О Великом Посту

Најсвјетлије, лијепо, поучно и узбудљиво вријеме у Православном календару је период Великога поста и Пасхе. Зашто и како треба постити, колико често посјећивати храм и причешћивати се у вријеме Великог поста, какве су особености богослужења у овом периоду?

Понеке одговоре на ова као и друга питања о Великом посту читаоц може наћи у продужетку (текста). Овај материјал је састављен на основу неколико публикација посвећених разним странама нашег живота у Великом посту.

Свети Симеон Дајбабски

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном прољећном засједању 2010. године прибројао је реду Христових Светитеља Светог Симеона Дајбабског. Свети Симеон је рођен 1854. године на Цетињу, у доњокрајском братству Поповића као Саво. Основно школовање завршио је на Цетињу. Касније се образује у Кијевској Богословији, а потом и у тамошњој Духовној академији, надахњујући се животима и подвизима оснивача и преподобних отаца Кијевске Лавре.

У Кијеву је замонашен у рукоположен у чин јеромонаха, а 1888. године враћа се на Цетиње, гдје му је одређена служба Божјег служитеља у манастиру Светог Николе на Врањини, а годину дана касније и у манастиру Острогу, гдје је био и предавач у тамошњој монашкој школи, коју је покренуо Митрополит Митрофан Бан.

Недеља четврта поста - средопосна

И одговарајући један из народа рече: Учитељу, доведох теби сина свога у коме је дух неми.
И кад год га ухвати ломи га, и пену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да га истерају; и не могоше.
А он одговарајући рече: О роде неверни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
И доведоше га њему; и кад га виде дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
И упита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас.
А Исус му рече: Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује.
И одмах повикавши отац детета са сузама говораше: Верујем, Господе, помози мојему неверју!

А Исус видевши да се стече народ запрети духу нечистоме говорећи му: Душе неми и глухи, ја ти заповедам, изиђи из њега и више не улази у њега!
И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи говораху: умрије.
А Исус, узевши га за руку, подиже га; и устаде.
И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истерати?
И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеде да ко дозна,
Јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човечији бити предан у руке људи, и убиће
а, и када га убију, трећег дана васкрснуће.

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: Смисао поста

Пост је саставни дио црквеног живота и зато је наша духовност незамислива без неке врсте уздржања. Човјеку, који је тек почео да се укључује у живот Цркве намећу се бројна питања, међу којима и она која се односе на уздржање од јела и пића и на смисао дугих, вишесатних молитви у богослужењима током Свете Четрдесетнице. Природно је стога, да неко размишља да ли су ти обреди, као остатак неких прошлих времена, превазиђени и може ли модеран човјек на неки други начин исказати своју вјеру у Бога, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

“Темељно питање хришћанске вјере и уопште православне духовности јесте како човјек, људско биће које ствари посматра на основу искуства, може да има икакву везу са Господом Богом Кога не види. Људе видимо, чујемо и са њима градимо неки однос, али како можемо да општимо са Богом Кога не видимо и има ли смисла тежити да радимо нешто што није засновано на искуству. Свети Петар Цетињски Чудотворац је Светитељ и Чудотворац, управо зато и једино због тога, што се он у свом животу није руководио оним што види, него нечим што је изнад онога што може да види и искуси“, рекао је у уводном слову отац Гојко.

Патријарх Павле: Да не будемо робови греха!

Две су слободе, браћо и сестре, и два ропства. Једно је слобода ова светска, овога света, а друга је слобода греха. Једно је, дакле, ропство у овом свету од људи злочинаца, и уопште од оних силника овога света, а друго је ропство од греха.

Сигурно је да смо ми и тела, да смо и земаљски, и треба нам слобода у овоме свету. Колико је за наш народ и за друге правдољубиве и истинољубиве народе, потребна слобода! Али ми смо и душе и за нас је потребна слобода од греха. Она прва слобода, као и живот, проћи ће и пролази. Али слобода греха, слобода праведника никада, и она нас уједињује са свима светима у Царству Небеском.

Водити рачуна дакле да не будемо робови греха. Ви знате и по себи и по другима какво је то ропство. Најмање, да тако кажем, страсти које добијемо - колико је то ропство! Узмите само пушача, пијаницу, да не говоримо о другим гресима, блуду и злочинима. Колико је то и какво робље!