Наука

Пост као саставни део литургијског живота

Врхунац нашег духовног и телесног подвига у посту и молитви јесте учешће у светој Евхаристији, у сједињењу са Господом и ближњима.

Живећи у овом свету, који по речима црквеног песника јесте море узбуркано буром искушењâ и тешкоћâ, хришћани своје укрепљење налазе у посту, покајању и молитви. Без нашег духовног и телесног труда, који бива поткрепљен Божјом благодаћу, немогуће је ослободити се силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима  важно место и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини.

Етика: Да ли ће се свет радикално изменити?

Комисија за етику се бави питањем последица генетске хирургије

Постоји свет пре и након проналаска CRISPR (Clustered Regularly Interspaced Short Palindromic Repeats). Ово сматра молекуларни биолог Јирг Фогел из Вирцбурга. Иза овог дугог и сложеног акронима се крије нова метода генетске хирургије, која ће сходно виђењу многих научника, свет радикално променити.

Огледи из социологије религије др Томислава Бранковића

На Институту за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду 21. јуна 2016. представљено дело овог социолошког прегаоца

Плодни истраживач вишеслојног и сложеног религијског феномена, писац више књига које никога нису оставиле равнодушним, доследни и упорни борац за верске слободе и права Цркава и верских заједница и брилијантни државни службеник, др Томислав Бранковић научној и стручној јавности, као и најширем кругу заинтересованих читалаца, представља своју најновију књигу Огледи из социологије и религије. Рукопис књиге је настао на основу научних истраживања у која су уграђена вишедеценијска искуства рада у државном органу задуженом за сарадњу са Црквамa и верским заједницама.

Протојереј Јован Мајендорф: Свети Јустин мученик и философ

Св. Јустин Мученик који је познат и под именом св. Јустин Философ био је један од првих апологета (односно бранилаца) хришћанства. За разлику од тзв. Апостолских мужева који су се првенствено обраћали члановима Цркве, апологетски списи су упућени њима савременим незнабожачким читаоцима, па је за њихово боље размумевање неопходно и познавање историјских прилика тог времена.

У Римском царству другог века хиршћанство је било проглашено за “незакониту религију” (religio illicita). Оно није улазило у списак дозвољених култова, а само име хришћанин већ је било правни основ за гоњење. У почетку ствари нису биле тако црне: у латинском паганству почетком наше ере, нарочито са новим освајањима од стране царства, испољавала се већа тенденција трпељивости према другим религијама, што се такође тицало и хришћана. У већини случајева њих није нико подвргавао нарочитим истрагама и многи римски чиновници су већ навикли да кроз прсте гледају на њихово постојање.

Одржан осми научни симпосион ”Српска теологија данас”

Дана 27. маја 2016. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду одржан је научни симпосион Српска теологија данас 2016. Скуп је отворио протојереј-ставрофор проф. др Радомир В. Поповић, управитељ Института за теолошка истраживања. Међу 55 пријављених реферата које су учесници, подељени у две групе представили научној јавности, нашло се и двоје представника Митрополије аустралијско-новозеландске: госпођица Тијана Петковић, докторанд Православног богословског факулетета у Београду и протонаменсик Немања С. Мрђеновић, магистрант Православног богословског факултета ”Свети Андреј Првозвани” из Сиднеја.

Мр Тијана Петковић говорила је на тему ”Богословски аспект људског достојанства” представљајући фасцинантне моменте теолошко-научне сарадње и дијалога у области биоетике. Протонамесник Немања С. Мрђеновић представио је рефереат ”Теодулархија- идеал социјалне икономије православне теологије”. Предавања су довела до живе и плодоносне дискусије којом је овај скуп закључен на најлепши начин.

Уз захвалност свим учесницима, професор Поповић је изразио наду да ће се и у наредним годинама одазивати позиву Богословског факултета да учествују на научном скупу Српска теологија данас. Радови са овог скупа биће штампани у посебном зборнику који ће бити објављен наредне године.

фотографије: ПБФ БУ

У Јекатеринбургу одржан симпосион на тему "Светоотачко наслеђе у светлу атонске традиције - духовно руковођење"

Са благословом Његове Светости Патријарха московског и све Русије Г. Кирила, у Јекатеринбургу је од 27. до 29. маја 2016. године одржан Међународни симпосион на тему "Светоотачко наслеђе у светлу атонске традиције - духовно руковођење". 

Симпосиону је присуствовало, између осталих, и 12 светогорских монаха које су предводили игумани манастира Хиландара и Ксенофонта: архимандрит Методије и архимандрит Алексије. Хиландарски игуман је одржао запажено предавање на тему: "Пракса исповедања помисли - општи принципи", док је игуман Ксенофонта обрадио тему: "Служење игумана као духовника у општежићу". Поред игумана, на симпосиону је старац келије Св. Модеста манастира Симонопетра, јеромонах Аврамије Рус, прочитао је рад игумана Симонопетре архимадрита Јелисеја, а старац келије Св. Ане манастира Ивирона, јеромонах Антипа је својим рефератом узео учешће у овом међународном симосиону.