Знање

Владика Николај: Из Јерусалима на Велики Петак

Освануо је спомен дан највећега злочина, што га је сунце видело на земљи. Дан страха и стида за савест људску до краја времена. Обичај је за поклонике, да тога дана прођу ногама и мислима Пут Бога. То је пут којим је Господ под крстом ходио на Голготу. Кренули смо из Гетсиманије па на више. Свратили смо у дом Јоакима и Ане, родитеља Родитељке. Мислили смо на њу, мајку великога бола. Да ли је она била у оној грозној поворци? Није. Видећемо доцније.

Палата Пилатова. Као да газимо по пепелу угашеног вулкана. Но огањ страсти и смрад неправде још се осећа. Ту је Учитељ Правде суђен и осуђен. Ту је Човек Невиности бичеван од безаконика. Није било на Њему ни једног кајиша здраве коже. Јевреји су се били потрудили претходне ноћи, да тога не буде. И римски војници су бичевима само удубљивали исте ране на истом телу. Они који уче римско право и римске законе треба да дођу на ово место, да би се за увек згнушали над том нечовечном трулежи.

Владика Атанасије: Васкрсење Лазарево и наше васкрсење

У организацији Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу, у петак 15. априла 2011. године, уочи празника Лазарева субота, предавање на тему „Васкрсење Лазарево и наше васкрсење" одржао је Преосвећени умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије. Госта предавача поздравио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско - никшићки Г. Јоаникије. Ово предавање изазвало је велико интересовање публике која је до последњег мјеста испунила салу Црквено - народног дома Светог Василија Острошког у Никшићу.

Извор: Митрополиа црногорско-приморска

Митрополит Амфилохије: Бесједа о два крста

Људи који мисле да су безгрешни то су највиши грешници на овој земљи, то су најопакији и најопаснији људи. То се види и на Голготи: у средини је разапет безгрешни Господ - ми се ових дана сјећамо Христових страдања, нарочито је идућа недеља у знаку тог нашег сјећања - који гријеха не учини, а који понесе гријехе овога свијета на Себе и који принесе себе за спасење свијета. Са десне стране разбојник-убица и с лијеве стране разбојник-убица, и у лицу тих двају разбојника - сви људи, свих времена, свих земаљских племена и свих језика, само са том разликом што се онај десни разбојник назива покајаним разбојником, а онај лијеви непокајаним разбојником.

Свети Јустин Ћелијски: Беседа у Пету Недељу Великога Поста

Данашња Света Недеља, пета Недеља Великог Поста, слави чудну и чудесну подвижницу, Преподобну матер Марију Египћанку. Њоме нам је Господ казао ко је велики човек. Данашње Свето Еванђеље открива нам дивну и чудесну Благовест, Благовест која чини човека (великим). Кад је човек велики? Како човек постаје велики пред Богом? Служећи другима. Тако објављује Благи Господ кроз данашње Свето Еванђеље: "Ко хоће да буде велики међу вама, нека вам служи". Ето правила, небеског правила за земљу.

И још, данашње Свето Еванђеље открива и казује Благовест о првенству у овоме свету. Како се постаје први, како се стиче првенство у овоме свету? Опет служећи другима. Благи Господ вели: "Ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга". Нека свима буде слуга! Ето пута ка првенству. Како то постићи? Како постати велики пред Богом? Угледајући се на Господа Христа. Ето примера, ето свепримера. Јер Он, Син Божији, Бог, сишао је с Неба, постао човек - ради чега? Да служи људима. Зато се вели у данашњем Светом Еванђељу: "Син човечији није дошао да му служе, него да служи, и да душу своју да у откуп за многе".

Пета недеља Великог поста – Света Марија Египћанка

Примјер покајања свете Марије Египћанке је тако поучан да света Црква жели да га посебно утисне у наше срце, због тога јој се посвећује данашња недеља. Животопис ове дивне светитељке написао је свети Софроније, патријарх јерусалимски.

Неки јеромонах, старац Зосима, удаљи се једном уз Часни пост у Зајорданску пустињу за двадесет дана хода. Наједном, он угледа једно људско биће, суха нага тијела, и косе бијеле као снијег, које нагне бегати од погледа Зосимовог. Старац је дуго трчао, док оно биће не прилеже у једном потоку и не викну: авво Зосиме, прости ми ради господа, не могу ти се обратити, јер сам жена нага! Тада јој Зосим добаци своју горњу хаљину, она се огрну и јави му се.