У Подгорици одржано Свечано светосавско вече

У недјељу, 5. фебруара 2017. године, одржан је свечани Светосавски бал, трећу годину за редом.Овога пута мјесто догађања је било везано за „Имање Књаз“ - односно за велику свечану салу овог импозантног здања. И ове године, стара и добра традиција града Подгорице и њених житеља се наставила, традиција која јесте оличена а и обновљена у Светосавском балу.

Када смо код традиције Светосавских балова, треба такође указати и на дубину те традиције која сеже далеко у прошлост. Наиме, традиција словенских балова започета је прије више од једног и по вијека, у вријеме када су у престоници Аустрије (Бечу) живјели многи знаменити Срби тог времена. По тадашњој жељи кнеза Милоша Обреновића (1780-1860) настало је управо ово што је временом добило значај вриједне културне баштине, будући да је изразио жељу да све те знамените људе једном годишње окупи на пригодној свечаности. Тим поводом кнез Милош је од чувеног аустријског композитора Јохана Штрауса Млађег наручио композицију која је, под називом српски квадрил, премијерно представљена 1846. године на првом Словенском балу у Бечу.

Но, оно што је свакако значајно јесте да су на наредном балу, одржаном 1847. године, међу готово 3000 присутних, били и Вук Караџић, владика Петар II Петровић Његош и кнез Милош, а, како наводе хроничари, посебну пажњу је привлачила Вукова кћи Мина. Мина Караџић је и иначе била међу најотменијим дамама на бечким баловима, а највише се истицала јединственим изгледом: одјевена у српску ношњу са либадом обрубљеном срмом, сукњом са обавезним појасом и чипком везеном кошуљом.
Ништа мање дубоке коријене у односу на град Беч, није оставила ни традиција прослављања Светосавских свечаности оличеним у Светосавском балу, ни у Црној Гори, конкретно Подгорици.

Како је и познато, још са почетка двадесетог вијека, сав се вјерни народ тога времена у Подгорици, заједно са својим народним првацима, пастирима и архипастирима окупљао након претходно одржаног низа светосавских свечаности, организујући тим поводом Светосавски бал, који је на један најљепши начин - баш као и сада, напослијетку заокруживао прослављање и поштовање Светог Саве, кроз заједницу, кроз саборност, кроз пјесму и весеље. Настављајући добру традицију у добром маниру, организатори су се ове године заиста побринули и потрудили да пруже свима окупљенима фантастичан угођај који премашује досадашње организације, па стога овогодишње издање Бала по садржају надмашује само себе.

Треба нагласити и то да је осим самог мјеста по свему адекватном у односу на ову свијетлу и лијепу традицију, управо културни и забавни програм Светосавског бала учинио овогодишње издање изванредним и авангардним. Овогодишњи програм Светосавског бала су чинили: гудачки квартет под вођством концерт мајстора г. Вилија Фердинандија, проф, соло пјевања Тијана Блечић и проф. клавира Анђела Ђуровић и плесни клуб Сонриса, док су се за сјајну атмосферу побринули  реномирани пјевачи Бане Недовић, Игор Ђуровић, као и ексклузивни гост вечери, један од највећих извођача на овим просторима - Мирослав Илић.

Звуцима Светосавске химне, коју је отпјевала проф. соло пјевања Тијана Блечић, почео је програм овогодишњег Светосавског бала. Поздравно слово ове свечане вечери одржао је секретар Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици и координатор Катихетског одбора Митрополије црногорско-приморске протојереј Мирчета Шљиванчанин. Након поздравног слова, наступили су комбиновано гудачки квартет под вођством концерт мајстора Вилија Фердинандија и плесна група Сонриса која је присутнима представила класичне плесове. Глумац Павле Илић је изговорио Жичку бесједу Светог Саве, након тога је услиједила интерпретација оперских и народних пјесама.

Након првог дијела, који је подразумјевао културни дио програма Светосавског бала, водитељка вечери Милена Ђерговић је најавила и забавни дио програма у којем су наизмјенично наступали Игор Ђуровић, Бане Недовић и специјални гост вечери : Мирослав Илић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска