Празник Светог Симена Мироточивог, патрона Митрополије црногорско-приморске, прослављен је 21. фебруара 2026. године свечано и саборно у Подгорици.

Свету Литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење: високопреосвећене господе митрополита милешевског Атанасија, захумско-херцеговачког и стонско-приморског Димитрија, будимљанско-никшићког Методија и преосвећене господе епископа делчевско-каменичког Марка из Македонске Православне Цркве - Охридске Архиепиксопије и викарног диоклијског Пајсија; бројног свештенства, монаштва и верног народа.

Светој Литургији су присуствовали председник Скупштине Црне Горе г. Андрија Мандић, градоначелник Подгорице г. Саша Мујовић, председник Скупштине Главног града др Јелена Боровинић Бојовић.

После читања Јеванђеља, беседио је Епископ делчевско-каменички г. Марко нагласивши да Свети Симеон није био само владар и државник, већ човек дубоке и истрајне вере. Подсетио је да он није једини владар који је оставио земаљско царство, али да је јединствен по томе што је „више заволео скромну монашку келију него царску палату“. Управо то смирење да отац постане духовни син, да владар постане монах уздиже га међу светитеље. Ослањајући се на јеванђељска блаженства, владика Марко је истакао да смо „сиромашни духом без Бога, а богати са Богом“, те да је Божја правда љубав, милосрђе и праштање. Једина истинска правда показана је на Крсту Христовом, у саможртвеној љубави. „Висок је то критеријум,“ поручио је, „којис е стиче трудом, молитвом и подвигом, али нас управо тим путем Бог узима у своје наручје и исправља сваку неправду“.

На крају свете Литургије, пред полазак литије, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је подсетио да је Свети Симеон био велики ратник и државник, али пре свега човек непресушне вере. Није био без греха – као ниједан владар – али је знао да се каје, да пролива сузе и да врлинама надвлада слабости. Подсетио је на његову историјску мисију да обједини Зету и Рашку, да ослободи свој народ и постави темеље државног, културног и духовног процвата, који ће у пуноћи засијати у личности Светог Саве. „Када је то учињено како Бог заповеда,“ нагласио је митрополит Јоаникије, „држава је почела да напредује у сваком погледу“. Високопреосвећени је истакао да су и потоње династије – Балшићи, Црнојевићи и Петровићи – себе доживљавале као наследнике Немањића, чувајући њихову духовну и државотворну традицију. Посебно је поменуо блаженопочившег митрополита Амфилохија који је установио литију од храма Христовог Васкрсења до Немањиног града, обновивши не само храмове него и народно памћење и духовно јединство у повереном му народу у Црној Гори.

После свете Литургије, архијереји, свештенство, монаштво и више хиљада верника, родитеља и деце кренули су у традиционални крсни ход од Саборног храма до Немањиног града, где су освештани славски дарови. У обраћању на Немањином граду митрополит Јоаникије је рекао да свака литија има дубљи смисао: она је наставак оне прве литије на Цвети у Јерусалиму и символ пута ка Небеском граду, „вечном Јерусалиму који је свима нама мати“. Тај пут, нагласио је, јесте пут Христов – пут Светог Симеона и Светог Саве, Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског – пут љубави, жртве и саборности. Митрополит је подсетио да се истог дана славио и празник Светог Теодора Стратилата, чији се део моштију чува у Саборном храму Христовог Васкрсења, а онда благосиљао присутни народ и град Подгорицу.

Извор: Митрополија црногорско-приморска