Свети Архистратиг Михаил и остале Силе небесне бестелесне

Вас, вође небеских војски, ми недостојни увек молимо, да нас заштитите својим молитвама, као заклоном крила своје бестелесне славе, чувајући нас који пред вама падамо и усрдно вапијемо: избавите нас од беда као вође небеских сила. (Тропар, глас 4)

Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. Но то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима називаху створитељима васцелог видљивог света. Лаодикајски помесни сабор који беше на 4 или 5 година пре I Васељ. Сабора, својим 35. правилом одбаци поклоњење ангелима као боговима и установи правилно поштовање ангела. У време пак Силвестра папе римског и Александра патријарха александријског (из IV в.) би установљен овај празник Архистратига Михаила и прочих Сила небесних у месецу Новембру. Зашто баш у Новембру? Зато што Новембар представља девети месец после месеца Марта. У месецу Марту сматра се да је било створење света. А девети месец после Марта узет је због 9 чинова ангелских, који су најпре створени. Св. Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, онога апостола, који се уздигао до у треће небо, описао је ових 9 чинова у књизи „О небесној Јерархији". Ти чинови су следећи: шестокрили Серафими, многоочити Херувими и богоносни Престоли, Господства, Силе и Власти, Начала, Архангели и Ангели. Војвода целе војске ангелске јесте архистратиг Михаил. Када је сатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао собом у пропаст један део ангела, тада је Михаил устао и узвикнуо пред неотпалим ангелима: вонмемъ! станемъ добрэ, станемъ со страхомъ! И све небесне војске верних ангела громовито су запојале: свјат, свјат, свјат Господ Саваотъ исполнъ небо и земля славы твојеја!! (Види о архангелу Михаилу Ис. Навина 5, 13-15; св. Јуде 9.) Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима, и свих укупно светој вољи Божјој. Сваки народ има свога ангела хранитеља, а осим тога и сваки хришћанин има свога ангела хранитеља. Треба се увек сећати да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у присуству свога ангела хранитеља. А на дан Страшнога Суда сабраће се све огромно мноштво ангела небесних светих око престола Христова, и пред свима њима објавиће се дела, речи и помисли свакога човека. Нека би нас Бог помиловао и спасао молитвама св. архистратига Михаила и прочих небесних сила безтелесних. Амин.

Владика крушевачки Давид: Виђење Цркве

Светосавски дом Саборног храма у Нишу у вечерњим сатима 18. новембра 2012. године био је место сабрања клира и верног народа града Ниша и Крушевца. Жива реч коју је у Ниш донео предавач Преосвећени Владика Давид oживотворила је слушаоце и отворила духовни вид за виђење Цркве Христове очима протопрезвитера Николаја Афанасијева, на основу чијег учења је Владика крушевачки Давид изнео ово божанствено предавање.

Беседа светог Григорија Паламе посвећена светом великомученику и чудотворцу Димитрију Мироточивом

1. Мени су веома цењени пријатељи Твоји, Боже, веома се укрепише почеци њихови (Пс. 138; 17), ускликује Давид, најбожанственији међу псалмопојцима који су од века постојали. У апостолском збору началници су они што су названи првоврховнима, међу пророцима они што су названи боговидиоцима, а у васцелом сабору преподобних они који су, сагласно обећању заједничког Спаситеља, названи Великима. Сагласно томе, и у збору Христових мученика началници су они што су названи великомученицима. Међу њима посебно сија и издваја се испред осталих онај којега данас посебно опевамо и прослављамо, наш сународник и заштитник нашег града, велико чудо васељене, велики украс Цркве, у свему изврсни и чудотворни Димитрије Мироточиви. Ако је он међу мученицима исто што и велико светило међу звездама, имајући у себи реч вечног живота и будући озарен богосјајним лучама и друге озарујући, како онда да не буде причастан и пророчкој благодати? Ако је пак обасјан пророчком силом, зар ће га неко сматрати недостојним апостолског и учитељског служења и превасходства? Зар је онда он, будући украшен таквим даровима, лишен подвижништва преподобних и живота обасјаног њиховим примером? Наравно да није! Неке следећи, са некима се изједначујући, неке превасходећи а неке и по много чему превазилазећи, он је један међу малобројнима који су достигли савршенство, имајући у себи сабране све дарове, и, како ће касније уз помоћ Божију ово слово показати, удостојио се да пожање све оне похвале које свима (светима) доликују.

Житије Светог Великомученика Димитрија Солунског Чудотворца

У време када су јата хришћанских душа, убељених мученичком крвљу, свакодневно узлетала у вечна обиталишта Царства небескога, војвода солунски и његова благочестива супруга беху тајни хришћани. Богољубљем и човекољубљем задојише и свога сина јединца, Димитрија. По њиховом упокојењу, мудрог, храброг, лепог и богатог младог Димитрија цар Максимијан постави за царског намесника васцеле солунске области, посебно му наредивши да у том делу царства побије све хришћане.

Беше то доба многобожачких царева и прогона Цркве Христове. Пријатељ цара Максимијана, цар Диоклецијан, 303. године наредио је рушење цркава и спаљивање светих књига, лишавање хришћана грађанских права, службе, части, заштите закона, а ослобођени робови губили би слободу уколико би и даље исповедали Господа Христа.

Протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић: Литургијски живот у Цркви

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, у четвртак 1. новембра 2012. године, у Народној библиотеци у Бачкој Тополи одржана је осма духовна трибина у организацији Црквене општине бачкотополске. Предавање на тему Литургијски живот у Цркви одржао је протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду и духовник у цркви Ружици на Калмегдану. Проф. др Владимир Вукашиновић, уз многобројне примере из свакодневног живота, верном народу је приближио литругијски живот у Цркви, а на основу његовог вишегодишњег свештеничког службовања и рада на факултету.