Свети великомученик Пантелејмон

Када цароваше безбожни Максимијан, свирепи мучитељ хришћана, и када скоро сва васељена беше покривена тамом незнабоштва и велико гоњење притискиваше свуда верујуће у Христа и многи исповедници пресветог имена Христовог биваху убијани, пострада за Христа у Витинијској покрајини у граду Никомидији и свети великомученик Пантелејмон.

Овај славни међу мученицима страдалац Христов родио се у том граду Никомидији од високородног и богатог оца Евсторгија и од матере Евуле. По вери отац му беше многобожац, ватрено одан идолопоклонству, а мати хришћанка, научена светој вери од прародитеља, и она усрдно служаше Христу. И тако, сједињени телесно, они беху раздвојени духовно: он приношаше жртве лажним боговима, а она приношаше жртву хвале истинитоме Богу. Родивши дете о коме је реч, они му дадоше име Пантолеон, што значи: по свему лав, јер се претпостављало да ће храброшћу бити сличан лаву. Но доцније њему би промењено име у Пантелејмон, тојест свемилостив, пошто према свима беше милостив: бесплатно лечаше болеснике и чињаше милостињу сиротињи, обилно раздајући очево богатство невољнима.

Преподобномученица Параскева – Петка

Ова преподобномученица Параскева живљаше у време цара Антонина. Она се роди у Риму од хришћанских родитеља Агатона и Политеје који ревносно држаху заповести Господње. Пошто беху бездетни они се непрестано мољаху Господу да им да једно дете. А Господ који твори вољу оних који Га се боје дарова им женско чедо, коме они на светом крштењу дадоше име Параскева, пошто се роди у петак. Од малена посвећена Богу, Параскева би од мајке своје научена хришћанској вери и одгајена у њој. А када се научи књизи, света Параскева стално читаше Свето Писмо. Бавећи се пак много у цркви, она се одаваше светој молитви.

Када светој Параскеви умреше родитељи, она све своје имање раздаде сиромасима, па се замонаши. Као монахиња она још са већим жаром ревности проповедаше веру у Христа, јединог истинитог Бога, и многе незнабошце приведе Господу Христу, иако у то време Христова вера беше крваво гоњена од римских власти. Неки злобни Јевреји оптужише свету Параскеву цару Антонину због проповедања забрањене вере, говорећи: једна жена по имену Параскева проповеда Исуса, сина Маријина, кога претци наши распеше.

Свети праведни Теодор Ушаков

Био је најсветлија тачка руске поморске историје у 18. веку, вероватно најсветлија личност руске ратне морнарице до данас. Оно што је био Суворов на копну, то је био Ушаков на мору. У исто време су ратовали за Руску империју и помагали један другога у ратним операцима на Медитерану.

Рођен је у селу Бурнаково у Јарославској губернији у скромној породици. Петнаестог фебруара 1761. се пријавио у руску морнарицу у Санкт Петербургу. После завршене обуке је послат да служи као кадет на галији у Балтичкој флоти. Године 1768. пребачен је у Донску флотилу на Азовском мору у Тангарог и био учесник Руско-турског рата од 1768. до 1774. године. Командовао је личном јахтом Катарине Друге, руске царице, а касније је командовао фрегатом и бранио руске трговачке путеве на Медитерану од британских гусара.

Успеније Свете Ане

Данас се празнује успеније Свете Ане, но њен главни празник је 9. септембра под којим је датумом написана и служба њена и житије. Света Ана беше из колена Левијева, ћерка Матана свештеника и Марије из града Витлејема. Родитељи јој имаху још две кћери: Марију која роди Саломију, и Совију која роди Свету Јелисавету, мајку Светог Јована Крститеља. После дугог и богоугодног живота упокоји се Света Ана, мајка Пресвете Богородице, у дубокој старости. Празнује се још 9. септембра и 9. децембра.

Свети мученици пребиловачки

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је у току редовног заседања спровео је потребан поступак у вези одлуке о канонизацији Светих пребиловачких и других доњохерцеговачких новомученика, коју је одлуку једногласно усвојио на прошлогодишњем заседању. Свети пребиловачки и други новомученици ће се просављати 6. августа/24. јула, како ће бити и уписано у црквени календар од идуће 2016. године.

Пре скоро 74 године, 6. августа 1941. године, локалне усташе су у јами Голубинки, у селу Шурманцима код Међугорја, убиле скоро све жене, девојке и децу из села Пребиловаца (по документима њих око 600). Мошти пребиловачких и других доњохерцеговачких новомученика извађене су из 13 јама и више других стратишта у јуну 1992. године. Од стране хрватских снага уништене су експлозивом у крипти спомен цркве која се градила у Пребиловцима.