Синодик који се чита у Недељу Православља

Годишње Богу дужно благодарање, у дан у који смо добили опет Божију Цркву са потврдом догмата православља и са пропашћу злобнога злославља.

Следећи пророчким изрекама, идући за апостолским поукама и следујући за јеванђелским повестима, прослављамо дан обновљења. Јер Исаија вели да се "обнављају острва Богу" (Ис 41:ђ, подразумевајући (под тим) Цркве незнабожаца. А цркве су не просто грађевине и украси храмова, него пуноћа (мноштво) православних, који су у њима, и песме и славославља којима они служе Богу. А и Апостол, то исто поучавајући, заповеда да „ходамо у обновљењу живота", и „ако је ко у Христу нова твар", нека се обнавља (Рм 6:4; 2 Кор 5:17). Господње пак речи, показујући пророчко стање (остварење), веле: „Беше празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима" (Јн 10:22). Било да је (то зима) духовна, у којој јудејски народ изазиваше буре и немире злочинства против општег Спаситеља, било пак да је она (физичка зима) која променом хладног ваздуха угрожава телесна чула.

Прва недеља Великог поста: Беседа и заамвона молитва

НЕДЕЉА ПРВА ПОСТА - ЧИСТА - ПРАВОСЛАВЉА

Сутрадан хтеде Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном! А Филип беше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова.

Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: Дођи и види!

Хришћански пост

Живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини. У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива „мрсном", тј. оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама. Тако у чисто посну храну спадају: хлеб, поврће, воће и разни други плодови. Посебну врсту поста представља „сухоједење", које подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране.

Епископ Јоаникије: Пост нас припрема за најприснију заједницу са Господом

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је на празник Светог великомученика Теодора Тирона, у Недјељу сиропусну, 2.марта 2014. године, свету архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови. Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранско-андријевичког и монаштво Манастира, а литургијском сабрању присуствовао је вјерни народ беранског краја.

Почетак Великог Часног поста благословио је Преосвећени Епископ Јоаникије, који је вјерницима бесједио о посту и његовом значају у животу православних хришћана. Велики спасоносни Васкршњи пост, према ријечима Владике, не треба да схватимо само као лишавање, као уздржање, него као прилику и изазов да у свој живот уведемо више реда, да оно што је Црква освештала и заповједила искористимо за наше спасење: "Свето писмо свједочи да је пост заповјеђен још у рају. Може човјек бити и у рају али му је пост потребан. Казано је "Једите од свега, али од овога не једите“, па се и човјеков пад може протумачити као преступ о заповјест о посту. Међутим, непотпуно би било ако бисмо пост свели само на тјелесно уздржање, па да тумачимо пад човјеков само на основу тога што је човјек нешто јео, јер није пост само једење или неједење, него много више и дубље од тога. То је велика наука. Тјелесни пост треба да нас научи духовном посту, тјелесно уздржање треба да уведе реда у наше мисли, да просвијетли наша осјећања, наше биће, да засвијете наши таленти које нам је Бог дао“.

Радуj се, светитељу Кримски

Изабрани светитељу Цркве Православне и исповедниче, засијавши земљи нашој у области кримској, као светозарно светило, добро се потрудивши и за име Христово гоњење претрпевши, прослављајући Господа Који те прослави, Који нам је даровао тебе новог молитвеника и помоћника, узносимо ти похвално појање: ослободи нас од свих болести душевних и телесних и укрепи нас да истински останемо у Православљу, да ти у умиљењу кличемо: Радуј се, светитељу Кримски исповедниче Луко, лекару добри и милостиви (кондак 1).

Сваки педаљ земље кримске освећен је молитвама Светог Луке, мученика и исповедника, Архиепископа кримског и симферопољског, лекара добро и милостивог.