Наука

Есхатологија без краја

Јоханес Фрид: ”Дан гнева. Историја пропасти света”- Johannes Fried: ”Dies Irae – Eine Geschichte des Weltuntergangs”. C. H. Beck, München 2016.

”Sacco di Roma“ (пљачка Рима), Тамбора, 9/11, цунами – светска историја је  пуна догађаја који асосцирају на тему пропасти света. Страх од свршетка времена и краја света је посебан феномен у западној, хришћанској култури. Књига угледног историчара медијевисте Јоханеса Фрида је опсежна историја апокалипсе. Од библијских пророка до данашњих медија је хришћанска култура обележена вером у страхоту пропасти света. Фрид разапиње лук од предхришћанске антике преко епохе просветитељства до савременог доба. Како духовна историја, тако и популарна култура нуди неисцрпну разноличност фасцинирајућих примера.
Постало је у међувремену јасно да се визије смака света не проређују напретком у  научним сазнањима– већ су пре дубоко укорењени у нашу подсвесну слику света и да су до данас актуелни.

Свети изданци владарске породице

Последњи Бранковићи – Стефан, Ангелина, Максим и Јован – заузимају видно место у српској хагиографији и националној историји прве половине XVI века. Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или „друга Студеница", маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.

Последњи Бранковићи – Стефан, Ангелина, Максим и Јован – заузимају видно место у српској хагиографији и националној историји прве половине XVI века. На њима стоје светитељски ореоли са фресака и цветни венци похвала црквено-песничких књижевних остварења. Бранковићи су породица чије се присуство у важним дешавањима српске историје може пратити од прве половине XIV века. Представљају властелу из времена Немањића, који су на крају средњовековног периода српске историје постали владарска династија са насловом деспота.

Античка митологија у хришћанском контексту у позној антици

У реномираној едицији Millenim-Studien чији је програмски императив интердисциплинарно надилажење граница између епоха и регионалних простора, објављена је као 54 свеска књига (зборник чланака), насловљена ”Античка митологија у хришћанском контексту у позној антици”, коју је припремио професор др Хартмут Лепин са универзитета у Франкфурту на Мајни. Лепин је историчар древне Грчке чији истраживачки фокус пада на епоху хеленизма и раног хришћанства. Прилози у овој књизи-зборнику су зацело реферати са колоквијума у Франкфурту одржаног у новембру 2012. Сада су 2015.г. ти реферати/контирбуције објављени као књига у Берлину код угледног међународног издавача научне литературе De Gruyter, Berlin / München / Boston 2015.  Сливен у хармонични акорд, тенор овог зборника би лапидарно и доминантно могао гласити: класична митологогија је преживела христијанизацију Римског царства и крај антике.

Лексикон црквених појмова у Немачкој

Службени појмови, ознаке, функције и чинови играју не само у правној држави и цивилном праву важну улогу, већ je у црквеном праву и религијским заједницама њихова улога централна. Какву улогу и функцију има конзисторијум у двема великим немачким исповестима? У чему је разлика између католичког и евангелистичког бискупа и православног епископа? Одговоре на ова и многа друга питања која се односе на чин, титулу, функције, литургичку семантику нуди овај компактни лексикон на немачком језичком подручју.

Реч је о практичној приручној књизи са преко 500 јединица која нуди прецизне информације о црквеним чиновима на свим нивоима као и еклисијалним специфичностима Аустрије и Швајцарске.

Епископ Сергије на Eвангелистичком факултету у Ерлангену

Епископ Сергије на Eвангелистичком факултету у Ерлангену
Епископ Сергије на Eвангелистичком факултету у Ерлангену
Епископ Сергије на Eвангелистичком факултету у Ерлангену
Епископ Сергије на Eвангелистичком факултету у Ерлангену

Његово Преосвештенство Епископ франкфуртски и све Немачке г. Сергије у пратњи протопрезвитера ставрофора Маринка Радмила, пароха прве парохије нирнбершке, i архимандрита Серафима (Кужића), игумана манастира Рмња, посетио је 22. јула 2016. године Богословски евангелистички Факултет "Фридрих Александра” Универзитета у Ерлангену.

Историјски пресек древних превода Светог писма

1.Најранији преводи јеврејске Библије

Изгон јеврејског народа у Месопотамију лишио их је храмовног богослужења, и они су се у потпуности окренули својој Библији еда би очували свој национални и верски идентитет. Тако су Јевреји повратници наредног столећа, мада су успоставили богослужење у Храму, неговали верност Закону и његовом јавном читању, како је то изложено у књигама Јездриној и Немијиној. А Јудејаца у ово доба није била само у Палестини – у време док су се налазили у вавилонском ропству већ су настајале јудејске заједнице изгнаника у Египту, и та колонија и под персијском влашћу постајала је бројно све снажнија, премда је знатан део Јевреја остао у Месопотамији. Војни успеси Александра Македонског охрабрили су народе многих раса да се настане у новооснованим градовима, па је број Јевреја у Египту бивао све свећи и они се распростреше по читавом јелинистичком свету. Сва ова збивања су произвела лингвистичке  промене у говорном арамејском језику, пошто су тај језик палестински и месопотамијски Јевреји преузели као говорни језик уместо јеврејског, док су Јудејци у јелинистичким градовима почели говорити грчки.  На ова два језика дошло је до првих превода библијских књига, с једне стране, до превода на арамејски, одн. до таргума, а с друге, до превода на грчки говорни језик познат као Септуагинта.