Успење Пресвете Богородице - Велика Госпојина


Пресвета Дјева Марија, Богородица, посредница нашег спасења, поживела је још доста дуго после Вазнесења Сина свог. Док је умирао на крсту, Син њен, Исус Христос на чување ју је предао светом Јовану Богослову. У његовом дому, на Сиону, живела је она у непрестаној молитви ишчекујући дан када ће отићи Сину свом. Често је походила сва она места, која су подсећала на велике догађаје и велика дела Сина њеног. Својим молитвама, саветима, кротошћу и трпељивошћу помагала је она светим апостолима у ширењу Божије речи. Најдуже времена у молитви проводила је на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што пре узме себи.

Господ ће се према нама понашати онако како се ми понашамо према својим ближњим

У недјељу, 24. августа 2014. године, у цркви Светих апостола Пeтра и Павла послије Литургије и причешћа вјреника јереј Никола Скопљак је одржао пригодну бесједу у којој је подсјетио на еванђелску причу о праштању, о цару и немилосрдном слузи.

"Господ Исус Христос је по вољи Оца свог небеског, сишао са неба на земљу. Оваплотио се од Духа Светог и Марије Дјеве, и постао човjек или боље рећи Богочовjек. Дошао је да човjека палог у каљугу гријеха ишчупа из ње; да га опере и очисти, путем искреног покајања од гријеха, да га просвети и препороди; да га благодаћу Духа Светога поново учини сином Божијим, да постане насљедник царства Божијег. Дошао је и донио људима нову науку – покајања и очишћења од свих безакоња; дошао је да учи неуке, спасава и подиже посрнуле; да лијечи болесне, тјеши ожалошћене; једном ријечју да путем своје науке божанске и спасоносне – људе позове на спасење од сваког зла и сједињење са Богом љубави и сваког добра. Ту своју науку, Христос је највише људима преносио у поучним причама са актуелним друштвеним темама. Такву једну причу Христову, забиљежио је свети јеванђелист Матеј. Прича је о цару и немилосрдном слузи."

Свети мученици Макавеји

Страдање Светих старозаветних мученика: седморо браће Макавеја: Авима, Антонија, Гурија,Елеазара, Евсевона, Алима (Самона) и Маркела, матере њихове Соломоније (САЛОМИЈЕ), свештеника Елеазара и других са њима

Пре но што почнемо повест о страдању светих мученика, чија су имена записана на земљи у „Књигама Макавејским“, а на небу – у књигама вечног живота, умесно је у виду кратког предговора проговорити о ондашњој смутњи у Јерусалиму и о гоњењу на благочестиве Јевреје који се држаху закона Божјег. И једно и друго изазваше најпре лажни законоучитељи и властољубиви првосвештеници јерусалимски. Затим, по попуштењу разгневљеног Бога, ту смутњу и гоњење појачаше незнабожачки народи, који беху завладали Јудејцима, те се Свети Град зали крвљу и светиња Божја напуни мрзошћу.

Света великомученица Параскева Римљанка (Трнова Петка)

Ова преподобномученица Параскева живљаше у време цара Антонина. Она се роди у Риму од хришћанских родитеља Агатона и Политеје који ревносно држаху заповести Господње. Пошто беху бездетни они се непрестано мољаху Господу да им да једно дете. А Господ који твори вољу оних који Га се боје дарова им женско чедо, коме они на светом крштењу дадоше име Параскева, пошто се роди у петак.

Од малена посвећена Богу, Параскева би од мајке своје научена хришћанској вери и одгајена у њој. А када се научи књизи, света Параскева стално читаше Свето Писмо. Бавећи се пак много у цркви, она се одаваше светој молитви.

Свети пророк Илија

Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје, свети Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозват Тесвићанин.

Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се. У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији.