Знање
Владика Фотије: Свети Сава је наш народ привео у Цркву Бога Живога
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Фотија изговорена на Светосавској прослави 22. јануара 2012. године у Сплиту
Драга браћо и сестре, ево нас на почетку светосавске недеље када СПЦ и православни Срби широм света прослављају свога првог просветитеља и учитеља светог Саву.
У току ове светосавске недеље ће се одржати многе беседе, многе академије и дечије приредбе у спомен светом Сави, јер је он поставио темеље самосталности наше Цркве 1219. године, поставши први Архиепископ српски. Свети Сава уз то поставља темеље и српске државе, пошто је крунисао свога брата Стефана за првог краља Србије.
Пост - промена философије живота
Тема људског пада је тема антрополошка. Сагласно Божанском откровењу, човјек је биће које је на граници свјетова, биће у коме је Бог умијесијо тијесто духовно и материјално; он је зеница васионе, створење саздано по слици (узет са лика) и прилици Божијој. Он је биће створено, али није створено завршено. Људско биће није само пресликано, није просто одсјај Божанског, него истовремено има и динамички дар да, на основу онога што јесте, буде нешто много више и много савршеније. То и значи и пралик. Дакле створен је са лика, по лику - икони, али и по обличију - прилици. "Прилик" је нешто што иде ка Лику. Са лика и ка лику - у томе је распон и динамизам људске личности који је основно својство људске природе, и нема ни једне философије земаљске која би то довела под знак питања. Свака философија и наука опитно знају да је човек биће динамично, испуњено изузетним могућностима. Биће које, богословски речено, не само дато него и задато. Човјек је задатак, Божији и природе у којој се рађа, и свој сопствени задатак.
Епископ ремезијански Андреј: Умножење хлебова
Пред многобројним слушаоцима сабраним у свечаној дворани Змај Јовине Гимназије у Новом Саду, у недељу 4. децембра 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Андреј одржао је предавање на тему Умножење хлебова.
Протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић о значају поста за православне хришћане
Пост је чврст темељ нашег живота и спасења. Пост духовно уздиже, исцељујући нас од саможивог, лакомог и халапљивог односа према свету и другим људима око себе и зато православни хришћани не смеју уграђивати себе у Христову цркву без поста
О посту као божанској установи, његовом значају и духовним поукама за Глас јавности говори протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Aрхијерејског Синода Српске Православне Цркве.
Шта је пост за нас, православне хришћане и зашто треба постити?
Пост за нас православне хришћане је спасоносно средство које нам помаже на путу ка спасењу. Господ наш Исус Христос својим Крсто-Васкрсом откупио нас је и ослободио робовања сатани, препоручивши нам пост као најбоље оружје у борби против нечастивих сила. Пост заједно са молитвом, према речима Светог Јована Златоустог, чини два крила душе човечије помоћу којих се уздижемо Богу.
Архимандрит Јован Радосављевић: Живот је подвижништво
Архимандрит, професор, писац и летописац Јован Радосављевић ученик је Светог Владике Николаја који је утицао на његово монашко усмерење. У манастир Жичу отишао је уочи Другог светског рата и био сведок 9. октобра 1941. године бомбардовања једне од највећих српских светиња о чему је написао књигу „Живот и страдање Жиче и Студенице (1939-1945)".
Архимандрит, професор, писац и летописац Јован Радосављевић ученик је Светог Владике Николаја који је утицао на његово монашко усмерење. У манастир Жичу отишао је уочи Другог светског рата и био сведок 9. октобра 1941. године бомбардовања једне од највећих српских светиња о чему је написао књигу „Живот и страдање Жиче и Студенице (1939-1945)". Из спаљеног манастира понео је молитвеник који има код себе и данас. Од 1948. до 1955. године боравио је у средњовековном манастиру Рача, код Бајине Баште заједно са монахом Павлом, будућим српским Патријархом.
