Наука

За десет година знаћемо нешто поузданије о Кеплеру 452b

Сензационална вест коју је пренела администрација аеронаутичког и космичког центра NASA(National Aeronautics and Space Administration) поводом ”проналска” планете назване Келпер 452b и која наликује земљи, удаљеној 1.400 светлосних година од ње, коментарисао је шеф-астроном Ватикана језуита Хозе Габриел Фунес. Он је саопштио да је реч заиста о посебном ”открићу”, али да је науци потребно још најмање десет година да би своја сазнања о њој консолидовала. Важно је, истиче овај језуитски отац и водећи астроном Фунес да се научна факта поштују, ”јер она нису ни католичка, ни не-католичка, већ напросто научна факта. Ја мислим да је науци неопходна религија и обрнуто. Оне су комплементарне. И тек када будемо располагали поузданим научним фактима, онда ће теологија бити у стању да се о њима изрази”, саопштио је овај великодостојник Курије Радио-Ватикану.

Др Александар Раковић: Посмртне остатке Николе Тесле заштити од њу ејџ квазикултуре

По­след­њих не­де­ља јав­ност је упо­зна­та с не­у­о­би­ча­је­ним слу­ча­јем „ин­тер­вјуа“, „умет­нич­ког пер­фор­ман­са“ или „ме­ди­та­ци­је“ (мо­жда све­га то­га за­јед­но?) по­ред по­смрт­них оста­та­ка срп­ског на­уч­ни­ка Ни­ко­ле Те­сле.

Реч је о до­га­ђа­ју у Му­зе­ју Ни­ко­ла Те­сла у Бе­о­гра­ду од 14. апри­ла 2015. ко­јем ће­мо се вра­ти­ти не­што ка­сни­је. Пр­во не­ко­ли­ко ре­чи о вер­ској и на­ци­о­нал­ној при­пад­но­сти Ни­ко­ле Те­сле. О то­ме је пу­но пи­са­но, али је у кон­тек­сту по­след­њих до­га­ђа­ја вр­ло ва­жно да овим чи­ње­ни­ца­ма још јед­ном по­све­ти­мо па­жњу.

Свети Joван Шангајски у Југославиjи

А кад вас потерају у једном граду, бежите у други. (Мт. 10, 23)

Руска емиграција одиграла је огромну улогу у духовном препороду Србије, која се пет векова налазила под османском владавином и која је била веома ослабљена после Првог светског рата. Двадесетих година само у Београду је било 30 хиљада емиграната, а укупан број становника сто хиљада. „На улицама, у парковима, на скверовима и у кафићима руски језик се чуо скоро исто тако често као и српски”, писао је један од житеља Београда сећајући се ових година.

Након доласка у Београд будући архиепископ се уписао на Православни богословски факултет Београдског универзитета, који је завршио 1925. године. По речима свог колеге са године Николаја Зјорнова, Михаил Максимович је „живео врло сиромашно, за живот је зарађивао продавањем новина. Београд је тих година покривало дебело блато кад је падала киша. Максимович је носио тешку бунду и старе руске чизме. Обично би упадао у слушаоницу каснећи, сав у блату...”[1]

Библијски лексикон Calwer Bibellexikon

”Calwer библијски лексикон” је један од најпоузданијих приручника (настолних књига) у фаху библијског богословља. На основу најновијих научних испитивања овај лексикон нуди значајне прилоге за бољи прилаз Светом Писму. У преко 3.600 фундираних чланака и обиљем информација из побочних библијских дисциплина пренето је у двема свескама овог лексикона јасним језиком оно што би се мого назвати the state of the art у овој богословској дисциплини. Преко 100 аутора је уткало своју специјалистичку теолошку компетенцију у овај лексикон. Преко 500 црнобелих илустрација визуелно документују предметну позадину важнијих лексема.

Научни скуп „Црква Лазарица и моравска Србија“ у Лазарици

Црква Лазарица је од славних времена свог настанка када ју је Свети кнез Лазар подигао као своју придворску цркву у част рођења свога сина, будућег деспота Србије Стефана, и посветио Светом првомученику архиђакону Стефану проживела многе векове са српским народом. Често тешке и страдалне, као и пут српског народа, ове истроријске прилике оставиле су на цркви Лазарици многе ране које сведоче о њеној тешкој историји. У више наврата обнављана она ни до данас није сасвим повратила онај сјај који јој је дао њен ктитор. Од првобитног иконописа нису остали ни трагови, али је остала жеља и воља да се тај сјасј моравске школе живописа једном врати. Зато се и родила идеја да настане један научни скуп сабран од људи који могу својим знањем и стручним мишљењем да допринесу да се дубље сагледа првобитни изглед цркве Лазарице. Са том идејом а са благословом Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Господина Давида,  20 јуна 2015. године у амфитеатру цркве Лазарице одржан је научни скуп под називом „Црква Лазарица и моравска школа“ историја архитектура живопис, ми Вам преносимо целокупан програм скупа.