Др Зоран Крстић: Црква као место изражавања љубави према ближњима

Предавање на тему Црква као место изражавања љубави према ближњима, протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, предавач на Православном богословском факултету у Београду и ректор Богословије „Св. Јован Златоусти“ у Крагујевцу, одржао је 24. децембра 2009. године у крипти београдске цркве св. Марка.

Митрополит Иларион: „Постоји ли будућност у нерелигиозном друштву?“

„Црква помаже човеку да нађе смисао живота. Сматрам да је у данашње време отсуство смисла живота, основна болест младог човека.“

Данас су међу младима популарне идеје оца Александра Шмемана о отвореном карактеру Литургије. Шта Ви лично мислите о служењу Литургије са отвореним Царским Дверима, гласним читањем светих молитава, читањем Светог Писма на руском језику?

Православље у Италији

Разговор са оцем Амвросијем Касинаском (Cassinasco), православним Италијаном

Уколико је било могуће да човек живи као православан у Римској империји, или да живи у неким врло екстремним муслиманским земљама, у комунистичким ригидним режимима, мислим да је могуће бити православан и у Европској Унији.

Са оцем Амвросијем Касинаском (Cassinasco), православним Италијаном чија се парохија Светог Максима Торинског, првог епископа града Торина из 4. века, налази у Торину, под јурисдикцијом Московске Патријаршије, разговарали смо о православљу у Италији и о савременим тенденцијама у црквеном животу ове нама блиске земље.

Свети Деспот Стефан Лазаревић (1389-1427)

Средњовековно раздобље српске историје било је плодно култовима националних светитеља. За Србе је то било време цивилизацијске равнотеже, одавно окарактерисано као златно доба црквено-народне историје. Тада се на првом месту Света Лоза Немањића, потомство Св. Симеона Мироточивог бринуло о напретку како Цркве, тако и државе. Идеал црквено-државне симфоније на тлу Европе средњег века нигде није тако достигнут као у Србији.

Владари су браниоци Цркве, њени помагачи, закони се доносе на добробит хришћанства. Треба истаћи да никада у историји средњовековне Србије није дошло до сукоба државних власти са представницима црквене јерархије.

Са друге стране, у Византији то није случај, јер су тамо чести примери цезаропапистичких тенденција владара и негирања аутономије Цркве, односно њених духовних надлежности.

Архимандрит Гаврило Вучковић: Eлектронска безбедност - шта да заиста обезбедимо?

Људи, а међу њима чак и понеко духовно лице, надахњујући се духом овог времена и губећи се у неразумним размишљањима о биометријским пасошима и о жигу звери, запостављају суштинска верска и животна питања

Оно о чему се у једној заједници највише говори, често јесте управо оно што највише недостаје. Ово би се могло односити и на електронску безбедност и уопште на сигурност данашњег човека у било шта што је даље од сутрашњег дана. Људи данас много страхују од тога да ли је њихова приватност осигурана у случају да имају биометријске личне карте и пасоше, а често се питају да ли већ живе у неком свету потпуне контроле преко камера и електронских справа и да им већ није ударен жиг звери. Престрављени су због могућих злоупотреба од стране несавесних појединаца из полиције, државне администрације или криминалних група, а неретко верују у космичку заверу више него у Бога. Злоупотреба је било одувек, као што је крадљиваца и фалсификатора увек било, па и онда када се код личне карте пре једног века састојао само од неких одштампаних бројева и када водени жиг није постојао, већ је био обичан печат који је свако могао да копира.