Наука

Павле Даровски: Империјални синдром Фанара као развојна стратегија

Двадесети век је Константинопољској Цркви донео губитак њеног империјалног статуса.

У Константинопољској Патријаршији воле да се позивају на 3. правило Другог васељенског сабора: „Епископ Константинопоља да има првенство части после епископа Рима јер овај град јесте Нови Рим.“ Такође се радо позивају на 28. правило Четвртог васељенског сабора: „Слéдећи у свему одлукама светих Отаца и признајући сада прочитани канон сто педесет најбогољубљенијих епископа, сабраних у дане блажене успомене цара Теодосија у царствујућем граду Константинопољу, Новом Риму, и ми одређујемо и установљавамо преимућства најсветије Цркве тога истога Константинопоља, Новога Рима. Јер, трону Старога Рима Оци су с правом подарили преимућства будући да је то био царствујући град. Слéдећи истом циљу, и сто педесеторица најбогољубљенијих епископа дали су једнака преимућства најсветијем трону Новога Рима, оправдано расудивши да град који је добио част да буде град цара и Синклита (Сената) и који ужива једнака преимућства која има и стари царски Рим, треба и у црквеним стварима да буде узвеличан попут њега и да буде други, после њега.”

Павле Даровски: „Томосологија” Константинопољске Патријаршије

ДЕО ПРВИ

Увод

Томоси Константинопољске Православне Цркве о аутокефалности разних Православних Цркава нису просто документи: то су споменици историје и еклисиологије. Помоћу њих је могуће проследити измене учења Константинопољске Православне Цркве о себи и о аутокефалијама, о Христовој улози у Цркви, о значењу канонâ и саборâ… Обично су васељенски сабори, утврђујући формулације раније неформулисаних догмата, само давали форму Предању Цркве по оним питањима која су изазивала спорове.

Хиландарски игуман Методије: Монаштво – бескрвно мучеништво

Хиландарски игуман Методије: Монаштво – бескрвно мучеништво
Хиландарски игуман Методије: Монаштво – бескрвно мучеништво
Хиландарски игуман Методије: Монаштво – бескрвно мучеништво
Хиландарски игуман Методије: Монаштво – бескрвно мучеништво

Прослава Великогоспојинских свечаности, која је започела празником Успења Пресвете Богородице и обележавана низом гостовања истакнутих и признатих културних радника, закључена је 17. септембра 2021. године. У препуном Саборном храму у Крагујевцу предавање на тему „Монаштво – бескрвно мучеништво“ одржао је архимандрит Методије, игуман Свете царске лавре Хиландара. Међу слушаоцима су били свештенство и монаштво из више епархија и многобројни верни народ.

Седам векова од упокојења Светог краља Милутина

У организацији Епархије врањске и Епархије рашко-призренске, Центра за византијске и словенске студије, Универзитета у Нишу и Катедре и семинара за византологију Филозофског факултета, Универзитета у Београду, од 23. до 25. септембра 2021. године одржаће се Међународни научни скуп Седам векова од упокојења Светог краља Милутина. Свечано отварање скупа биће у манастиру Грачаници 23. септембра 2021. године, у чијем програму су поздравне речи Епископа рашко-призренског г. Теодосија и Епископа врањског г. Пахомија. У програму свечаног отварања скуп ће поздравити локални и државни представници, а свечану беседу „Краљ Милутин, Свети краљ – Седам векова од упокојења“ произнеће проф. др Влада Станковић са Филозофског факултета у Београду.

Патријарх Порфирије на скупу о стратегији образовања у САНУ

Његова Светост Патријарха српски г. Порфирије говорио је 17. септембра 2021. године на отварању научног скупа „Образовање: стање, перспективе и улога у развоју Србије“ који се, у оквиру циклуса „Стратешки правци и развоја Србије у 21. веку“, одржава у Српској академији наука и уметности у Београду.

Поздрављајући учеснике научног скупа, Његова Светост је нагласио:

Патријарх Порфирије: Смисао постојања остварујмо у троуглу: Бог – ближњи – ја

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије благословио је 14. септембра 2021. године у Српској православној општој гимназији Кантакузина Катарина Бранковић у Загребу рад Седмог међународног симпосиона Новомученици: Полиперспектива VII, који заједнички организују Епархија славонска и Музеј жртава геноцида.

Отварајући симпосион, предстојатељ Српске Православне Цркве је говорио о обожењу као смислу људског постојања и нагласио: -Када смо тога свесни можемо да поштујемо капацитете које смо од Бога добили и да истовремено читавим својим бићем препознајемо другог човека, другу икону Божју, као свога брата и да смисао свог постојања остварујемо управо у том троуглу: Бог – други човек или ближњи – ја.