Архимандрит Тихон: „Дођи!“ (Отк 22,17)

Мира неће имати нико ко негира спасење других и негира благодат Божију и хули на нашу Свету апостолску помесну Цркву. Такво размишљање човеку не да мира, а без мира нема спасења. Такав ум „постаје игралиште ђавола, по којем ђаво игра своја кола...“
 

ЧЕКАЊЕ

У име Оца и Сина и Светога Духа,

На данашњи празник Христос Бог се вазнео на небо и сео с десне стране Бога Оца. Дела Апостолска преносе како су анђели рекли апостолима: „Овај Исус који се од вас узнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видесте да одлази на небо“ (Дела 1,11).Од тог догађаја до дан данас ми чекамо да опет дође Господ у слави. Ово чекање исповедамо како у молитвама тако и у нашем Символу вере: „Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.“ Иако су од тада прошли векови (скоро две хиљаде година) Он још увек није дошао те га ми чекамо. Али ми не чекамо пасивно већ на један посебан начин. Какав је то начин?

Бескрајна хроника чуда

СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ (1896-1966), БЕОГРАДСКИ ЂАК, ЗАШТИТНИК НОВИНАРА

Један је од највећих православних светитеља у XX веку. Избегавши као руски племић пред револуционарним терором 1917, у српској престоници је студирао богословију и издржавао се радећи као колпортер. Замонашен је 1926. у Миљковом манастиру, на Морави, а за епископа рукоположен 1934. у Београду. „Ако хоћете да видите живог светитеља, онда отидите у Битољ, код оца Јована", говорио је о њему Николај Велимировић, тада епископ охридски.

Свети Јован Шангајски: Бдите!

Стојте непрестано на духовној стражи, јер не знате када ће вас Господ позвати к себи. У своме земаљском животу будите спремни свакога минута да му положите рачун. Чувајте се да вас враг не улови у своју мрежу и не обмане, приморавши вас да паднете у искушење. Свакодневно испитујте вашу савјест, провјеравајте чистоту ваших намјера и ваших мисли.

Син неког цара био је веома рђав човјек. Не надајући се његовој поправци, отац га осуди на смрт, али му остави мјесец дана да се за њу припреми. После мјесец дана отац позове сина. Примјети да се он потпуно измјенио. Лице му је смршало и изборало се, цијело тијело је осјетно страдало.

"Сине, што си се тако промијенио?" упита отац.

Јеромонах Атанасије (Јевтић): На Јадовном на Велебиту

Из Плашкога, преко Плитвица, Врховина и Оточца кренули смо ка Госпићу и Јадовном. И најзад, трећег дана нашег хаџилука, ево нас на Јадовном.

Јадовно. Пут из Госпића према Јадовном води најпре асфалтном цестом према Брушанима и Карлобагу. После једно 7-8 км скреће се десно у село Трновац, на месту где скреће и камени пут за Смиљане, родно место Николе Тесле, такође многострадално српско село под Велебитом као и бројна друга села у Лици.

Мало хрватско село Трновац налази се у самом подножју Велебита, непуна 2 км од пута Госпић – Карлобаг. Непосредно иза њега почиње успон обронцима Велебита до Јадовног.

Интересантно је запазити да се на излазу из Трновца ка Велебиту налази римокатоличка црква „Госпа од седам жалости“, а изнад ове степенасти „Крижни пут“, управо крај пута за Јадовно. Чудна и несвакидашња симболика! Жалости и патње Мајке Божје због крстоносног пута Сина Њеног. И оних, додали бисмо, који тим крсним путем пођоше на Јадовно многожалосно. Да ли је ова црква случајно тако названа или је код честитих римокатолика овога краја, хотимице или нехотице, проговорила савест хришћанског састрадавања са прогнанима правде ради и сатеранима недужно и невино у бездане јаме Јадовна? Било шта да је, пророчка симболика овог храма Богоматере Распетога Христа, као и само име Јадовно, говоре већ много сами по себи.

Свети Николај Жички: Видовданска беседа 1951. године

Хтео бих да вам говорим о великом дану, Видовдану. Великом, јер је Видовдан – светлост, а не мрак; светлост срца, ума и патриотизам. Видовдан није низина него висина

Видовити пророци гледајући тајне небесног света, били су ужаснути. Тако Исаија кад виде, повика: „Јаох мени, погибох“. Језекиљ и Данило: „… и кад видјех и чух падох изван себе ничице на земљу“. А Јован Јеванђелист видевши Исуса у небесној слави и красоти као младића са лицем сјајним као сунце и очима као пламен огњени, вели за себе:“И кад га видјех, падох к ногама његовијем као мртав“.

Велики видици уносе страх у људе, и тај страх чисти душе. Они који су гледали велике видике божанских тајни, гадили су се ситничарских дела људских. Као кад би неко видео огроман пожар, слично оном што ми данас гледамо на ивици Азије, у Кореји, а потом спустимо поглед на кратковиде суседе своје како се коцкају и свађају око ситне добити. То је доводило далековидне пророке до страховите јарости. И они су својим речима, као огњем, жегли људе, да би им пробудили савест и отворили очи за оно што је велико и главно.