Наука

Дилеме и границе медицинске етике

Апорије етичких начела у време пандемије вируса-короне

Микроскопски астероид Sars-CoV-2 погодио je планету земљу и изазвао тектонска померања. Ово је annus horribilis, највећа катастрофа у 21. веку. Фундаментална цезура је глобална. Светска здравствена организација (WHO) је епидемију прогласила пандемијом. Ми се налазимо у оку оркана пандемије.

Намесник Христов? Vicarius Christi?

Раније „Vicario di Gesù Cristo“, сада „Хорхе Марио Бергољио“

Нова типографија (Layout) или одбачена титула?

Сваке године у ово време објављује се званични „Понтификални годишњак“ („Annuario Pontifio“) са свим подацима о јерархији Католичке Цркве. Најновије издање за 2020.годину садржи једну куриозност:  у ознаци „Намесник Христов”(на земљи) наведено је у једној фусноти као „историјска титула”. До претходе године је највишем понтифексу посвећивана страница у „Годишњаку”, имала наслов:  „Vicario di Gesù Cristo“. Онда су следиле даље титуле: наследник Првоврховног Апостола, Врховни понтифекс универзалне Цркве (Summus Pontifex Ecclesiae Universalis), Примас Италије, Надбискуп и Митрополит римске провиницје, суверена државе Ватикан, слуга слугу Божјих. Сви те титуле имају можда више историјску но догматску релевантност.

За живот света: ка социјалном етосу Православне Цркве

Колективни рад који промовише социјални етос у Православној Цркви објављен је данас, у петак, 27. марта 2020. године, на вебсајту Свештене америчке архиепископије.

Васељенски патријарх Вартоломеј именовао је посебну богословску комисију која је припремила документ о социјалном учењу Православне цркве, у духу и у осврту на релевантне одлуке Светог и Великог сабора на Криту (јун 2016). Документ је објављен почетком 2017. године и садржи прилоге више епархија Васељенске патријаршије широм света, и поднесен је Светом и Свештеном Синоду, који је крајем 2019. године честитао комисији на успешном раду и препоручио објављивање овог текста. 

Над тајном личности и дела Светог владике Николаја*

О сваком појединачном делу Светог Владике Николаја, од књижевно-философског првенца Ниче и Достојевски до његове „лабудове песме“ Једини Човекуљубац, написани су многобројни прикази, коментари, критике и студије. Међутим, најистинитију и најубедљивију реч о свима њима рекао је онај због кога су она настала и за кога су написана: Народ Божји у Цркви Христовој – широм Србије и хришћанског православног света. Само Небо зна у колико издања и у ком тиражу су ове књиге штампане у протеклих, већ више од 100 година. Нема издавача у Србији и широм српске дијаспоре који није штампао бар једну од ових књига. Њихов тираж до сада зацело премашује десетине милиона примерака. Превођене су и преводе се на све језике хришћанског света, особито православне васељене.

Стогодишњица обновљења Српске Патријаршије

У организацији Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама 7. марта 2020. године одржана је трибина у оквиру Сајма књига у Новом Саду на тему „Стогодишњица обновљења Српске Патријаршије”.