На празник Светог великомученика Димитрија, 8. новембра 2025. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао светом Литургијом у храму посвећеном том великом Божјем угоднику на Новом Београду.

Многобројном благочестивом народу сабраном под сводовима велелепног храма Божјег, Светејши Патријарх је тумачио прочитано зачало из Јеванђеља по Јовану:



- У језику Новог Завета, када се говори о свету и о духу овог света, мисли се најчешће на пали свет, на свет који живи по закону греха, на свет који у свом центру има искључиво и само самољубље. А ево, Господ каже да треба да љубимо једни друге и штавише заповеда, не износи напросто као својеврсну декларацију реч о љубави. Реч о љубави поставља као заповест, као закон, као правило живота, као принцип по којем они који верују у Господа треба да живе. Зато и каже да сав закон и пророци зависе више о тој једној и јединој заповести о љубави, која има два смера. Један је љубав према Богу читавим својим бићем, а онда у зависности од квалитета те љубави, у зависности од тога колико је она присутна у нашем животу, колико она одређује наш живот, колико она утиче на наше мисли, наше речи и наша дела, успоставља се и гради се љубав према ближњем.



- Једном речју, није могуће волети ближњег ако не волимо Бога, ако се не поистовећујемо са Христом, ако не идемо путем апостола Павла који говори о себи: Не живим више ја него Христос у мени. А Христос који живи у њему је љубав. У мери у којој Господ Христос живи у нама - у нама живи љубав, која онда исијава из нас у свим могућим смеровима, а наравно, концентрише се на ближњег, на човека. При том, Господ подсећа да је наш ближњи сваки човек, па чак и онај који нас третира као свог непријатеља, чак и онај који нас мрзи. Господ нас позива на то да волимо и такве. И, наравно, да то опет није празна реч. То је итекако могуће онда када ломимо и кидамо окове свог самољубља и егоизма, када превазилазимо границе свог индивидуума, када не гледамо у другом шта нам он чини, па у зависности од тога креирамо и градимо свој став према њему, него гледамо у другом ближњег, тј. гледамо икону Божју. Дакле, ми смо позвани да љубимо једни друге, да љубимо све – поручио је Патријарх српски г. Порфирије, чију беседу у целости можете прочитати ОВДЕ.



Светејшем Патријарху су саслуживали: преосвећена господа викарни епископи јенопољски Никон и топлички Петар; архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије и старешина храма Светог Симеона Мироточивог; јеромонах Гаврило из манастира Горњак; протојереј Борис Савић, архијерејски намесник земунско-новобеоградски; протојереји-ставрофори Рајко Недић, Григорије Сапсај и Ново Гојић; протојереји Војислав Костић, Александар Бајић, Мирослав Чолаковић и Владимир Левићанин; јереји Србољуб Остојић, Стефан Васиљевић, Марко Којић и Дејан Мандић; архиђакон Марко; протођакон Радомир Врућинић, ректор Богословије Светог Саве у Београду; ђакони Василије Перић и Николај Сапсај. Појао је хор храма Светог Димитрија.



На крају торжественог богослужења, старешина храма, Преосвећени Епископ г. Петар, као добар и узоран домаћин, под чијим будним оком се уређење храма Светог Димитрија убрзано и успешно одвија, заједно са својим вредним свештеним братством и волонтерима, у недавно реновираној порти храма је послужио богату славску трпезу љубави за све госте и присутни народ, уз пригодан културно-уметнички програм, на коме су наступили појци, тамбурашки оркестар и културно-уметничко друштва Талија.

***

Грандиозни подухват изградње храма Светог великомученика Димитрија на Новом Београду је отпочео на Митровдан 1996. године освећењем црквеног земљишта на углу Улице Омладинских бригада и Булевара Зорана Ђинђића. Свечани чин освећења темеља храма 15. новембра 1998. године служио је блажене успомене Патријарх српски Павле, који је и служио прву свету Литургију под сводовима величанственог дом Божјег на Митровдан 2001. године. Том приликом су освећени крстови који данас красе куполу храма високу 29 метра и звоник висине 32 метра.



Редован литургијски и парохијски живот је отпочео 9. марта 2002. године залагањем првог старешине храма, протојереја-ставрофора Рајка Недића, који се скоро три деценије пожртвовано и предано бринуо не само о изградњи једног од најлепших престоничких храмова, већ и о подизању Живе Цркве Божје, о чему сведочи многобројна заједница богочежњивих Новобеограђана који се у свом храму редовно сабирају на богослужењима и другим духовним догађајима.     



При храму делују школе певничког појања и иконописа, као и црквени хор Свети Димитрије. У сали Парохијског дома, у коме се налази и богата духовна библиотека, редовно се одржавају часови веронауке за децу и одрасле. Богослужења у храму Светог Димитрија, која се редовно одржавају, веома су посећена. Посебно радује велики број младих људи који узимају молитвено учешће у светој Литургији суботом и недељом, као и акатисту Светом великомученику Димитрију сваког понедељка са почетком у 17 часова.