Саопштења

Епископ бачки Иринеј: Осврт на један промашени новинарски текст

У недељном броју листа Политика (19. мај 2013, стр. 1 и 10 – 11), новинар Александар Апостоловски, бавећи се односом Цркве и државе као „темом недеље“ објавио је текст под насловом ,,Дерби између небеске и световне Србије“. У том тексту он је, нажалост, некоректно и непрофесионално поступио са мојим одговорима на два његова питања.

Прво, моје одговоре није објавио као самосталан текст него их је на свој начин прилагодио и уклопио у шири текст, не питајући мене да ли желим да моји искази буду стављени у функцију поруке која сигурно не изражава мене и да ли желим да се они нађу ,,у друштву“ са коментарима лица којима новинари дају лажне титуле социолога религије, односно ,,верских аналитичара“.

Епископ бачки Иринеј: ДЕМАНТИ

У данашњем броју листа Danas (23.април 2013.) објављен је текст извесне Лидије Валтнер под насловом „Никитовић и Бећковић иза саопштења Цркве“. Наслов представља сажетак читавог текста, али представља, нажалост, и грубу неистину, што је и иначе честа појава када је посреди писање тога листа о Српској Православној Цркви.

Иза саопштења Светог Синода стоји, искључиво и једнодушно, сâм Свети Синод, а ни у ком случају „Никитовић и Бећковић“ или било ко други. Кад је за привидно озбиљни лист Danas занимљиво и то ко је текст писао, ево му информације из прве руке: писао га је, по службеној дужности и по најбољој савести, портпарол Српске Православне Цркве и потписник овог демантија.

 Епископ бачки Иринеј

Епископ бачки др Иринеј: Ко шта скрива, а ко шта открива?

Фамозни Недељник је данас, 4. априла, на страни 22 и даље, објавио веома прљав клеветнички текст под насловом „Владика бачки сакрио писмо СПЦ о Косову”. Колико је истинит наслов текста, толико су истините и све остале сплеткарске комбинаторике и инсинуације садржане у њему.

Истина је веома једноставна: владика бачки није ништа сакрио него је само поступио по благослову Патријарха српског и по одлуци Светог Синода да се писмо не објављује, а они који су га неовлашћено, на морално недопустив начин, објавили, — притом најпре нередиговани нацрт писма, а сад, ево, захваљујући Недељниковим добрим везама са лицима која спомиње у споменутој пашквили извесног Вељка Миладиновића, и у његовој коначној форми, — нека се поносе својим поступком у ове пречасне дане Велике Четрдесетнице! Затим, владика Иринеј није тек само „изменио две-три речи” него је нацрт писма малко и описменио, а и избацио је читав један ирелевантни одељак на црногорске теме, и то не по својој „цензорској” самовољи него опет по вољи Светог Синода, уз сагласно мишљење митрополита Амфилохија, аутора (или коаутора?) концепта писма који би заслуживао и да уђе у Гинисову књигу као светски рекорд по медијским обрадама и разрадама.

Епископ Иринеј: Чудно извештавање Радио-Ватикана

• Вест са Радио-Ватикана
• Порука Информативне службе Епархије далматинске Радио-Ватикану
• Црква је против свих облика насиља

Епископ бачки др Иринеј: Наш коментар

Нечувено: говор мржње на ватиканском радију

Речи изговорене 18. марта, уочи инаугурације новоизабраног епископа римског, папе Фрање I, у емисији Радио-Ватикана на хрватском језику, биле би невероватне да, нажалост, нису стварно изговорене. У горку и отужну стварност тих речи свако се може уверити на интернет-адреси http://hr.radiovaticana.va/news/2013/03/18/pregled_tiska/cro-674645. Више је него очигледно да је посреди срамна подметачина неког из хрватске секције Радио-Ватикана, а можда и читаве те секције. Да ли се размахао неко из старе, фосилне дружине усташоидних бојовника, од којих се неки окупљају и око Завода светог Јеронима у Риму, или је узаврела јуначка домољубна крвца у жилама неког од њихових млађих следбеника, није важно, а и не занима нас нарочито. У нашим очима одговорна је установа која је таквим живописним ликовима омогућила да радио-таласе користе за свој говор мржње.

Министарство културе и информисања подржало иницијативу Светог Архијерејског Синода за изградњу Библиотеке Српске Патријаршије на Косанчићевом венцу

Подржана је иницијатива и постигнута сагласност за изградњу Библиотеке Српске Патријаршије на Косанчићевом венцу, у оквиру простора на коме су некада биле Народна библиотека Србије и зграда Задужбине епископа Никанора Ружичића (обе су срушене у бомбардовању 6. априла 1941. године). Њени темељи су постављени још у освит 13. века, у манастиру Хиландару, док у институционалном смислу постоји од 1706. године. Тиме она представља најстарију српску библиотеку, а поред Матице српске и Народне библиотеке Србије једну од три најзначајније установе тога карактера.