Наука

Епископу Иринеју почасни докторат у Санкт-Петербургу

Епископу Иринеју почасни докторат у Санкт-Петербургу
Епископу Иринеју почасни докторат у Санкт-Петербургу
Епископу Иринеју почасни докторат у Санкт-Петербургу
Епископу Иринеју почасни докторат у Санкт-Петербургу

Молитвено и свечано сабрање у Санкт-Петербуршкој духовној академији. Почасни  докторат богословља Епископу бачком др Иринеју (Буловићу).

Поводом почетка нове академске године, 1. септембра 2019. године, у храму Светог Јована Богослова Санкт-Петербуршке духовне академије светом архијерејском Литургијом је началствовао Митрополит санктпетербуршки и ладошки г. Варсонофије уз саслужење епископa Српске Православне Цркве: бачког г. Иринеја, моравичког г. Антонија и мохачког г. Исихија, као и руских владика кронштатског г. Назарија и петергофског г. Силуана, ректора поменуте Академије, у молитвеном присуству професора и многобројних студената.

Примопредаја дужности ректора Карловачке богословије

Примопредаја дужности ректора Карловачке богословије
Примопредаја дужности ректора Карловачке богословије
Примопредаја дужности ректора Карловачке богословије
Примопредаја дужности ректора Карловачке богословије

У петак, 30. августа 2019. године, извршена је примопредаја дужности ректора Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима.

Досадашњи ректор протојереј-ставрофор Јован Петковић, који је по молби пензионисан, предао је дужност новопостављеном в.д. ректора протојереју Јовану Милановићу. Примопредају је извршио члан Светог Архијерејског Синода задужен за просвету Митрополит дабробосански г. Хризостом.

Проф. Предраг Ристић: Храм као Тело Христово

Проф. Предраг Ристић: Храм као Тело Христово
Проф. Предраг Ристић: Храм као Тело Христово
Проф. Предраг Ристић: Храм као Тело Христово
Проф. Предраг Ристић: Храм као Тело Христово

-И физика, и и хемија, и атоми, и музика, све то почиње од молитве, говорио је проф. Предраг Ристић из чије књиге Колач, у издању Хришћанске мисли из Београда, издвајамо уводно слово владике Атанасија (Јевтића):

Свети изданци владарске породице

Последњи Бранковићи – Стефан, Ангелина, Максим и Јован – заузимају видно место у српској хагиографији и националној историји прве половине XVI века. Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или „друга Студеница", маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.

Последњи Бранковићи – Стефан, Ангелина, Максим и Јован – заузимају видно место у српској хагиографији и националној историји прве половине XVI века. На њима стоје светитељски ореоли са фресака и цветни венци похвала црквено-песничких књижевних остварења. Бранковићи су породица чије се присуство у важним дешавањима српске историје може пратити од прве половине XIV века. Представљају властелу из времена Немањића, који су на крају средњовековног периода српске историје постали владарска династија са насловом деспота.

Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори

Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори
Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори
Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори
Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори

Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или „друга Студеница", маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.

За разлику од других фрушкогорских манастира чији су ктитори и време оснивања покривени велом тајне, за Крушедол се поуздано зна да су га основали деспот Ћурђе Бранковић, у монаштву назван Максим, и његова мајка, замонашена деспотица Ангелина.