Наука

Пола века од смрти великана науке Милутина Миланковића

Пола века од смрти нашег научника светског гласа, академика Милутина Миланковића, биће обележено сутра, 12. децембра, пригодним скупом на Грађевинском факултету у Београду, најавило је Удружење грађана које носи његово имe.

Милутин Миланковић О лику и делу великана науке 20. века, грађевинског инжењера, доктора техничких наука, академика, професора Београдског универзитета, потпредседник Српске академије наука и уметности, научника који је математички објаснио настанак ледених доба, творца нове методологије у климатологији, аутор најпрецизнијег астрономског календара и неимара многих значајних грађевинских објеката у свету и Србији, говориће академик Милева Првановић, проф. др Драгослав Шумарац, проф. др Зоран Стевановић, др Александар Трифони и др Велибор Шотра.

Михајло Пупин, српски научник светског имена

Данас се навршава 154 године од рођења Михајла Пупина, српског научника који је светску славу стекао проналаском "Пупинових калемова" који су омогућили пренос електричних сигнала на велике даљине.

ПупинПодстакнут анексијом Босне и Херцеговине од Аустро-Угараске Пупин је почео политички ангажман и од тада је, ослањајући се на ауторитет светски угледног научника, бранио српске интересе. Од 1911. године био је и српски генерални конзул у Њујорку. Био је и одличан популаризатор науке, док је за аутобиографско дело "Са пашњака до научењака" 1924. године добио је Пулицерову награду за књижевност.

Књига о српској средњовековној баштини

У Српској академији наука и уметности (САНУ) представљено је истраживачко дело академика Михаила Валтровића и архитекте Драгутина Милутиновића. Материјал о српским средњовековним споменицима, углавном црквама и манастирима, направљен у периоду између 1871. до 1884. године, објављен је после 150 година.

Европа топлија од остатка света

Просечна температура ваздуха у Европи расте брже од светског просека, тако да владе европских земаља морају да повећају улагања у прилагођавање климатским променама.

планетаУ извештају Европске агенције за животну средину се наводи да глобално загревање највише угрожава европске планине, обалу, Средоземље и Арктик. Регион Средоземља ће постати још сувљи, а север континента влажнији, показала је најновија студија објављена у Ослу.

"Просечна температура ваздуха у свету је у односу на ниво пре индустријске револуције порасла готово 0,8 степени Целзијуса, а у Европи и северној Земљиној хемисфери још више", наведено је у истраживању, уз податак да се температура у Европи повећала за један степен Целзијуса.

Уколико се наставе садашњи трендови, север Европе ће до краја овог века имати још више падавина него раније, док ће се у региону Средоземља повећати површина пустињских предела.

Акцелератор ће морати да чека до пролећа

CERNЕвропска организација за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) саопштила је да ће морати да се чека до пролећа да се поново пусти у погон највећи акцелератор честица на свету због потребних оправки и редовног зимског затварања.

Портпарол ЦЕРН-а Џејмс Жилис рекао је да поправке на уређају неће моћи да буду завршене пре предвиђеног зимског затварања у новембру.

Највећи разбијач миличестица хадрона, који је требало да послужи за сложени научни експеримент симулирања Великог праска, већ два пута се теже кварио и при последњем квару речено је да неће моћи да се користи најмање два месеца.

Допринос СПЦ јавној расправи о Предлогу закона о заштити података о личности

Одговарајућина позив заинтересованим институцијама нашег друштва да се укључе у плоднудебату о Предлогу закона о заштити података о личности, Центар за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој даје на увид јавности стручни извештај урађен од странесвог правног тима из области електронске приватности.

Извештај Центра на 10 страна А4 PDF формата, са конкретним решењима, изменама и допунама чланова Предлога закона, можете преузети ОВДЕ.

Два века од оснивања Велике школе, претече Универзитета

Велика школа Сутра се навршавају два века како је беседом "О дужном почитанију к наукама" Доситеј Обрадовић отворио врата полазницима Велике школе, првој те врсте у Србији, која је представљала претечу данашњег Универзитета у Београду.

Међу првим ђацима који су тог 1. септембра по старом календару, 13. по новом, ушли у клупе Велике школе били су син Карађорђев, Алекса Карађорђевић, Вук Караџић, Милан и Иван Стојковић, Николче Карапанџић, Милосав Здравковић, Макса Ранковић, Милоје Божић, Јовица Миловановић и други, углавном синови устаника, а касније познате личности кнежевине Србије, изјавила је Тањугу управница Задужбине "Доситеј Обрадовић" Мирјана Драгаш.