Наука

Религиолошка научна сабрања

Религиолошка научна сабрања
Религиолошка научна сабрања
Религиолошка научна сабрања
Религиолошка научна сабрања

Од 4. до 6. априла 2019. године у Београду и на Сребрном језеру код Великог Градишта одржана су два међународна научна сабрања од значаја за српску теолошку, религиолошку и социолошку мисао, а у организацији Форума за религијска питања и Центра за социолошка и антрополошка истраживања Инстутута друштвених наука, кao и у саорганизацији са Одбором за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске и Југословенским удружењем за научно истраживање религије из Ниша.

Научни скуп о Владети Јеротићу

Научни скуп о Владети Јеротићу
Научни скуп о Владети Јеротићу
Научни скуп о Владети Јеротићу
Научни скуп о Владети Јеротићу

У оквиру обележавања годишњице Педагошког факултета у Врању, у петак 5. априла 2019. године та високошколска установа организовала је научни скуп са међународним учешћем на тему Владета Јеротић – књижевник, научник и религиозни мислилац.

Перспективе: Фрања из Асизија

(Volker Leppin: "Franziskus von Assisi",Darmstadt 2018)

„Ни новац, ни рухо не желим од тебе, од сада зовем Оцем само онога који је на небу!“ Овим речима се опраштао Ђовани Батиста Бернардоне, наречени Францискус (Фрања) из Асизија (1181/82 1226), од своје имућне породице, живећи сав свој живот у сиромаштву, вазда настојећи да чини добро и дела саобразно imitatio Christi импетусу. Најпре као чудак одбачени Фрања је постао оснивач најзначајнијег монашког реда у средњем веку из кога потичу многи велики мислиоци и научници.

Протестантски историчар цркве Фолкер Лепин приближава се Фрањи из сасвим нове перспективе: он сплиће различите наративе и поставља их у први ред, запостављајући стриктну хронологију. Фрањини односи са породицом, друштвом и црквом испуњени су конфликтима, али и способношћу да друге одушеви својим харизматичним деловањем. Лепин тако описује портрет фасцинирајућег и значајног човека који је дубоко уверен у сопствену мисију.

На данашњи дан: Краљ Петар I Карађорђевић у Хиландару

На данашњи дан: Краљ Петар I Карађорђевић у Хиландару
На данашњи дан: Краљ Петар I Карађорђевић у Хиландару
На данашњи дан: Краљ Петар I Карађорђевић у Хиландару
На данашњи дан: Краљ Петар I Карађорђевић у Хиландару

Након династичке смене на трону Краљевине Србије, први крунисани Карађорђевић је учинио посету манастиру Хиландару. Иако се у архиви манастира Хиландара чувају писма вожда Карађорђа, која сведоче о његовој бризи за овом светињом, краљ Петар I Крађорђевић је први члан те династије који је походио Свету Гору.

Теологија заједништва

- Κοινωνία-

Разматрајући питање заједништва у Цркви, стојимо пред есхатолошком Тајном пневматолошке еклисиологије – како Отац, кроз Сина Духом ствара све што ствара. Базирања акта стварања и његово препознавање као динамичке ктисилогије морамо посматрати из перспектива које јој претходе и које је употпуњују. Отац је из небића призвао све у постојање, дакле, логосом познања свега пре постанка, чему даје облик и начин постојања. Сам чин је ктисиологија, али однос Бога и света, самим тим и човека, однос за Есхатон = што,једино остаје, јесте еклисиологија. Наше постојање је из будућег –Ω; из царствујућег миленијума без краја.

Истраживање о томе како интернет утиче на православно хришћанство

Млади научници са Уралског федералног универзитета и Више школе економије проучавају да ли интернет утиче на православно хришћанство, и како се друштвене установе и друштвене праксе могу обликовати у условима широко распрострањених медија.

Пројекат „Друштвени медији као чинилац ширења Православља у данашњој Русији“ добио је подршку Руске фондације за основно истраживање за 2019-2021. годину.

In memoriam: Нестор неоплатонизма Вернер Бајервалтес (1931-2019)

(Werner Beierwaltes) преставио се 22. фебруара 2019. г. у 87. години живота у Вирцбургу. Његов хабилитациони спис из 1963. г. о Проклу, ”Хегелу антике”, означио је тибингеншки експерт за Платона Ханс Крамер као философски најпродорнију и најзначајнију интерпретацију неоплатонизма почев од Хегелових предавања о историји философије. Само две године доцније Бајервалтес је објавио исто тако темељну и понорну студију о новоплатоничару Плотину. Реч је о опсежно коментарисаном преводу Енеаде III,7, чији увод на 70 страница чини тумачење целокупне Плотинове метафизике. То што је Бајервалтес изабрао управо тај трактат, било је мудро промишљено.