Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је на свом редовном заседању, одржаном у храму Светог Саве у Београду од 13. до 17. маја 2025. године, установио заједнички и јединствени спомен Сабора Светих Отаца који су учили и који су се учили речи Божјој и молитви на Православном богословском факултету у Београду. За датум прослављања овог заједничког спомена одређен је 6. фебруар, када ће се они убудуће заједнички прослављати, независно од њихових појединачних спомена.

На Православном богословском факултету Универзитета у Београду већ деценијама се негује молитвено сећање на професоре и студенте овог знаменитог црквено-просветног училишта, који су својим животом, духовним подвизима и богословским трудом оставили дубок траг у Цркви. Њихова ревност у вери и науци била је препозната, а Господ је њихова дела обилато наградио.

Тим поводом, прослава је започела празничним бденијем у факултетском параклису Светог Јована Богослова 5. фебруара 2026. године, којим је предстојао архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода. Саслуживали су: протопрезвитер-ставрофор др Ненад Тупеша, професор Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи; архимандрит Гаврило, настојатељ манастира Озрен; протопрезвитер проф. др Србољуб Убипариповић, декан Православног богословског факултета у Београду; јеромонах др Андроник (Дунаев); протонамесник Бориша Шањић; архиђакон асс. Јустин Живанић, сабрат Светоарханелског манастира у Ковиљу; ђакон доцент др Никола Лукић.

На сам дан празника, 6. фебруара 2026. године, по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, врховног покровитеља Богословског факултета, светом Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство викарни Епископ новобрдски г. Иларион.
Саслуживали су: архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода; архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; протопрезвитер-ставрофор др Ненад Тупеша, професор Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи; архимандрит Гаврило, настојатељ манастира Озрен; протопрезвитер Дејан Крстић, ректор Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу; јеромонах др Андроник (Дунаев), протопрезвитер проф. др Србољуб Убипариповић, декан Православног богословског факултета у Београду; протонамесник Бориша Шањић; презвитер проф. др Владан Таталовић, продекан за науку Православног богословског факултета у Београду; протођакон проф. др Драган Радић; протођакон Радомир Врућинић, ректор Богословије Светог Саве у Београду; ђакон доцент др Никола Лукић.

У светој Литургији молитвено учешће су узели и преосвећена господа епископи ваљевски Исихије и шабачки Јеротеј.

У надахнутој беседи после читања светог Јеванђеља, владика Иларион је поздравио сабране честитајући им велики и благословени празник. Подсетивши на недавно прослављање Светог Саве, утемељитеља српске просвете, владика Иларион је говорио о истинској просвети која извире из божанске светлости и која долази од самог Бога, нагласивши да та светлост треба да сија кроз живот и добра дела сваког хришћанина. Он је истакао да се истинско образовање остварује кроз отвореност према живом Богу, кроз молитвени дијалог са Њим и кроз стремљење логоса људског рода ка вечном Логосу, који је Творац свега. Тим поводом је нагласио да духовни живот није могућ без поретка, закона и предања, јер, како је рекао, „ниједна цртица закона неће нестати“. Иако је тајна заједнице са Богом тајна љубави која превазилази сваку меру, до ње се долази кроз верност Божјим заповестима и кроз духовно васпитање које Црква пружа својој деци. Говорећи о јединству школе и Цркве, владика Иларион је подсетио на учење Светог Максима Исповедника и Преподобног Јустина Ћелијског, који је говорио да је школа преткомора срца Богочовека, а Црква његово средиште. Свету Литургију је описао као пројаву Царства небеског, односно место где се верни хране речју Божјом и задобијају живот вечни, попут Дрвета живота у рају који је човеку поново отворен.

У наставку беседе, владика Иларион је говорио о значају послушности, поштовања духовних старешина и памћења оних који су нас родили за Јеванђеље и проповедали нам реч Божју. Истакао је да се истинска слобода постиже путем испуњавања Божјег закона, смирења и труда да се духовним руководитељима буде на радост, а не на жалост. Као пример је навео монашки подвиг послушности и стремљење да живот сваког хришћанина постане утеха ближњима.

Подсећајући на јеванђељску причу о царинику који се са покајањем молио Богу, владика је истакао да је управо смирење пут оправдања и спасења и да кроз покајану душу пролази Божја благодат која доноси наду вечнога живота.

На крају беседе, Преосвећени г. Иларион је позвао сабране да се угледају на Свете Оце и Учитеље који су просијали на Православном богословском факултету у Београду, нагласивши да је, по речима Преподобног Јустина, једино светитељ истински просветитељ и прави учитељ. Владика Иларион је пожелео да они буду путоказ свима који уче и који се уче у овој установи, да се труде да живе светим животом, да брзо устају после падова и да истрајно ходе путем врлине. Том приликом, владика Иларион је пренео и очинске поздраве и благослов Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, пожелевши да благодат Божја буде са свима сабранима, да се, причешћујући светим тајнама, и у овом и у будућем веку заједно прославља један Бог у Тројици — Отац, Син и Свети Дух.

За благољепије богослужења био је заслужан хор студената Факултета, који је предводио ђакон доцент др Владимир Антић.

После заамвоне молитве освећено је славско ковљиво, а свечаност је настављена у братској радости, уз поуке о значају духовног наслеђа и богословског предања које Факултет чува и негује.

Одмах након отпуста, декан Факултета је упутио сабранима исказе благодарности и срдачне поздраве, честитајући поменути празник.

На трпези љубави, декан и продекан за науку Факултета упутили су речи захвалности протопрезвитеру-ставрофору проф. др Радомиру Поповићу, који је недавно отишао у мировину, за његов вишедеценијски предани рад и допринос богословској науци и васпитању бројних генерација студената. Коначно, проф. Радомиру Поповићу је уручена и монографија објављена у његову част као знак поштовања и благодарности Факултета.
 
Извор: https://bfspc.bg.ac.rs