„Желим овом приликом да позовем г. Милоша Вучевића да, у име председника Републике Србије г. Александра Вучића, прими једно скромно признање, али то је највише што Епархија будимљанско-никшићка може да да – орден Светог Георгија Победоносца I реда, јер овим показујемо јединство српског народа. Све оне границе које нас и са истока, и са запада, и са севера одвајају од наше браће, и данас и ранијих векова, наши су преци умели да прелазе и поништавају, да их не рачунају ни у шта. Иако стоје ту, ми некако треба да их учинимо - својим заједништвом, љубављу и саборношћу - невидљивим и безначајним, јер ми смо један народ и један простор, једна крв, једна вера, браћа, чеда Светог Саве“, поручио је Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије на освећењу новоподигнутог храма посвећеног Светом Сави, првом Архиепископу и просветитељу српском, у селу Дапсиће код Берана 19. јула 2025. године, на празник Преподобног Сисоја Великог. 

Храм су освештали, а затим у њему служили свету Литургију високопреосвећена господа митрополити милешевски Атанасије и будимљанско-никшићки Методије, уз саслужење више свештеника и свештеномонаха и молитвено учешће многобројног верног народа.

После читања светог Јеванђеља беседио је митрополит Атанасије, честитајући сабрање и чин освећења храма:

„Подигли сте дом Богу живом и уредили место где ћемо се сусретати са Богом и једни са другима, где ће љубав према Богу и љубав међусобна узрастати још више, где ћемо се хранити храном небеском. Читамо из ове божанске књиге, из светог Јеванђеља, како Бог у својој премудрости налази најпогодније начине да додирне и да се дотакне чак и оних који настоје да побегну од Њега, а нарочито настоји и успева да додирне оне који Њему иду у сусрет. Ту одмах имамо у виду и вас, јер када се иде у сусрет, када се одговара Богу на Његово настојање, онда сигурно долази до остварења тог заједништва. Цела историја сведочи о Божјој љубави, која се показала не само у стварању ове предивне творевине света, него и у промишљању о њему. Бог нам помаже преко својих служитеља, дотиче се нас преко оних који су се и сами Њега дотакли и, ето, нашао је Он у роду нашем неког, и то више њих, својих верних слугу који су се Њега дотакли, са Њим поживели, на Њега се угледали, по Његовом лику, по Његовом обрасцу и начину себе обликовали, и онда, даље служили нама и нашем спасењу. Такав је Свети Сава, српски просветитељ, родитељ, путеводитељ, старатељ, који даје плодове свог успешног врлинског живота у свим временима и на свим просторима земље. Плодови његовог боголиког и богоугодног живота распростиру се по свим земљама света и свим народима и, ево, он ће бити присутан и јесте присутан и на овом месту преко верних служитеља својих. Ово је место где ћемо и ми настојати да постигнемо све духовне плодове“, казао је митрополит Атанасије, додајући да су, на првом месту од тих духовних плодова љубав и вера како никакав ветар овај народ не би одвојио од Оца небеског.
 
„Цео свет је у великим искушењима. Шта га може умирити? Шта га може уцелити, устабилити? Може ли оружје? Може ли оно што разара донети стабилност? Апостоли Христови, верујем да имају шта успешније препоручити. Апостоли Павле и Јован, на пример, највише говоре о љубави као средству оздрављивања. Ако би и све постигао, по апостолу Павлу, а ако не бисмо имали љубав нисмо успели. На овом месту бићемо позивани да јачамо у вери и љубави. Љубав подразумева и праштање. Љубав подразумева и незамерање. Читасмо данас у нашим молитвама како је Бог на основу вере човекове чинио да његово срце, срце човека, буде способно да смести у себе и брата и цео свет, да буде широко као океан. И овај храм ће бити место где ћемо све то постизати. Овде ћемо бити подсећани на лик најсавршенијег између нас, на најсавршенији образац, на лик Светог Саве, првог Архиепископа српског, просветитеља, учитеља, путеводитеља. Кад год и помислимо на овај свети храм, а посебно кад уђемо у њега, нарочито онда, добијаћемо подстицај од њега. Он ће се све време молити за нас да успевамо да примењујемо Јеванђеље Христово. Питасмо се шта може стабилност свету обезбедити. Знамо, засигурно, примењивање Јеванђеља Христовог. Нека би нас Бог оспособио за потпуно испуњење заповести Христових и да тако доприносимо свету. Честитамо на овом успешном делу и све молитве које овде будемо узносили да буду од Бога, молитвама Светог Саве и свих светих, прихватане и испуњаване. Христос посреди нас!“, поручио је Високопреосвећени Митрополит милешевски г. Атанасије.  

На крају свете Литургије сабранима се архипастирском беседом обратио Високопреосвећени Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије, поздрављајући срдачном добродошлицом митрополита Атанасија, госте сабрања, међу којима г. Милоша Вучевића, изасланика Председника Републике Србије, представнике држане власти и локалне управе Берана: 

„Драги Владико, брате и оче и учитељу, Митрополите милешевски Атанасије, добро дошао у ово благословено село Дапсиће, у овај град Беране, у Црну Гору, међу свој српски народ, Рашку земљу, који нам доносиш благослов гроба Светог Саве из манастира Милешеве. Овде си домаћин, свој на своме, као што је Свети Сава овде домаћин у овом новоосвештаном храму њему посвећеном, а у славу Божју.

Поштовани и драги изасланиче Председника Републике Србије г. Милоше Вучевићу, добро дошао међу свој српски народ да покажете још једном да су Срби једно, да се слажу, да су у заједништву и заједници и сада када нам је тешко, али и у оним другим временима кад дођу, ако Бог да, кад буде мало боље и слободније. Поготово, говорим за нас овде. 

Представници државне власти Црне Горе, министри, браћо, председниче Општине Беране г. Ђоле Лутовац, добро дошао овде, а ти си овде поникао и ово је твоје место и село; овде су ти преци одрастали, Богу се молили, ти њиховим путем ходиш и благо овом граду што си на његовом челу.

Добро дошла председнице СО Беране гђо Видо Ивановић и сви ви народни прваци са свих страна сабрани, браћо и сестре, драга децо Божја!

Каже Свети Сисоје Велики, који се данас прославља, заштитник деце - као што је и Свети Сава, коме је овај храм посвећен, заштитник свих Српчади и свих нас Срба где год да се налазимо, с краја на крај васељене, као деце његове и чеда његових, Светосаваца малих - дакле, Свети Сисоје каже: Шта се год деси у животу, било какво искушење, треба да то прихватимо као вољу Божју и да знамо и да говоримо да се то десило због наших грехова, а све добро што се деси у нашем животу, понавља Свети Сисоје, каже да то припишемо промислу и доброти Божјој. Данас, на данашњи дан, овде, на овако дивном пропланку и благословеном, ведром и сунчаном дану, Бог нам је дао да ово село добије жртвеник Божји, престо Божји, нешто најлепше што се може десити и даривати једном месту, једном крају и једном народу“, рекао је владика Методије и додао да се на престолу Божјем савршавају свете тајне претварања хлеба и вина у Тело и Крв Христову и то је највеће чудо, веће од чуда стварања и настанка света. 

„У настајању света Творац васпоставља своју творевину, а на светој Литургији, коју ми одслужисмо у овом храму, на освештаном жртвенику и престолу Господњем, савршава се веће чудо, јер се твар претвара у само Тело и Крв Христову, твар коју ми приносимо Христу Богу нашем Творцу и Оцу небеском и Духу Светом, говорећи: Твоје, мислећи на хлеб и вино које нам је дао и никад не заборављајући да све плодове које добијамо у свом животу Он је виновник и дародавац и Њему једином треба благодарити. Без обзира колико се ми око тог посла трудили без Њега нема ништа, а то је наш народ знао“.

„Зато свештеник испред целог народа узноси предложене дарове и говори: Твоје од Твојих, јер смо ми Његови, Теби приносећи ради свих и за све, за целокупни род људски, за целокупну творевину Божју с краја на крај васељене. Дапсићи су добили храм Божји, освештан и посвећен ником другом до Светитељу Сави, првом српском Архиепископу, који је цели свој живот имао само једну жељу, једну мисао и једну молитву: да мири браћу као што је мирио своју рођену браћу Вукана и Стефана над моштима Светог Симеона Мироточивог, њиховог оца, великог жупана Стефана Немање, без кога не би било ни Светог Саве, ни Светог Стефана Првовенчаног, Краља српског, ни све светородне династије Немањића и свих племенитих Срба и Српчића и витезова духа до данашњег дана који се зову именом Светог Саве, именом Христовим, именом православним“, беседио је Његово Високопреосвештенство г. Методије, који је навео да се око изграње овог храма, међу осталима који су се трудили и дали онолико колико могу и више од тога и коју су на разне начине допринели да храм овако данас изгледа, ипак има оних који су се највише трудили, а то су Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, ондашњи Епископ будимљанско-никшићки, и председник Републике Србије г. Александар Вучић.

„Двојица који су се највише потрудили и уградили у овај храм, иако тренутно нису са нама, они су овде присутни. То је Митрополит црногорско-приморски, а ондашњи будимљанско-никшићки, владика Јоаникије и с њим заједно, који се највише у овај храм уградио, председник Републике Србије г. Александар Вучић, који је овде присутан у лику свог изасланика, брата нашег Милоша Вучевића. Кад се човек угради у један храм, он није само учинио нешто добро и принио жртву, него је и склопио савез са Богом да ће још ревносније ићи на путу светих Отаца наших, истине, правде, доброте, свих хришћанских врлина и напретка народног. То, колико год да је част, велика је и обавеза и свима онима који су се уградили у овај свети храм, само Бог зна ко и на који начин и колико, Бог нека врати њима и њиховим породицама, а васколиком народу нашем српском да се утврди у вери православној, окупља и сабира као данас и у све друге дане и прилике у још већем броју око жртвеника Божјег којег смо данас освештали“, рекао је владика Методије.

За показану љубав и доброчинство према својој Светој Цркви, а нарочито приликом изградње храма Светог Саве у Дапсићу, Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије је одликовао орденом Светог великомученика и победоносца Георгија I степена г. Александра Вучића, председника Републике Србије. У име председника Србије орден је примио г. Милош Вучевић.   

„Желим овом приликом да позовем г. Милоша Вучевића да, у име председника Републике Србије г. Александра Вучића, прими једно скромно признање, али то је највише што Епархија будимљанско-никшићка може да да – орден Светог Георгија Победоносца I реда, јер овим показујемо јединство српског народа. Све оне границе које нас и са истока, и са запада, и са севера одвајају од наше браће, и данас и ранијих векова, наши су преци умели да прелазе и поништавају, да их не рачунају ни у шта. Иако стоје ту, ми некако треба да их учинимо - својим заједништвом, љубављу и саборношћу - невидљивим и безначајним, јер ми смо један народ и један простор, једна крв, једна вера, браћа, чеда Светог Саве“.

„Господине Вучевићу, пренесите господину Председнику, кога, нажалост, нисам имао прилике да сретнем нити да имам тај однос као што је имао мој претходник на овом трону док је седио, да настави да сабира српски народ и да помаже овде у Црној Гори као што је и досада помагао. А српски народ овде ће са своје стране учинити све да мајку Србију и мајку Русију никад не заборави, као и доброчинства која смо кроз векове примали и имали, и да ћемо се, ако Бог да, још присније ујединити у некој заједници коју очекујемо да ће бити у будућности, ако Бог да“, поручио је Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије. 

Орденом Светог великомученика и победоносца Георгија I степена митрополит Методије је одликовао и г. Миљана Анђића, председника МЗ Дапсиће. Епархија будимљанско-никшићка је заблагодарила свим заслужним за подизање храма Светог Саве у том селу доделивши уручивши им грамате и захвалнице, а то су: почивши Војислав (Војо) Лутовац, почивши Новић Лутовац, почивши Трифун Лутовац, почивши Милан М. Цимбаљевић, Зорица Цимбаљевић, Владимир Јоковић, Велимир Мило Драговић, Удружење МБ Дапсиће из Луксембурга, Општина Беране, Агенција за изградњу и развој Беране, Данијела Цимбаљевић, Момо Драговић, Беране Петрол, Дарио Врањеш, Слободан Делић, Марко Ковачевић, Нихад Цановић, Жељко Ћулафић, Жарко (Бакуле) Барјактаровић, Крсто Рађеновић, Велимир Бато Ђуришић, породица Душана В. Лутовца, Милосав (Лука) Лутовац, Снежана Аврамовић. 

Уприличена је затим трпеза љубави и пригодан културно-уметнички програм, у којем су учестовали гуслар Жељко Вукчевић и КУД „Коло“ из Берана. 

Извор: Епархија будимљанско-никшићка