Свети мученик Евдоким

Свети праведни Евдоким бејаше родом из Кападокије, син побожних родитеља, Василија и Евдокије. За царовања Теофилова он служаше у војсци, и вођаше врлински живот, усрдно држећи све заповести Божје, пребивајући у посту и уздржању, у молитви и сузама, марљиво читајући и изучавајући божанствене књиге, чинећи обилну милостињу ништима и убогима, сиротама и удовицама, помажући цркве и манастире, и указујући свима самилосну доброту. Он очува беспрекорном и девствену чистоту своју. Јер он беше толико целомудрен, да никада није хтео разговарати са женама, нити гледати на њих; чак не допушташе да жене долазе к њему, осим мајке своје, коју синовски поштоваше и с којом разговараше. У свима разговорима он је чувао себе од празнословља и таштословља, претпостављајући ћутање многоговорљивости; клонио се оних који празнослове и говоре глупости; а лажи, клевете и осуђивање других, није хтео ни да слуша. Једном речју: он душу своју украшаваше свима врлинама. Усред метежа и сујете светске он беше као крин усред трња, и као злато усред огња. Њему ни најмање не могаху нашкоднти ни искушења света ни напади страсти.

Преподобна Мати Ангелина Српска

Ова света и преподобна Ангелина беше кћи благочестивог и православног кнеза албанског Аријанита из елбасанског краја, а свастика славног Ђурђа Скендербега. Живитељи те области, зване још и Скендерија, беху хришћани, већином православни, јер тада још не беху потчињени агарјанском ропству, и отаџбина се њихова слављаше победом вере и оружја.

У двору кнеза Аријанита расла је млада кћи његова Ангелина у страху Божјем и побожности, упућујући вољу своју и све своје духовне дарове на творење воље Божје. Име њене мајке није познато, но и она је сигурно била веома побожна и честита, кад је тако хришћански дивно васпитала кћер своју у еванђелском учењу и владању. Још од детињства се на светој Ангелини видео прст Промисла Божјег, који ју је припремио за подвиге који су јој предстојали у њеном будућем животу.

Свети мученик Калиник

Свети мученик Калиник родио се у Киликији и био васпитан у хришћанској побожности. Поставши зрео човек, он виде како се многи људи држе многобожачког безбожја: помрачени демонском обманом, они су далеко од Господа Христа, верују у неосетљиво камење и приносе жртве идолима. И плакаше Калиник због погибли њихове, и стаде их јавно учити познању истине, обраћајући их од њихове заблуде ка Христу Богу. И пропутова Калиник многе градове и села, апостолски проповедајући реч Божију. Тако допутова он и у галатијски град Анкиру, тражећи спасење душа људских. У њему он проведе дуго, трудећи се у благовешћу Христовом, и многе приведе Богу. Зато би ухваћен од неверника и изведен на суд пред кнеза Сакердона, човека веома погана, најусрднија служитеља идола, непријатеља Христова и љута гонитеља хришћана. Приводећи Калиника на суд пред кнеза, безбожни многобошци повикаше: Ово је Калиник странац; дошао је у наш град и учи људе да боговима не приносе жртве и да им се не клањају, и већ је многе завео у своју обману.

Света мученица Серафима

Гоњењима страшним, наређеним од незнабожних царева римских, многи верни пострадаше за Христа у разноврсним мукама. У то време у селу Виндени, у дому једне високородне жене Савине, сенаторке, живљаше девојка Серафима, родом из Антиохије. Својим поукама она и Савину приведе вери Христовој.

Игемон Вирил посла слуге своје у дом Савинин, с наређењем да узму девицу Божју свету Серафиму и доведу к њему на суд. Блажена Савина се успротиви томе и нипошто не допушташе да послани узму девојку. Но света Серафима јој рече: Госпођо мати, пусти ме да идем с њима. Ти само моли Бога за мене. Ја се уздам у Господа Исуса Христа и верујем да ће Он доћи к мени и дати ми силе да Му верно послужим, иако сам недостојна тога због грехова мојих.

Свети апостоли и ђакони Никанор, Прохор, Тимон и Пармен

По Вазнесењу Господњем и по силаску Светога Ауха на апостоле знатно се увећа број верних у Јерусалиму; стога по савету апостола, који у то време борављаху у Јерусалиму, бише изабрани за ђаконску службу седам угледних људи, пуни Духа Светога и премудрости: Стефан, Филип, Прохор, Никанор, Тимон, Пармен и Никола Антиохијанин. И свети апостоли, помоливши се Богу метнуше руке на њих и поставише их за ђаконе (Д.А. 6, 1-6). Од ових изабраних ђакона свети Првомученик Стефан празнује се засебно 27 децембра, а Филип 11 октобра. Никола Антиохијанин није ушао у ред светитеља због своје јереси. Остала четворица немају посебних дана празновања, него их света Црква све заједно празнује у данашњи дан, иако су скончали у разна времена и у разним местима апостолски проповедајући Христа и мученичком смрћу запечативши своју проповед.