Свети Деспот Стефан Лазаревић (1389-1427)

Средњовековно раздобље српске историје било је плодно култовима националних светитеља. За Србе је то било време цивилизацијске равнотеже, одавно окарактерисано као златно доба црквено-народне историје. Тада се на првом месту Света Лоза Немањића, потомство Св. Симеона Мироточивог бринуло о напретку како Цркве, тако и државе. Идеал црквено-државне симфоније на тлу Европе средњег века нигде није тако достигнут као у Србији.

Владари су браниоци Цркве, њени помагачи, закони се доносе на добробит хришћанства. Треба истаћи да никада у историји средњовековне Србије није дошло до сукоба државних власти са представницима црквене јерархије.

Са друге стране, у Византији то није случај, јер су тамо чести примери цезаропапистичких тенденција владара и негирања аутономије Цркве, односно њених духовних надлежности.

Архимандрит Гаврило Вучковић: Eлектронска безбедност - шта да заиста обезбедимо?

Људи, а међу њима чак и понеко духовно лице, надахњујући се духом овог времена и губећи се у неразумним размишљањима о биометријским пасошима и о жигу звери, запостављају суштинска верска и животна питања

Оно о чему се у једној заједници највише говори, често јесте управо оно што највише недостаје. Ово би се могло односити и на електронску безбедност и уопште на сигурност данашњег човека у било шта што је даље од сутрашњег дана. Људи данас много страхују од тога да ли је њихова приватност осигурана у случају да имају биометријске личне карте и пасоше, а често се питају да ли већ живе у неком свету потпуне контроле преко камера и електронских справа и да им већ није ударен жиг звери. Престрављени су због могућих злоупотреба од стране несавесних појединаца из полиције, државне администрације или криминалних група, а неретко верују у космичку заверу више него у Бога. Злоупотреба је било одувек, као што је крадљиваца и фалсификатора увек било, па и онда када се код личне карте пре једног века састојао само од неких одштампаних бројева и када водени жиг није постојао, већ је био обичан печат који је свако могао да копира.

Чудотоворна Икона Пресвете Богородице Тројеручице

Необично је видети хиландарске монахе како прилазе икони твојој као Игуманији и од ње узимају благослов за своја послушања. О, Свеблага, као што њих милостиво примаш и благосиљаш, тако и нас недостојне немој лишити свога материнског милосрђа и старања, примивши милостиво молитве наше које пред Светом иконом твојом узносимо. Осени нас својим благодатним благословом, избави нас од сваког јада и чемера и научи нас да богоугодно певамо Троједином Богу: Алилуја!

Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом Тројеручицом.

Епископ бачки Иринеј: Беседа на Петровдан 2011.

Празник Светих славних и свехвалних првопрестолника и првоврховних апостола Христових Петра и Павла свечано је прослављен у катедралној цркви у Новом Саду.

Литургијско славље предводио је Његово Преосвештенство Епископ бачки  др Иринеј. 

Преузмите звучни запис Владикине беседе.

Извор: Епархија бачка

Архимандрит Тихон: „Дођи!“ (Отк 22,17)

Мира неће имати нико ко негира спасење других и негира благодат Божију и хули на нашу Свету апостолску помесну Цркву. Такво размишљање човеку не да мира, а без мира нема спасења. Такав ум „постаје игралиште ђавола, по којем ђаво игра своја кола...“
 

ЧЕКАЊЕ

У име Оца и Сина и Светога Духа,

На данашњи празник Христос Бог се вазнео на небо и сео с десне стране Бога Оца. Дела Апостолска преносе како су анђели рекли апостолима: „Овај Исус који се од вас узнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видесте да одлази на небо“ (Дела 1,11).Од тог догађаја до дан данас ми чекамо да опет дође Господ у слави. Ово чекање исповедамо како у молитвама тако и у нашем Символу вере: „Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.“ Иако су од тада прошли векови (скоро две хиљаде година) Он још увек није дошао те га ми чекамо. Али ми не чекамо пасивно већ на један посебан начин. Какав је то начин?