Наука

Православни богословски факултет је одличан избор

Православни богословски факултет је одличан избор

О Православном богословском факултету и богословским студијама у Србији за Православље је говорила др Ксенија Кончаревић, редовни професор и продекан за наставу ПБФ, аутор више уџбеника, преводилац и стручњак у области теолингвистике.

Реците нам нешто о историјату и значају ове високошколске установе за нашу Цркву и народ у целини.

— Идеја о оснивању Православног богословског факултета који би деловао у саставу Универзитета први пут је у српској јавности изнета још 1860. године. Први пројекат наставног плана овог факултета утврђен је 1870. године.

Митрополија Црногорско-приморска у Другом свјетском рату

Црна Гора била је 1941. године окупирана од стране италијанске војске. Првих дана окупаторске власти нијесу предузимале нарочите мјере према народу и свештенству у Црној Гори. Издата је била наредба да се сви војници који су се 17. априла 1941. затекли на војној дужности сматрају ратним заробљеницима, и имају бита интернирани. Заузимањем Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија сви су ови војници и официри пуштени на слободу и нијесу интернирани.

Осам векова Милешеве - Околности настанка

Да би се трновски владар одобровољио и краљу Владиславу дао пристанак за пренос Савиних моштију, било је потребно деловање „одозго", што се и десило путем сновиђења. „И те ноћи цар виде страшно виђење због Преосвећенога, неки страшни лик, где му са великом претњом заповеди да даде Преосвећенога ономе који моли да иде у своје отачаство, као што је и раније источни цар Ласкар примио извешће о постављењу Преосвећенога...

Окончано школовање десете генерације матураната Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу

Током седме Недеље по Пасхи (Светих Отаца Првог васељенског сабора) у крагујевачкој Богословији Светог Јована Златоустог одржани су матурски испити за генерацију полазника који су ово богословско училиште уписали школске 2006/2007. године, и то по поново уведеном петоразредном програму. Пред Испитном комисијом којом је председавао изасланик Светог архијерејског синода Српске православне Цркве протојереј ставрофор др Радован Биговић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, петнаест ученика који су ове године завршили пети разред, најпре су полагали писмени матурски испит из Светог писма. Свети архијерејски синод је одредио следеће теме:

Деспот Стефан Лазаревић (1389-1427)

Средњовековно раздобље српске историје било је плодно култовима националних светитеља. За Србе је то било време цивилизацијске равнотеже, одавно окарактерисано као златно доба црквено-народне историје. Тада се на првом месту Света Лоза Немањића, потомство Св. Симеона Мироточивог бринуло о напретку како Цркве, тако и државе. Идеал црквено-државне симфоније на тлу Европе средњег века нигде није тако достигнут као у Србији.