Свети свештеномученик Патрикије

Епископски престо светог Патрикија беше у граду Бруси (или Пруси) у Витинији. Он јавно проповедаше веру Христову а изобличаваше заблуду незнабожаца, и многе идолопоклонике обраћаше ка Христу Богу. Због тога би ухваћен од незнабожаца заједно са три презвитера: Акакијем, Менандром и Полиеном, и приведен на ислеђење пред врло ревносног идолопоклоника, витинијског намесника царског Јулија. Одлазећи на топле воде, Јулије нареди да за њим поведу и хришћанског епископа са три презвитера, оковане у гвоздене ланце. Дошавши на топле воде и окупавши се у њима ради здравља, Јулије принесе жртву своме поганом богу Асклипију и гнусној богињи Сотирији. Затим, севши на судишту, изведе преда се на суд епископа Патрикија са три презвитера, па му рече: Безумниче, који верујеш бесмисленим баснама и призиваш Христа, погледај колика је свемоћ богова наших! погледај какву лечилачку силу они дадоше топлим водама ради здравља нашег! А на првом месту познај, колика је сила и колика милост оца нашег Асклипија! Ако хоћеш да се спасеш окова и мука, и да спокојно живиш на постојбини својој, ти падни пред њим, поклони му се са смиреном молитвом и принеси му жртву.

Свети мученик Теодот Анкирски

Пошто сам лично сам видео многа добра од светог мученика Теодота, - каже описатељ очевидац његовог страдања Нил, - ја сматрам за дужност да му се и делима захвалим на његовој љубави. Но иако нисам способан да му ни речима ни делима одам достојну хвалу, ипак ћу покушати да то према својим моћима учиним. Јер сматрам да је веома потребно, и корисно за богољупце, описати од младости живот светог Теодота и историју његовог страдања. Неки говоре за њега да је и он испрва живео као што живи већина људи, уживајући сласти овога света: оженио се законито, и држао гостионицу ради зараде; но потоњим мученичким подвигом својим украсио и првобитно живљење своје. Али, нека говори о њему ко шта хоће, ја ћу испричати оно што сам очима својим видео, јер сам од почетка живео са њим, и био удостојаван његових светих разговора.

Свети апостол Андроник и Света Јунија

Свети апостол Андроник припада лику Седамдесеторице апостола. Поверовао је у Христа пре светог апостола Павла, коме је и рођак. О томе апостол Павле сведочи у посланици Римљанима, говорећи: Поздравите Андроника и Јунију, родбину моју, и моје другаре у сужањству, који су знаменити међу апостолима, који и пре мене вероваше у Христа (Рм. 16, 7). Свети Андроник беше епископ Паноније, но ипак не беше проповедник и учитељ само једнога града или једне земље, већ целе васељене, јер је као окриљен путовао по разним земљама, свуда проповедајући Христа и искорењујући идолодемонство. Помоћница му је била чудесна Јунија, која беше умрла свету и живљаше само Христу. Њих двоје приведоше многе познању истинитога Бога, и порушише идолске храмове, и подигоше свуда божанске цркве, изгонећи нечисте духове из људи и исцељујући неизлечиве болести. Блистајући тако, они обоје пострадаше за Христа, и примише двострук венац: и апостолства и мучеништва. Њихове свете мошти бише, по нарочитом откривењу Божјем, нађене у пределима Евгенијским, о чему је подробно речено под двадесет другим фебруаром.

Митрополит Амфилохије: Пећка Красница

Вјечност нас милује
Кроз Твоје чедно око
Сабор светопећких
Отаца рода мога
у њему столује
Ти којој је мачем
срце прободено
маглу земнога царства
скини са душе
Лазаревом потомству
благодатном снагом
небу га вини
из пролазног праха
Видовданом
просвети му ум
кости његове прикуј
страху Господњем
одроби робље
памћењем
Љепоте непролазне
што из Тебе сјаје
Краснице милолика
чуварко земље косовске
Обновитељко
вјечног боголика
у људима
и у сваком бићу
на земном шару
што Бога има
за безмјерну мјеру
постојања.

Пећка Патријаршија, 1993.

(Преузето из збирке песама У ЈАГЊЕТУ ЈЕ СПАС - Митрополит Амфилохије Радовић, Подгорица, Октоих, 2000.)

Свети свештеномученик Теодор, Епископ вршачки

Епископ Теодор се 1594. године нашао на челу устаника у Банату. Устаници су на заставама имали лик Светога Саве. Темишварски паша ухвати у Вршцу владику Теодора и живог га одере. Исте године донете су мошти Светог Саве из манастира Милешеве и спаљене на Врачару.