Прослава славе Саборног храма Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу отпочела је свечаним бденијем које су служили: протојереј-ставрофор Зоран Крстић, ректор Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу; протојереји-ставрофори Зарије Божовић и Рајко Стефановић; протојереј Владислав Пајић, архијерејски намесник бечејски; протојереј Дејан Марковић, старешина Саборног храма; протојереј Срећко Зечевић; јеромонах Јован (Прокин), професор Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу.

На дан славе, звона Светоуспењског храма су огласила сабрање верног народа око Крви и Тела Господњег у Евхаристији. Свечану свету архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски г. Јован, уз саслужење: протојереја-ставрофора Зорана Крстића, Милоша Весина, Зарија Божовића, Златка Димитријевића, Рајка Стефановића, Милића Марковића и Драгана Брашанца; протојереја Владислава Пајића и Синише Раденковића; јеромонаха Јована Прокина; протођакона Ивана Гашића; ђакона Лазара Марјановића и Александра Ђорђевића. Појао је хор Саборног храма под вођством протојереја Драгослава Милована. Празничну беседу произнео је протојереј-ставрофор др Милош Весин:

— У име Оца и Сина и Светог Духа. Света Литургија — та жила куцавица нашег живота. Није нимало случајно што се на свим Богородичним празницима на светој Литургији, као што сте и данас чули, чита један од најлепших одломака из Јеванђеља по Луки. У њему се говори како је Христос дошао код својих драгих пријатеља и како су га две сестре, Марта и Марија, на различите начине угостиле.
Марта, забринута и ревносна, трудила се да што боље и достојанственије угости тако драгог и великог Госта. А Марија је, како чусмо, седела крај ногу Исусових, упијајући сваку његову реч. Један од првих отаца Цркве, Свети Поликарп, Епископ смирнски, указао је на овај догађај још у рано доба. Он је говорио да управо тај сусрет Христов са Мартом Маријом представља пуноћу онога што је у свом животу остварила Пресвета Владичица наша Богородица. Она је у себи на један изузетно хармоничан начин ујединила и улогу Марте, и улогу Марије.

Можемо се запитати: како и на који начин? Зато што је Пресвета Дева служила свакодневним, наизглед обичним потребама нашега Господа током Његових првих тридесет година живота, о којима ми веома мало знамо. Оно што је записано у јеванђељима, што чини историју спасења, све се збило углавном у последње три године Христовог земаљског живота — од Његовог крштења на реци Јордану, па до Страдања, Васкрсења и Вазнесења на небо.

Али с друге стране, Пресвета Богородица је имала и улогу Марије. Јер и онда када није могла до краја да разуме поједине догађаје, еванђелист веома прецизно каже: „А све је то слагала у срцу своме“. Другим речима, упијала је и чувајући у срцу речи и дела Христова, примала је све то као своје послушање. Тако и Црква, кроз свој ход у простору и времену, настојећи да превазиђе управо те границе овде и сада, изнова обједињује у себи и службу Марте и молитвеност Марије, показујући нам пут ка вечности, ка незалазном дану Царства Божјег.

И свако од нас, посебно наш женски свет – наше супруге, мајке, сестре и баке – али ништа мање и мушкарци, имају на себи задатак и послушање да на хармоничан начин уједине улогу Марте и Марије. Како? Тако што ће служити сваком ближњем око себе. Јер не заборавите: свака људска особа коју је Господ од почетка вашег живота ставио на ваш пут, та особа је поверена вашој љубави. А како да будемо Марија? Тако што ћемо умети да слушамо. Кога? Самог Спаситеља света и Његову божанствену реч.

Ево, данас смо се сабрали поводом славе Саборног храма у Крагујевцу, на овај велики и дивни празник, да бисмо, по ко зна који пут, овим молитвеним сабрањем посведочили једно велико и предивно чудо, чудо које православна химнографија овако описује, како смо чули синоћ на вечерњем богослужењу у једној од стихира: „О дивнога чуда, извор живота у гроб се полаже, а гроб постаје лествица ка небу“. То је, браћо и сестре, то обједињавање наших улога. Наравно, Пресвета Владичица Богородица имала је једну особену, само Њој намењену улогу у делу људског спасења. Али и свако од нас позван је да крене том лествицом.

Зашто? Да бисмо избегли замке које воде једино ка земаљском гробу – гробу без утехе и без одговора на иједно питање. Зато је Пресвета Богородица та лествица која нас узводи на небо. Она је наша молитвена заступница и учитељица онога што нам данас највише недостаје у овом брзом, па и сулудом свету – стрпљења. Она нас учи како да мирно и постојано седимо крај ногу Христових, слушајући Његову реч као Марија и упијајући сваку Његову беседу. А шта данас значи „упијати сваку Његову реч“? То није само бити у храму на богослужењу, него управо онда када се богослужење заврши, понети га у своју свакодневицу. Тада је потребно бити не само хришћанин по имену, него христолик по животу, у данима од понедељка до суботе. Јер лако је недељом и празником бити хришћанин, али је много теже бити христолик током свих осталих дана.

Упијати оно што смо чули на Литургији значи просијавати том снагом у свакодневици, на сваком кораку и у сваком сусрету. То је једини делотворни хришћански пут спасења и начин да стекнемо стрпљење. Данас се готово свако жали на недостатак стрпљења. Али запамтите: увек када осетите нестрпљење према другоме, то је први и најбољи знак да сте нестрпљиви према самом себи. Јер човек који има стрпљења са собом умеће бити стрпљив и са другима. И зато, на крају, али не и последње: нека нам Пресвета Владичица Богородица својим заступништвом помогне да стекнемо снагу стрпљења. Да постојано, мирно и ревносно бдимo крај ногу Христових, ослушкујући сваку Његову реч. Јер то је једини сигуран путоказ у овом, као што рекох, сулудом времену – путоказ који нас не води у странпутицу, већ ка лествици што узводи у Царство Небеско. Амин.

***

Светој Литургији су присуствовали помоћник Градоначелника за сарадњу са црквама и верским заједницама г. Мирко Чикириз и председник Црквене општине Крагујевачке др Марко Петровић. После свечане литије око Саборног храма на челу са Високопреосвећеним Митрополитом шумадијским, освећени су славски приноси домаћина славе г. Дејана Милетића и његове породице, као и братства Саборног храма у Крагујевцу.

У славу и част Пресвете Богородице, са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована, уз помоћ и подршку Града Крагујевца, братство Саборног храма је организовало шеснаесте по реду Великогоспојинске духовне свечаности.

У поподневним часовима служено је вечерње богослужење у Саборном храму, док је у 18 часова организовано Великогоспојинско вече, уз присуство Високопреосвећеног Митрополита г. Јована; протојереја-ставрофора Зорана Крстића, ректора Богословије Светог Јована Златоустог; протојереја-ставрофора Рајка Стефановића и свештенства Града Крагујевца; помоћника Градоначелника за сарадњу са црквама и верским заједницама г. Мирка Чикириза.

Академију је отворио протојереј-ставрофор др Милош Весин пригодном беседом о Мајци Божјој нословљеној Пресвета Богородице, моли Бога за нас, сабране у вери и љубави.
Славље је настављено сплетом песама и игара Шумадије, у којем су учешће узели: Центар за неговање традиционалне културе „Абрашевић“ Крагујевац, вокални солиста Катарина Богдановић и Народни оркестар Ненада Миловановића Пегија. Одломке из беседе Преподобног Јустина Ћелијског и песму Матије Бећковића „Прича о Светом Сави“ изговорио је крагујевачки глумац Аврам Цветковић. Програм је водио вероучитељ Предраг Обровић.

Извор: Епархија шумадијска