Знање

Епископ западноамерички Максим: Човек - друго ја

Предавање Његовог Преосвештенства Епископа западноамеричког Господина Максима на тему „Човек - друго ја“ које је одржао 19. октобра 2011. године у Земуској Гимназији преносимо добротом уредништва Радија Слово љубве и Радија Светигоре.

Епископ Сава Вуковић: Богослужбена употреба Романових кондака данас

Преподобни Роман Слаткопевац спада у ред „највећих и најславнијих црквених песника“(1) Православне Цркве и „његов дух је такав да му се одређује прво место у рангу песника, религиозних или световних, тако да га је професор Трипанис назвао највећим песником грчког средњег века“(2). И поред тога, о њему нема много података. Рођен је у Емеси у Сирији у последњој четвртини V века. Као ђакон храма Васкрсења Христовог прешао је у Цариград за време цара Анастасија I (491-518) и ту је прибројан Богородичиној цркви у дистрикту Кирос (садашњи Hexi Marmara), северном делу града. Значи да је „Роман делао на раскршћу петог и шестог столећа“,(3) и остало време живота провео је у Цариграду, где је и умро после 555. године, „вероватно пре смрти цара Јустинијана 565. године“(4). Претпоставља се да је умро 1. октобра, јер се тога дана слави његова успомена у Православној Цркви.

Протођакон Радомир Ракић: Беседа о стогодишњици Вождовачке цркве

У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, данашњи дан је  дан велике светковине за Цркву Божју, за Београђане, за православне Вождовчане. Управо Вождовчани, данашњи синови и кћери оних дивних предака који су пре сто година подигли и осветили овај храм и предали будућим нараштајима – на молитвену употребу, - поносни су на  величанствено дело својих отаца и матера.

Владика Јоаникије: Молитвама и узрастањем у вјери Пресвета Богородица постала је и сама Храм Божији

Господ је промишљајући о спасењу свијета и спасењу рода људског кроз вјекове и времена, изабрао Пресвету дјеву Богородицу од свих родова и свих оних који су се појавили овом свијету, да преко ње устроји спасење и свој долазак у овај свијет. Зато је њено рођење тако славно и величанствено и знаменито у много чему. У житију њених Светих родитеља Јоакима и Ане читамо да су живјели побожно и праведно пред Богом, а, по Божијем промишљању, задуго нијесу имали дјеце, били су безродни и безплодни због чега су трпјели срамоту пред цијелим народом Божијим Израиљем. Али, Бог тражи најчвршће карактере да преко њих устроји оно што је за наше спасење и покаже њихове врлине, макар то пред људима понекад изгледало понизно и као неки изузетак или отпадништво. Бог често преко таквих устројава спасење свијета. Тако је преко Светих Јоакима и Ане устројио да се роди Пресвета дјева, Она која ће зачети у својој пречистој утроби од Духа Светог Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа.

Свети Јован Шангајски: Бдите!

Стојте непрестано на духовној стражи, јер не знате када ће вас Господ позвати к себи. У своме земаљском животу будите спремни свакога минута да му положите рачун. Чувајте се да вас враг не улови у своју мрежу и не обмане, приморавши вас да паднете у искушење. Свакодневно испитујте вашу савјест, провјеравајте чистоту ваших намјера и ваших мисли.

Син неког цара био је веома рђав човјек. Не надајући се његовој поправци, отац га осуди на смрт, али му остави мјесец дана да се за њу припреми. После мјесец дана отац позове сина. Примјети да се он потпуно измјенио. Лице му је смршало и изборало се, цијело тијело је осјетно страдало.

"Сине, што си се тако промијенио?" упита отац.

Свети Јустин Ћелијски: О духу времена

У нашој хаотичној садашњици једно божанство све више потискује остала божанства, све неодољивије намеће себе за јединог бога, све немилосрдније мучи своје поклонике. То божанство је: дух времена. Пред њим даноноћно метанишу измучени житељи Европе, и приносе му на жртву своју савест, своју душу, свој живот и срце своје. Оно има своје жреце, фанатичне жреце, који су несрећну Европу нашу учинили жртвеником на коме се непрестано жртвоприноси тело њено. Њихов страсни фанатизам проходи све остале континенте и покушава да и њих претвори у жртвенике бога свог. Но, пре но што буду успели да душе свих континената стопе у бурно Осана богу њиховоме, ми ћемо на пробу ставити бога њиховог, и проверити га.

Беше човек послан од Бога, по имену Јустин

Неисцрпна ризница Духа и Премудрости, архимандрит др Јустин Поповић, бивши професор Теолошког факултета, који је 1946. године уклоњен са катедре од стране атеистичког режима. Од 1948. до 1979. године био је духовник Манастира стављајући снажан печат личне харизме на манастирски живот. Изузетна љубав и разумевање монахиња према своме Ави омогућила је његово потпуно посвећење списатељском раду. Отац Јустин је завршио два факултета: теолошки и философски. Говорио је течно четири језика (грчки, руски, немачки и енглески); а у преводу се служио са 11 речника.

Поред велике учености посебно треба истаћи Авин испоснички и молитвенички дух. Свакодневно је служио Свету Литургију до саме смрти, молећи се Сладчајшем Исусу за спасење васцелог рода људског.