каже свијету у коме живимо. Напротив. Ријеч Божија је непролазна и њена мудрост остаје довијека. Међутим, ова Ријеч може да одјекне једино у ушима слушалаца који осјећају да и сами бивају саслушани.

Свечано отварање Трећег годишњег скупа „Теологија у јавној сфери“

Свечано отварање Трећег годишњег скупа „Теологија у јавној сфери“
Свечано отварање Трећег годишњег скупа „Теологија у јавној сфери“
Свечано отварање Трећег годишњег скупа „Теологија у јавној сфери“
Свечано отварање Трећег годишњег скупа „Теологија у јавној сфери“

У четвртак, 4. фебруара 2016. године, у сали Културног центра у Требињу свечано је отворен Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“.

Том приликом, испред организатора скупа, Епархије захумско-херцеговачке и приморске, бројној публици поздравним ријечима најприје се обратио Андреј Јефтић, између осталог рекавши: „Ове године, имамо прилику да угостимо више од 20 угледних епископа, професора, стручњака и јавних дјелатника различитих академских биографија и различитих професија.Овај скуп је од самог почетка замишљен као мјесто сусрета различитих професија, нација, религија и конфесија, али и још важније као мјесто дијалога. Дијалог не доприноси само бољем разумијевању других и изградњи толеранције, како се то уобичајено говори, већ нам омогућава да нешто научимо. Једни о другима, сами о себи, и заједно нешто о свијету и времену у коме заједно живимо. Усуђујем се рећи да је прошло вријеме када је првобитни задатак теологије у односу на друге науке био да их руководи и подучава. Данас је, сматрам, ствар обрнута: теологија је у обавези да ослушкује друге науке и да се од њих учи. То не значи да теологија више нема шта да каже свијету у коме живимо. Напротив. Ријеч Божија је непролазна и њена мудрост остаје довијека. Међутим, ова Ријеч може да одјекне једино у ушима слушалаца који осјећају да и сами бивају саслушани.“

Епископ нишки Јован: Суочење Цркве са светом – сведочење као метод Цркве

Комплексна, полиморфна и флуидна проблематика („пост­хришћанске“) савремености упућује Цркви – саборном Телу Христовом и нама Хришћанима, боголиким личностима које су словесни удови тога Тела, изазов без преседана[1] у досадашњој историји Хришћанства, који не само да не смемо него, чак, и да хоћемо, не можемо игнорисати, превиђати или потискивати. На тај драматични изазов морамо пружити живи и стваралачки хришћански одговор ‒ лично-саборно сведочење садашњег црквеног поколења, одговор артикулисан на основу саборног предањског искуства Цркве и личнога опита вере као нашег делатног укључења у то саборно искуство, уколико желимо да испунимо заповест Христову - да будемо со земљи и светлост свету (Мт. 5, 13; 14), да заиста будемо Хришћани.

Прекорачене границе Генетске манипулације на људским ембрионима су ”убиство људског живота”

Као ”етичко-правно разбијање табуа” критички је означио бискуп Герхард Фирст из Ротенбурга-Штутгарта спорну експерименталну праксу којој је недавно прибегао тим британских научника са намером да убудуће мења наследну структуру људских ембриона.