Хришћански свет

Да ли се мир још може очувати?

Да ли ми стојимо 100 година након почетка Првог светског рата поново пред катастрофом? Ово питање дубоке забринутости је формулисао бечки кардилан Кристоф Шенборн у издању листа "Heute" у својој колумни (екслузивној рубрици) која се објављује свакога петка, а која је посвећена теми „бесмисленог убијања“. И данас, вели кардинал,“на многим местима овог света експлодира насиље“.

Француска нуди азил ирачким хришћанима

Француска је изјавила да је спремна да прихвати хришћане из северног Ирака којима су исламски екстремисти, који владају овoм облашћу, поручили или да прихвате ислам, или да плаћају верски порез или да се суоче са смрћу.

Француски министри спољних и унутрашњих послова изјавили су у заједничкој изјави за штампу у Паризу, 28. јула, да „смо спремни, ако  они желе, да им омогућимо азил на нашој територији.“

Конгресмен критикује Обаму због геноцида над хришћанима у Ираку

Републикански конгресмен из Вирџиније Френк Волф оптужио је Обамину администрацију што игнорише геноцид над ирачким хришћанима, рекавши у четвртак да се „управо брише хришћанство какво познајемо у Ираку“.

„Сматрам да је геноцид оно што се дешава хришћанској заједници у Ираку,“ рекао је у говору у Представничком дому. „Такође сматрам да је то злочин против човечности. Где је Запад? Где је Обамина администрација? Где је Конгрес? Тишина је заглушујућа.“

Ово је други пут ове недеље да је републиканац Волф ово питање изнео у јавност. У уторак је подсетио председника да су чланови Конгреса у јуну упутили писмо у име двеју странки у коме траже да америчка власт „активно сарађује са ирачком централном владом и са курдистанском регионалном владом и даје приоритет додатној подршци за безбедност угроженог становништва, посебно ирачке древне хришћанске популације,“ -  позив који он још није послушао.

Папа о Првом светском рату: Историјске грешке не смеју се поновити

Папа о Првом светском рату: Историјске грешке не смеју се поновити

Ватикан 27.07. 2014. – Поводом стогодишњице избијања Првог светског рата Папа Фрања је изјавио да се грешке из прошлости не смеју поновити. Штавише, из историје се мора стално учити и „давати предност миру стрпљивим и храбрим дијалогом“, рекао у недељу на подневној молитви у Ватикану. Папа је подсетио на свога давног претходника Бенедикта XV (1914-1922) који је за овај рат рекао да је „бесмислено мрцварење“. Истовремено је истакао да су за решење садашњих сукоба на Блиском истоку, у Ираку и Украјини неопходни трезвеност и дијалог.

Исламисти претворили у џамију Саборну цркву у Мосулу

Припадници организације „Исламска Држава Ирака и Леванта“ (ИДИЛ) уклонили су крстове са свих 30 цркава и манастира у Мосулу и претворили сиријску саборну цркву у џамију, саопштава Седмица.Ру позивајући се на Асирску међународну новинску агенцију. Исламисти из ИДИЛ заузели су други по величини град Ирака у јуну и обавезали хришћане да плаћају џизију – специјални порез на веру, да напусте град или пређу у ислам.

Група џихадиста сада управља са 40% територије Ирака и 30% у Сирији. У новинском чланку под насловом „Калифат суровости“, који је објављен на насловној страни званичног гласила Ватикана „L’Osservatore Romano“, лидер организације ИДИЛ Абу Бекр ел Багдади наредио је да све жене и девојке на територији која се налази под његовом контролом буду подвргнуте обрезивању. Ватикански лист је такође саопштио да су лидери из ИДИЛ раније наредили „да породице дају девствене девојке џихадистима за жене“ и увели у школама и вишеобразовним установама полну сегрегацију.

Асирски Православни Патријарх: „Мосул се мора повратити“

„Мосул се мора повратити“, рекао је сиријски православни Патријарх Јефрем II на конференцији за штампу на којој је осудио етничко чишћење од стране тзв. Исламске Државе Ирака и Леванта, у долини Ниниве. Патријарх захтева да поједине државе престану да наоружавају ове групације и најавио да ће делегација источних Цркава отићи у Уједињене нације и посетити светске престонице у овом циљу. „Мосул се мора повратити!“ „То је наша колективна дужност, а нарочито Ирака“. „С наше стране хоћемо да се обратимо Уједињеним нацијама и Комисији за праћење људских права и замолимо их да делују у складу са Повељом за коју тврде да је поштују. Од Запада не тражимо више него да поштује начела Повеље, а не да их примењује селективно, већ у зависности од држава и социјалних група.“