Владика Николај један је од ретких на којима се савршено види колико је љубио свој род и цео свет. Његово срце је било прешироко и имало места за сваку живу душу, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије у част духовног горостаса Српске Цркве и православног света уопште, чије су деценије монашког и архијерејског служења божанском љубављу испуниле срца бројних боготражитеља.

Ове године навршава се седам деценија откако се Господу преставио Свети владика Николај Лелићки, Охридски и Жички, Свесрпски и Свеправославни. Човек, који је волео све људе, целу Божју творевину и својим служењем осветио сваки простор на свом архипастирском путу. Дан у коме се обележава његова земаљска кончина, 18. март, и ове године је молитвено окупио мноштво верника из разних крајева. Литургијом пређеосвећених дарова је началствовао Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслуживање више свештенослужитеља и појање певнице предвођене јерејем др Душаном Ђаковићем и ђаконом Владимиром Ракићем. 

У литургијској проповеди Владика Исихије је указао на велику љубав владике Николаја према људима, из које би каткад проистицало изобличавање оних који су занесени неким овоземаљски идеалима, а таквих је било и међу интелектуалцима, богаташима, сиромашнима, међу верним и мање верним народом. Показивао је, истакао је ваљевски архипастир, шта је пут Христов и које су одлике нашег живота у Христу: 

- Учио нас је молитви, покајању, честитом животу и поштовању према ближњима, пре свега према родитељима и старешинама, у Цркви и световним старешинама. Својим животом је то посведочио. Данас, у средини Средопосне седмице, у дану среде када се обележава средина Великог поста, славимо нашег Светог владику (Николаја) свенародног… Данас имамо седамдесет година колико живимо без њега физички. Половину тога је био у туђини, а у средишту је дан када су његове мошти враћене овде (1991), у његов Лелић и његову задужбину - указао је владика Исихије на интересантне подударности везане за владику Николаја и јубилеје важних догађаја од завршетка његовог земаљског века до данас. Будући да је Господ владику Николаја, великог испосника, удостојио да се престави у посне дане, треба да се подсетимо његовог учења о посту, заснованог на личном искуству по узору на житија египатских монаха са великом благодаћу. То нам је предато сведочанствима његових ученика монаха Калиста и архимандрита Јована Радосављевића, који се удостојио да почива у близини моштију Светог владике Николаја на монашком гробљу лелићке светиње.

Бог нам је дао аву Јустина и Светог владику Николаја да их имамо у ова тешка времена, да нас они поучавају својом благом, а некада и оштром речју, и да свако од нас у њима налази уточиште и утврђење у вери. Смутна су времена и они су то у својој прозорљивости назирали и припремали нас за овај период. Зато, не треба да се бринемо, јер Господ је увек са нама, а ми треба да будемо са њим кроз веру и љубав, кроз подвиг. Да се скупљамо на светој Литургији и причешћујемо се. Али, да се наша побожност и правоживље не зауставе на томе, већ да се проширују на сав наш живот - закључио је владика Исихије поукама надахнутим Светим владиком Николајем и његовим проповедима члановима Богомољачког покрета и свих који су слушали његове проповеди, по којима се прочуо широм света и чија је лепота подстакла савременике да га назову Нови Златоуст.

Извор: Епархија ваљевска