Епископ бихаћко-петровачки Хризостом: Помозите свима колико можете како би чињењем добрих дјела ваш пост потврдили својим човјекољубљем

Драга у Христу Господу дјецо духовна,

Велики и часни пост, или како га још називамо Васкршњи пост и света четрдесетница,  је духовно-физички процес повезан са  временским периодом од 40 дана прије Васкрса. Васкрс је највећи и најзначајнији празник наше вјере и наше Цркве! Васкрс је божанска побједа ЖИВОТА над смрћу, БОГА над сатаном, ВРЛИНЕ над гријехом. Васкрс је наша ЗАЈЕДНИЦА са Васкрслим Христом. У ту и такву БОЖАНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ морамо ући достоји, очишћени и опрани од наших гријеха, страсти и порока. Зато нам је Господ преко Цркве своје свете дао овај ПОСТ као средство очишћења и припреме за заједницу са Богом, са Христом Васкрслим.

Недеља праштања

Последњи дан пред почетак Великога Поста Црква од давнина назива „Недељом праштања". На тај дан у црквама се читају Христове речи: „ Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески опростити вама ваша прегрешења". Тога дана увече, уочи самог почетка Великог поста, у храмовима се врши обред узајамног праштања и ми - мирећи се једни са другима - улазимо у пост, у период очишћења, продубљења и освећења наших живота.

Савест човека јесте та тајанствена дубина наше свести из које нам долази осећање кајања и та снажна чежња за очишћењем, обновом и променом нашег живота. И управо то осећање кајања, тај глас савести јесте оно што нас води ка првом кораку на путу очишћења, ка жељи да опростимо и да нам буде опроштено, ка тој „недељи праштања". Зашто?

Архиђакон Јустин: О преподобном Прохору Пчињском

Духовно вече посвећено преподобном Прохору Пчињском одржано је 5. марта 2013. године у Амфитеатру цркве Лазарице у Крушевцу. Предавач је био архиђакон Јустин, сабрат манастира Светог Прохора Пчињског.

Протосинђел Венијамин (Ковачић): Света тајна исповести

Свету тајну исповести дефинише православна литургика као Тајну покајања, којом се човек чисти од грехова учињених после крштења. Исповест је, дакле, свештена радња у којој свештеник Цркве силом Духа Светога отпушта и разрешава хришћанина од грехова, које он исповеди и за које се каје. На ово упућују и саме Христове речи изговорене Његовим ученицима у јеванђељу по Јовану: „И ово рекавши, дуну и рече им: Примите Духа Светога! Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су“ (Јн. 20,22).

Уосталом, и само Јеванђеље Христово почиње речима о покајању, а оно  и у целини говори о љубави Божијој према грешнику. Будући да је Црква у свету - Тело Христово, кроз њу Христос у сваком времену поручује: „Јер нисам дошао да зовем праведнике, но грешнике на покајање“ (Мт.9,13). Љубав Божија према људима је, дакле, основ и смисао Оваплоћења Христовог, али и позив човеку, а пре свега свештенику, да се угледа на Бога и на љубав Његову, на љубав и самилост према грешнику. Будући да је и главни задатак свештеника да исправља грешника на путу спасења,  он сам мора да пође од љубави Божије и да свагда буде спреман да таквог човека увек загрли и да му помогне.  

Епископ Иринеј: Службе као благодатни дарови у најранијој историји Цркве

У оквиру циклуса предавања Служење и различите службе у Цркви, Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј беседио је 28. фебруара 2013. године пред слушаоцима сабраним у свечаној дворани Задужбине Душана Радића у Суботици, на тему Службе као благодатни дарови у најранијој историји Цркве.