Знање

Епископ далматински Фотије: Беседа о старом и новом човеку

Ако неко настоји да сачува живот свој, изгубиће га; а који га изгуби, оживјеће га. (Лк.17, 33)

Семе које падне на земљу мора да умре, да би родило род. Ако не умре, по речи Христовој, онда једно остане, ако ли умре, род многи доноси. То значи ако неко жели да задобије нови живот, мора да умре. А шта то умире? Умире стари човек. Стари човек, то је овај круг овде (показује цртеж). Шта чини старог човека? „Похот плоти, похот очију и сујета живота“ (1. Јн. 2, 16). То су главне одлике старог, телесног човека. Другим речима, стари човек у нама је наша пала природа са страстима и гресима. То треба да умре у нама, да би из нас проклијао нови живот.

Стари човек је обличје (образ), а нови подобије. Обличје наслеђујемо по рођењу, биолошки, а подобије усвајамо вером и подвигом (слободом). Са човеком се, дакле, мора догодити исто што и са семеном које падне на земљу. Оно умире да би из њега проклијао нови живот – клас. То је слика (икона) васкрсења, али и преображења. Свети Оци ово преображење виде и као исцелење старог човека и облачење у новог, одуховљеног. И то се дешава дејством благодати Божије. Све оне способности (силе) човекове, било духовне било телесне, које су у старом човеку литургисале (функционисале) пара фисин (противно природи) почињу да се исцељују и дејствују ката фисин (по природи, сходно природи). Тако сада у новом човеку, оне силе (страсти) које су тежиле злу, почињу да се преображавају у врлине. На пример, нови човек почиње да осећа гнев према греху и злу, његов немир и несмирење се преображавају у смирење, нетрпељивост (егоизам) у трпељивост и заједништво, стомакоугађање у уздржање. Једноставно, сви пороци и страсти уступају место врлини.

Владика Андреј: Живот на Светој Гори

„Наша тројичност се исказује у уму, словесности и духу, а пут до савршенства јесте пут кроз очишћење и признање сопствених немоћи“, поручио је верницима Преосвећени Епископ ремезијански Андреј на редовним духовним сусретима у Општини Вождовац. Владика је био гост 256. духовних разговора које организује храм светог Трифуна са Топчидерског гробља. Српски византијски хор „Мојсије Петровић“ је својим појањем улепшао духовно сабрање које је Преосвећени посветио животу на Светој Гори. Сала Општине Вождовац је била препуна посетилаца који су слушали беседу владике Андреја.

Eпископ Атанасијe (Јевтић) о Ави Јустину (Поповићу)

Предавање Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа захумско-херцеговачког г. Атанасија (Јевтића) о Ави Јустину (Поповићу) које је у оквиру циклуса предавња "Бог и човек у Библији и животу" одржао у Патријаршији српској у Београду 1988. године.

Васиона, космос, живот – три дана Стварања

Интервју са протојерејем Леонидом Ципином

Отац Леонид Ципин је свештеник који је током година служења основао седам парохија у Немачкој. У време давања овог интервјуа (1. фебруар 2010. године) био је на челу парохије Свете Тројице у Дортмунду, у Берлинској епархији.

Изван Немачке отац Леонид је чувен као оригиналан теолог, познат по књизи Дакле, шта су то дани Стварања?, која је у ствари одломак из његовог фундаменталног дела Васиона, космос, живот – три дана Стварања, објављеног почетком 2009. године.

Отац Леонид се упокојио 30. октобра 2010. године.

Алексеј Веселов: Шта вас је инспирисало, оче Леониде, за тумачење Шестоднева?

Отац Леонид: Тема порекла створеног света интересовала ме је, може се рећи, од раног детињства. Средином 50-их година прочитао сам у часопису „Млади техничар“ чувену студију о Великом Праску путем којег је покренут наш универзум, о пореклу галаксија и планета. Студија ме је задивила. У њему сам увидео да се људско знање осмелило да обелодани најдубље тајне света око нас, укључујући и оне које се односе на почетак његовог постојања. Показало се да је могуће рећи да универзум као целина није вечан и бесконачан – како смо учили у школи – већ да је имао свој почетак у времену и прилично измериву величину у простору. Даље интересовање о пореклу свих бића подгревано је научном фантастиком и мноштвом научних и популарних чланака објављиваних почетком 60-их година. Разуме се да је у том периоду срећу човечанства сачињавао свеприсутни мит о научном прогресу. У таквом душевном кретању појавило се као решење: постати физичар нужно значи разумети (=разобличити) тајну гравитације.

Епископ Давид: Библијско поимање света или козмоса

У оквиру Школe православне духовности, 28. октобра 2012. године, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид одржао је предавање на тему: Библијско поимање света или козмоса (Посвета оцу Николају Афанасјеву).

Епископ крушевачки г. Давид: Савремени изазови у хришћанству

У четвртак, 6. септембра 2012. године, Епископ крушевачки г. Давид одржао је у Трстенику предавање на тему "Савремени изазови у хришћанству". Ово духовно вече отпочело је вечерњом службом у храму Свете и Живоначалне Тројице у Трстенику. Предавање је отворио архијерејски намесник трстенички протопрезвитер-ставрофор Милосав Егерић након чега се сабранима обратио владика Давид говорећи им о савременим искушењима и проблемима са којима се хришћанство сусреће у 21. веку.

Протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић: БЕОГРАД - БОГОРОДИЧИН ГРАД -Беседа на празник Успења Пресвете Богородице

Данас смо се сабрали у овом Светом дому Мајке Божије да започнемо прослављање дана Пресвете Богородице у Земуну у једном од најстаријих језгара наше свештене и Богом чуване Архидијецезе београдско-карловачке. Сабрали смо се на дан њеног Успења, управо на онај дан који је вековима торжествено прослављан са друге стране Дунава и Саве и по коме је Београд и назван Богородичиним градом.

Наши преци су од самих почетака управљања Београдом у њему неговали и развијали култ Пресвете Богородице. Знамо да је међу црквеним средиштима у пограничним пределима српске државе највећи успон својевремено доживела управо Београдска Митрополија. Саборну цркву у њој изградио је краљ Стефан Драгутин, који је до своје смрти управљао Београдом. У њој се чувала чудотворна икона Свете Богородице као највећа светиња Белог Града.