Његово Високопреосвештенство Архиепископ горњкарловачки г. Герасим је осветио 5. септембра 2026.. године храм Светог Спиридона Чудотворца Тримитунског у Петрињи. У наставку светом Литургијом је началствовао Архиепископ Герасим уз саслужење свештенства и свештеномонаштва из више епархија Српске Православне Цркве.

После свете Евхаристије, Његово Високопреосвештенство Архиепископ г. Герасим је уручио захвалнице онима који су показали безрезервну љубав, духовну и материјалну помоћ при обнови и изградњи храмова, парохијских домова и других црквених објеката. У наставку је освећен и парохијски дом где је, трудом и залагањем протопрезвитера Саше Умићевића, пароха петрињског, уприличена трпеза љубави за све присутне вернике.цУ својој архипастирској беседи Архиепископ Герасим је поручио:

- Сабрали смо се да узнесемо Богу молитве и благодарења што нам даде да успемо да подигнемо овај свети храм у Петрињи. Овај свети храм је овде постојао много година раније, од 1784. године. Нажалост, рушен је више пута, први пут 1941, да би тек 1976. био потпуно изграђен и освећен и ево данас је равно педесет година како је овај свети храм обновљен после првог рушења и поново подигнут. Други пут храм је срушен, у тим невољама и ратовима, и након тридесет година, поново смо подигли овај свети храм у мањим димензијама него што је некада био, али довољан да све вас смести овде, колико вас има у Петрињи. Овај храм је ту подигнут не зато да би он био украс овог места, него да би он био место да се сабиру људи, да овде долазе, да Богу молитве узносе, да Богу благодаре за све што нам даје кроз овај наш живот, а и да се ми сјединимо са Господом кроз свето Причешће овде, у овоме светоме храму. Данас је освећен дом Бога живога, али и дом ваш. Да ово буде прва српска кућа овде у граду Петрињи и да, наравно, не буде празан и да вапије за људима, него да људи долазе у њега да вапију Богу, да им Господ опрости грехе и сагрешења њихова. Ја верујем, надам се и Богу се молим да то тако и буде. Желим да заблагодарим свима који су учествовали да се овај храм обнови, да се подигне и да буде овако лепо украшен. Још ће ту бити фресака које ће се радити, али заиста и споља и изнутра је храм предивно урађен. Отац Саша је ту највише терета поднео, али и Господ ће сигурно њега наградити својим богатим, непролазним даровима, а ја захваљујем свима онима који су учествовали у обнови овога светога храма, који су дали свој прилог, па и најмањи, али он је вредан, јер је од срца, а Господ зна свачије срце и могућности. Захваљујем кумовима који су данас кумовали освећењу овога храма. Није да често освећујемо храм овде, сваких педесет година, али ваљда нам је такава Божја воља. Не ропћемо, не гневимо се, али би желели, наравно, да у будуће овај храм стоји, сведочи о постојању једног народа овде, који је сад смањен увелико, али да сведочи Бога живога, Бога васкрслога, да сведочи веру православну и да сведочи да смо ми сви позвани да будемо деца Божја. Нека Господ награди све вас својим богатим, непролазним даровима.

Извор: Епархија горњокарловачка